Magbet premijerno u Budvi, na jesen u BDP-u i SNP-u
Šekspirova drama “Magbet”, u adaptaciji i režiji Nikite Milivojevića, premijerno je izvedena 16. avgusta u Budvi kao centralni događaj 36. festivala “Grad teatar”, na kojem je na programu i 17, 18. i 19. avgusta, dok će beogradsku premijeru imati 29. septembra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), a novosadsku u oktobru u Srpskom narodnom pozorištu (SNP).
Ansambl predstave, koja je koprodukcija BDP-a, SNP-a, Novosadskog pozorišta / Újvidéki Színház, ITAKA Art centra iz Inđije i “Grada teatra”, ispraćen je višeminutnim ovacijama publike u Mediteranskom sportskom centru u Budvi.
U predstavi igraju: Anica Petrović, Nevena Nerandžić, Maja Stojanović, Jelena Simić, Dejan Đonović, Branislav Jerković, Arpad Mesaroš, Marko Marković, Milan Zarić, Sonja Isailović, Pongo Gabor i Ivana Pančić.
Prema rečima Nikite Milivojevića, “Magbet” je jedan od onih komada za koji se “godinama spremate, ali ga se i bojite”.
Kao što Magbet priželjkuje da ubije kralja, ali se i boji tog ubistva, tako je i sam Milivojevic, kako je naveo, ušao u to iz osećanja da bi mogli da ponude potpuno novo tumačenje - u smislu da ga rasklope i sastave na nov način, a da sačuvaju strukturu.
“U procesu rada on (Magbet) je bio jedno istraživanje vezano za snove. Onog časa kada mu veštice saopšte proročanstvo za njega život postaje košmar i ideja čitave predstave je taj košmar”, naveo je Milivojević povodom premijere, dodajući da je zadovoljan: “Premijera je uvek jedna neizvesna avantura i u tom smislu sam vrlo zadovoljan. Takođe, zadovoljan sam jer sam uradio jednu vizuelnu za koju sam se dugo spremao, o kojoj sam dosta razmišljao i do koje mi je jako stalo”.
Napominjući da nisu bili nimalo laki zadaci za glumce, Milivojević je naveo da posle svega ima “veoma dobar utisak nakon premijere”.
“Predstava računa na jedan doživljaj gledaoca, na nešto što je manje racionalno, a više intuitivno. Muzika, svetlo i ambijent rade u atmosferi košmara o kom govorimo. U jednom trenutku gledalac treba da prestane da razmišlja i da se samo prepusti doživljaju koji, ako vas uvuče, mislim da smo na dobrom putu”, dodao je Milivojević.
Glumac Gabor Pongo izjavio je da je sam Magbet dosta komplikovan zato što “stvarno pokušava da napravi svet koji je bez zločina i ubistava, ali jednostavno mu isti taj svet to ne dozvoljava”.
“On ne može drugačije, možda misli da može, ali ga stvarnost tera na to da počini sva ta ubistva da bi stigao do svog cilja. Lično sam veoma zadovoljan ovim procesom i zahvalan sam na tome što sam upoznao divne kolege i bio u prilici da radim sa njima”, naveo je Pongo.
Maja Stojanović, koja sa ostalim glumicama igra Ledi Magbet, istakla je da je taj lik svim glumicama jedna od najpoželjnijih uloga tokom karijere.
“Podelile smo je po fazama, svaka od nas ima svoju scenu i mislim da je publici bilo jasno kroz koje faze sve prolazi taj lik i šta je sve obuzima. U poslednjoj sceni ona umire u snu i to je povezano sa celim konceptom snoviđenja. Od početka smo se bavili time, prepričavali smo sopstvene snove, onda smo ih slagali kroz improvizaciju. Nismo očekivali ovakvu reakciju, mislim da je publika shvatila sve simbole”, dodala je.
Scenografiju potpisuju reditelj Milivojević i Željko Piškorić, kostimografkinja je Jelena Stokuća, kompozitor Dimitris Kamaratos, a koreografkinja Amalija Benet.
Direktorka “Grada teatra” Milena Lubarda Marojević istakla je da je rad Nikite Milivojevića poznat budvanskoj publici, koja je “željna i puna očekivanja, što verovatno i njemu povećava tremu i očekivanja jer zna da je u pitanju zahtevna publika”.
“Kada smo u samom startu zadali sebi temu ‘Osvajanja slobode’, mislili smo pre svega na tematski okvir svih programa, ali se ispostavilo - kako je nemoguće predviđeti događaje i kako je život kao i pozorište nemoguće isplanirati - da smo mi puno istraživali i osvajali slobodu tražeći nove prostore. Da večeras nismo ušli u ovaj zatvoreni prostor, da nam domaćini nisu bile kolege iz Mediteranskog sportskog centra iz Budve, njihova uprava i zaposleni, mi bismo možda morali otkazati premijeru. Tako smo ušli u jednu avanturu u kojoj se u toku jednog dana cijeli pozorišni aparat preselio u jedan potpuno novi prostor što je za sve nas predstavljalo jedan veliki izazov. Po reakcijama publike bih rekla da je to ispalo veoma dobro”, istakla je Milena Lubarda Marojević.
Upravnik SNP-a Aleksnadar Stankov podsetio je da je taj teatar imao sa “Gradom teatrom” i uspešnu koprodukciju “Krvave svadbe”, dodajući da “Magbet” pokazuje koliko je plodonosna saradnja među ustanovama kulture u regionu. Stankov je izrazio i nadu da će tom saradnjom proširiti mrežu ustanova koje mogu da sarađuju, a s obzirom na to da SNP ima i operu i balet, može se očekivati da će se takva saradnja proširiti i na druge sektore, na zadovoljstvo svih.
Reč je o najkraćoj, verovatno i “najkrvavijoj” Šekspirovoj tragediji, a ujedno i jednoj od najpopularnijih njegovih drama.
Prvi put izveden 1611. godine, “Magbet” govori o o ubistvu kralja i događajima posle njega. Istorijski podaci u tom delu dolaze iz uobičajenih istorijskih izvora elizabetinskog vremena, pretežno Holinshedove hronike, ali samo delo ima veoma malo veze sa istorijskim podacima koji pokazuju da je kraljeubica bio vredan divljenja vredan i sposoban vladar.
“Magbet” ne važi za Šekspirovu najsloženiju pozorišnu predstavu, ali je jedna od njegovih najmoćnijih i emocionalno najintenzivnijih drama. Iza pozorišnih kulisa za tu predstavu važi da je ukleta te mnogi sujeverni glumci ne žele ni da pominju njeno ime, nazivajući je jednostavno “škotskom predstavom”.
Program 36. "Grada teatra" obuhvata od 7. jula do 21. avgusta više od 50 programa dramske, literarne, muzičke i likovne umetnosti, objedinjene sloganom "Osvajanje slobode".
Festivalski sajt je gradteatar.me, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
*Foto: Dragana Udovičić
(SEEcult.org)
