Magija kruga Katarine Švabić
Atelje Dado na Cetinju završava ovogodišnju sezonu izložbom Katarine Švabić “Magija kruga”, koja je otvorena do 31. decembra, a može se sagledati kao svojevrsni nastavak prakse apstraktnih animiranih filmova grupe Apsolutni film iz 20-ih godina XX veka.
Koristeći paradigmatičnu i sveprisutnu moćnu alatku ovog vremena – računar, Katarina Švabić odbacuje beskraj hromatskih varijacija koje on nudi i uzima samo dve neboje – crnu i par stepeni sive – da bi krenula u strogo, gotovo jansenističko istraživanje mikrokosmosa odnosa fluidnih belosivih oblika sadržanih u moćnom crnom krugu. U ovoj fazi njenog traganja, krug dobija puni mistički značaj. To je magični krug starih alhemičara, Uroboros samoispitivanja, krug numeroloških otkrovenja, ali je to istovremeno i novi primer minimalističke ekspresionističke umetnosti na tragu japanskog Ensa, naveo je u katalogu povodom izložbe profesor Aleksandar Todorović sa Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Foto: Luka Lu Bošković
Krugovi Katarine Švabić, kako je naveo Todorović, neka su vrsta Boromejskih krugova – svaki za sebe, predstavljaju po jednu zatvorenu, duboko promišljenu i briljantno vizuelno ispričanu priču.
“U svakom od njih mi neizbežno idemo dalje od ponuđene asocijativnosti koju kao natuknicu daje naslov, da bi našli daleko dublji ođek intimnih osećanja umetnika, njegovu radost poniranja u dubine crnog kruga u kome uspeva da nađe bitne ođeke našeg postojanja. Međutim, uprkos tom i takvom doživljaju svakog pojedinačnog kruga, mi veoma brzo postajemo svesni da su svi oni međusobno povezani. Tek svi zajedno oni nude potpun status report – izveštaj o stanju. Kada ih posmatramo zajedno ponovo pronalazimo onaj filmski element koji je bio tek naznačen u ciklusu fotografija i uviđamo da je svaki od tih krugova po jedna majstorski komponovana sekvenca koja čini deo jednog samosvojnog filma za koji bismo se usudili da tvrdimo da je pravi nastavljač apstraktnih animiranih filmova koje su tokom 20-ih godina prošlog veka radili slikari iz grupe Apsolutni film - Hans Rihter, Valter Rutman i Oskar Fišinger. Ukoliko na taj način posmatramo ovu seriju videćemo da ona savršeno odgovara Rutmanovoj definiciji apsolutnog filma kao ‘slikanja u vremenu’”, naveo je Todorović, dodajuci da je krugove Katarine Švabić moguće posmatrati kao individualne eseje i kao složeni traktat iskazan sredstvima apsolutnog filma.
Foto: Luka Lu Bošković
Katarina Švabić, rođena 1975. u Beogradu, diplomirala je slikarstvo 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, u klasi prof. Dragana Karadžića, a iste godine je kao stipendistkinja ministarstava kulture Crne Gore i Francuske dobila jednogodišnji studijski boravak u Ecole des Beaux Art u Lorionu. Poslediplomske studije upisala je 2000. godine na FLU na Cetinju, kao stipendistkinja Univerziteta Crne Gore i istovremeno je bila angažovana četiri godine kao stručni saradnik u nastavi. Magistrirala je 2004. godine odbranom rada “Slika - otvoreni medij”.
Učesnica je više samostalnih i grupnih izložbi, kao i radionica, a od osnivanja je uključena u grupne projekte nefomalne grupe umetnika Shift i Kombinat. Članica je i Udruženja likovnih umetnika Crne Gore.
Na Fakultetu vizuelnih umetnosti Univerziteta Mediteran je angažovana od osnivanja 2006. godine kao predavač za oblast Interdisciplinarne vizuelne umetnosti, a od 2008. do 2012. i kao prodekan za nastavu. Aktivna je u istraživanjima na polju savremene umetnosti, tehnologija, audiovizuelnih komunikacija i ekologije.
Uporedo sa izložbom na Cetinju, predstavlja se do 15. januara i izložbom "MaLa ReVizija SliKa [1994-2014]" u klubu Berlin u Podgorici.
(SEEcult.org)
