Maj u Kinoteci
Filmovima komičara Denija Keja (Danny Kaye), Muzej Jugoslovenske kinoteke u Beogradu započinje 4. maja raznovrstan program koji će obuhvatiti i cikluse posvećene pokajanju, svetskim ratovima i indijskom i indonežanskom filmu, a podsetiće i na nedavno preminule zvezde Betsi Bler (Betsy Blair, 1923-2009), Natašu Ričardson (Natasha Richardson, 1963-2009) i uglednog filmskog kritičara Ranka Munitića (19430-2009).
Filmovima komičara Denija Keja (Danny Kaye), Muzej Jugoslovenske kinoteke u Beogradu započinje 4. maja raznovrstan program koji će obuhvatiti i cikluse posvećene pokajanju, svetskim ratovima i indijskom i indonežanskom filmu, a podsetiće i na nedavno preminule zvezde Betsi Bler (Betsy Blair, 1923-2009), Natašu Ričardson (Natasha Richardson, 1963-2009) i uglednog filmskog kritičara Ranka Munitića (19430-2009).
Kinoteka će učestvovati i u programu Noći muzeja 16. maja, a u Studiju za digitalne medije “Vlada Petrić” prikazaće od 11. do 14. maja i program “Muzej i savremeni film”.
Ciklusom “Deni Kej - kralj komedije”, od 4. do 6. maja, Kinoteka podseća na velikog glumca i humanitarnog aktivistu, koji je za angažovanje za pomoć siromašnoj deci širom sveta primio 1965. godine u ime UNICEF-a i Nobelovu nagradu.
Kej je umro od srčanog udara 3. marta 1987. u Los Anđelesu, u 74. godini, a ostavio je iza sebe veliku zaostavštinu ne samo kao komičar, pevač, igrač, zabavljač, veliki vladalac mimike, već i kao pilot, dirigent, ambasador UNICEF-a, dobar muž i požrtvovan otac.
Ciklus njegovih filmova počinje komedijom “Tajni život Voltera Mitija” (1947) Normana Zi Mekleoda (Norma Z. McLeod), u kojem igra i Virdžinija Mejo (Virginia Mayo). Biće prikazan i “Generalni inspektor” (1949) Henrija Kostera (Henry) i “Put u Holivud” (1949) Dejvida Batlera (David Butler), u kojem je imao epizodnu ulogu, dok glavne igraju Doris Dej (Doris Day) i Bil Gudvin (Bill Goodwin).
Kinoteka će podsetiti na Keja i filmovima “Na rivijeri” (1951) Voltera Lenga (Walter Lang), “Ludi podvig” (1954) i “Dvorska budala” (1956) Normana Paname i Melvina Frenka (Frank), “Ja i pukovnik” (1958) Pitera Glenvila (Peter Glenville) i “Živim za tebe” (1959) Melvila Ševelsona (Melville Shavelson).
Rođen 1913. godine u Njujorku, Dejvid Danijel Kaminski (David Daniel Kaminsky) bio je treći i poslednji sin ukrajinskog emigranta, a još kao tinejdžer napustio je osnovnu školu i pobegao je na Floridu, gde se bavio uličnim pevanjem i na taj način zarađivao za život. Negde u to vreme promenio je ime u Deni Kej.
Radio je najpre na radiju, a potom kao zabavljač u kampovima i letnjim hotelima, a za njegov razvoj kao komičara posebno je značajan bio boravak na Orijentu, gde je pohađao časove plesa, pevanja, mimike i umeća zabave uopšte.
Vratio se u SAD 1938. godine, gde je upoznao svoju buduću ženu Silviju Fajn, pisca komedije čiji je stil odgovarao njegovom talentu. Ubrzo su postali tim, a već 1939. Kej je dobio priliku da debituje na Brodveju. Kasnije te godine nastupio je u komadu “Lady in the dark” Mosa Harta, u kojem je upamćen jer je za 38 sekundi u pesmi “Čajkovski” izgovorio bez greške imena 54 ruska kompozitora. Za tu ulogu je dobio za to vreme vrlo visok honorar od 500 dolara nedeljno.
Ubrzo je njegova karijera krenula vrtoglavom brzinom i već 1941. dobio je lavnu ulogu u komadu “Let's face it” o vojničkim životom, za koji su muziku napisali Kol Porter, Herbert i Doroti Filds.
Tokom 40-ih, Deni Kej nastavio je da zabavlja goste po brodvejskim noćnim klubovima i da umećem rođenog zabavljača u sumornom vremenu ratu uveseljava vojnike na frontu, sve dok mu veliki mogul filmskog biznisa Semjuel Goldvin nije ponudio 1943. prvi pravi ugovor na filmu.
U to vreme se govorilo da je Goldvin zahtevao od Keja da skrati nos kako bi od njega napravio prototip pravog američkog momka. Kej je to dobio, ali je prihvatio drugi zahtev - da privremeno ofarba kosu u plavo.
Njegov prvi veliki igrani film bio je “Pod oružjem” (1944), a nakon te uloge počele su da se ređaju uloge u vanserijskim komedijama “Čudesni čovek”, “Momak iz Bruklina”, “Tajni život Voltera Mitija”, “Generalni inspektor” i “Beli Božić”, napisanim specijalno za njegov osobeni talenat.
Prema navodima Bojana kovačevića, jednu od najboljih uloga ostvario je u filmu “Dvorska budala”, kao dvorska luda koja je promovisana u viteza koji briljira u dvoboju na koji je izazvan.
Kej je upamćen i po neobičnom kuriozitetu: kada je 1948. nastupao u londonskoj dvorani Paladijum, kraljevska porodica je prvi put u istoriji napustila svoju specijalnu ložu i sela u prvi red, tik uz orkestar, i tako ukazala posebnu čast velikom glumcu.
Tokom 60-ih, u vremenu blagog opadanja popularnosti, Kej je počeo da vodi sopstveni šou “The Danny Kaye Show”, za koji je dobio nagradu Emi već u prvoj sezoni.
Na Brodvej se vratio 1970. godine, a iako je povredio kuk u jednom komadu, nastavio je da ga igra i narednih desetak meseci.
Važan aspekt njegove karijere bio je vezan za dirigovanje velikim simfonijskim orkestrima, a ni tada ga nije napuštao komičarski talenat, pa se dešavalo da ponekad legne na podijum dirigujući nogama podignutim u zrak.
Da njegov dar za dirigovanje nije bio mali, ukazuje i to što mu je i veliki Zubin Mehta odao priznanje.
Kej se nakon desetogodišnje pauze ponovo vratio početkom 80-ih na film, a dobio je izvanredne kritike za ulogu u TV ostvarenju “Skokie” (1981), što je bila jedina njegova uloga u filmu koji nije pripadao žanru komedije. U toj ulozi preživelog zatvorenika nacističkog logora iskazao je višestrukost glumačkog talenta.
Kej se još od sredine 50-ih nesebično posvetio i humanitarnom radu u UNICEF-u, a između ostalog, bio je poznat i po podvigu pilotiranja avionom kada je u razmaku od pet dana obišao čak 65 gradova.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
