Kulturno nasleđe ključ razvoja
Kulturno nasleđe moglo bi da bude ključ razvoja jakog i održivog kreativnog društva i ekonomije u Srbiji, ocenjeno je na drugom Forumu kreativne ekonomije u Beogradu, na kojem su predočeni i izazovi na tom putu, koji se tiču teške ekonomske situacije, odsustva strateškog pristupa i odgovarajuće regulative, te neadekvatnog finansiranja.
Uz ocenu da je povezivanje kreativnih industrija i kulturnog nasleđa imperativ razvoja nacionalnog kreativnog sektora, na skupu je istaknuto da kulturno nasleđe mora biti i zvanično prepoznato kao razvojni potencijal i na taj način tretirano u agendi razvoja Srbije. Ishodi tog modela “kreativizacije srpske privrede i kulture” jesu novo čitanje savremenog stvaralašta s jedne, i lokalnog i nacionalnog nasleđa sa druge strane, ocenjeno je na Forumu, koji je Grupa za kreativnu ekonomiju organizovala u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije, pod pokroviteljstvom američke ambasade u Beogradu.
Jednodnevni skup u Palati “Srbija”, koji su otvorili direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić, američki ambasador Majkl Kirbi i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, okupio je oko 170 učesnika koji su imali priliku da čuju izlaganja 27 govornika kroz tri sesije.
Hristina Mikić naglasila je da “kulturno nasleđe osigurava kulturni kontinuitet, proces identifikacije i jačanja određenog identiteta unutar zajednice”, ali je “i baza znanja za razvoj kreativnog društva i privrede, i da zbog toga ima veliki značaj u kreativnoj ekonomiji”.
Prema njenim rečima, Srbija danas ima zvanično zaštićeno oko 2.500 kulturnih dobara, a procene su da ih ima mnogo više.
Mali broj njih pritom, kako je rekla, ima razrađen plan upravljanja i strategije smislene i savremene ekonomske upotrebe.
U sektoru nasleđa u širem smislu zaposleno je oko 5.588 osoba, od čega ih u zavodima za zaštitu spomenika kulture radi oko 550.
Godišnje se uloži iz nacionalnih sredstava oko 16,5 do 18 miliona evra u kulturno nasleđe, koje učestvuje u stvaranju BDV kreativnog sektora prosečno sa oko 0,5% i upošljava oko 5% kreativne radne snage.
“Sve ovo govori da je kulturno nasleđe prepoznato kao važno za srpsko društvo i ekonomiju, ali da ipak predstoji još mnogo toga da se uradi na deblokiranju njegovih potencijala, povezivanju sa kreativnim industrijama i stvaranju jake nacionalne kreativne ekonomije”, ocenila je Mikićeva.
Ministar Ivan Tasovac rekao je da je Forum kreativne ekonomije još jedan značajan korak u prepoznavanju kulture kao važnog resursa za održivi razvoj društva.
“Kulturno nasleđe ne predstavlja teret, već je jedan od najvećih i za sada ne u potpunosti iskrorišćenih razvojnih potencijala Srbije”, ocenio je Tasovac.
Tasovac je dodao da “podizanje kapaciteta profesionalaca u kulturi i relevantnih institucija treba da omogući razvoj upravo ovog potencijala, što podrazumeva da se uz zaštitu kulturnog nasleđa mudro koristi i njegov razvojni element”. U tom cilju, kako je dodao, oblast kulturnog nasleđa mora konstantno da se prilagođava savremenim tokovima i potrebama društva.
Američki ambasador Majkl Kirbi rekao je da treba razvijati privatno-javna partnerstva kao novi model rada u kreativnom sektoru u Srbiji i istakao da “Srbija ima veliko i značajno kulturno nasleđe, ali da treba da ga iskoristi kao potencijal za ekonomiski razvoj zemlje”.
Kirbi je podsetio da u Srbiji ima “veliki broj divnih manastira, ali i primera moderne umetnosti”.
Američki učesnici Foruma - dr Christina Luke, Donovan Rypkema i ataše za kulturu u američkoj ambasadi u Srbiji John Drew Giblin, predstavili su američki pristup i iskustvo u povezivanju kulturnog nasleđa, kreativne ekonomije i kulturne diplomatije.
Rypkema, vodeći stručnjak za projekte rehabilitacije i nekada ključni ekspert programa Svetske banke u toj oblasti, istakao je da treba razmišljati izvan klasičnih modela ekonomske valorizacije nasleđa, kao što je to turizam, te se fokusirati na povezivanje kulturnog nasleđa i kreativnih industrija.
Profesorka Luke navela je da kulturno nasleđe treba koristiti što više u procesima kulturne diplomatije i podsetila da su Smit Munth ukazom 1948. godine SAD započele stvaranje jedne nove paradigme kulturne diplomatije u kojoj kultura i nasleđe postaju prostor za kulturnu saradnju, bolje razumevanje među različitim kulturama i izgradnju pozitivnog imidža zemlje u inostranstvu.
Tokom nacionalne sesije “Kulturno nasleđe u socioekonomskom kljuću razvoja Srbije” učesnici su konstatovali da je neophodno tretirati taj sektor na sistamatskoj osnovi, kao razvojni resurs, te izraditi strategiju zaštite i ekonomskog korišćenja kulturnog nasleđa.
Predstavljajući rezultate istraživanja razvojnih aspekata kulturnog nasleđa u Srbiji u poslednjih deset godina, Hristina Mikić navela je da najveće izazove u toj oblasti predstavljaju veliki budžetski deficit i teški ekonomski uslovi u zemlji, nepostojanje strateškog pristupa, zastarela i neusaglašena regulativa sa konvencijama Saveta Evrope (SE) i Uneskoa, te zaštita koja je samo na tehničkom nivou, kao i sistem finansiranja nasleđa.
Ključne probleme kulturnog nasleđa u Srbiji Mikićeva vidi u oblasti upravljanja i finansiranja, a smatra da će oba problema biti rešena “prelaskom sa modela klasične tehničke zaštite na pristup upravljanja zasnovan na vrednostima nasleđa, njihovom očuvanju i upravljanju, a potom na pristup živućeg nasleđa koji postavlja ljude i lokalnu zajednicu u centar, a nasleđe tretira kao neodvojiv deo te zajednice”.
I potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković ocenio je da je kulturno nasleđe ključni resurs za izgradnju kreativnog društva i ekonomije.
Pomoćnica ministra kulture Asja Drača Muntean, zadužena za međunarodnu saradnju i evropske integracije, navela je da je Srbija već započela proces razvojnog tretiranja kulturnog nasleđa kroz regionalni program SE za rehabilitaciju kulturnog i prirodnog nasleđa (Ljubljanski proces 2), a da bi on bio još uspešniji moraju se primeniti novi modeli i standardi u vrednovanju i interpretaciji nasleđa. Ministarstvo kulture i informisanja, kako je dodala, ima pred sobom ozbiljan zadatak – da stvori uslove i omogući primenu najsavremenijih pristupa očuvanja nasleđa poštujući sve njegove specifične vrednosti, ali i uvažavajući činjenicu da se taj zadatak obavlja u savremenom kontekstu i uz rastući značaj kreativne ekonomije.
Estela Radonjić Živkov iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i nacionalni koordinatorla projekta “Ljubljanski proces 2” SE/EU/TFCS osvrnula se na niz problema u oblasti zaštite, ali i moguća rešenja u budućnosti.
Prema njenim rečima, zavodi nemaju kratkoročne, niti dugoročne planove, a kampanje zaštite dešavaju se uglavnom pod okriljem nekih proslava (ustanka, rata, jubileja…) i tada se bez konkretne ideje utroši veliki iznos novca, a rezultati često izostanu.
Estela Radonjić Živkov dodala je i da se “u samoj konzervaciji ne poštuju osnovni principi uspostavljeni Venecijanskom poveljom, diskutuje se o davno prevaziđenim problemima; u zavisnosti od političkog okruženja, favorizuju posebne vrste nasleđa, dok se na druge ne obraća pažnja”.
Kao moguća rešenja tih problema i deblokiranje razvojnog potencijala nasleđa, Estela Radonjić Živkov rekla je da je neophodno “izvršiti preliminarnu procenu rehabilitacionog potencijala resursa nasleđa, te na osnovu toga pristupiti planiranju resursa i pravaca rehabilitacije, uvesti strateški pristup u radu zavoda za zaštitu spomenka kulture, doneti novi zakon, raditi na većoj profesionalizaciji sektora, institucionalizovati IPSARH metodologiju, i sve to započeti izradom krovne strategije za zaštitu i ekonomsko korišćenje kulturnog nasleđa”.
Poslednja sesija predstavila je lidere inovacija u kreativnoj ekonomiji čiji se rad temelji na aktivnom povezivanju resursa nasleđa sa kreativnim industrijama, ali i na partnerstvu sa korporativnom sektorom. Zajedničko za sve te primere je da ih je povezala ideja održive rehabilitacije i ekonomske upotrebe kulturnog nasleđa koja omogućuje kontinuitet i očuvanje sociokulturnih vrednosti i dodaje im novu vrednost kroz savremene pristupe ekonomskoj valorizaciji.
Direktor Narodnog muzeja Zaječar Bora Dimitrijević predstavio je projekat rehabilitacije lokaliteta Felix Romuliana i sve veći značaj održivosti tog lokaliteta kroz njegovu tešnju vezu sa lokalnim kreativnim industrijama.
Da kreativne industrije mogu pomoći u afirmaciji nasleđa pokazao je, prema navodima organizatora Foruma, i interesantan primer rehabilitacije lokaliteta Felix Romuliana, inače jednog od onih koje je Londonska škola za ekonomiju izabrala u saradnji sa SE i nacionalnim ekspertima za procenu i kvantifikovanje socioekonomskih efekata konzervacije i upotrebe arheoloških nalazišta.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica Ljubiša Šolaja objasnio je kako elementi nalazišta, kamena plastika i mozaici Carske palate Sirmium mogu biti inspiracija za razvoj kreativne ekonomije.
Ksenija Marković i Nenad Radujević, lideri razvoja autorske mode u Srbiji, ukazali su kako taj segment kreativne industrije može biti u funkciji oživljavanja zapuštenih objekata kulturnog nasleđa. Oni su predstavili 15 godišnje iskustvo Beogradske nedelje mode, koje se sada razvija kroz Udruženje modnih dizajnera BFW Designers Collective čiji su osnivači. Markovićeva je istakla da je povezivanje kreativnih industrija i kulturnog nasleđa osnovni stub razvoja kreativne privrede i ekonomije, jer ishodi takvih procesa povezivanja jesu i “nova čitanja savremenog modnog stvaralaštva s jedne i lokalne i nacionalne kulturne baštine s druge strane”.
Direktor filmske kuće Red Production Miloš Đukelić, jedan od 35 lidera kreativne ekonomije u Srbiji u okviru programa internacionalizacije kreativnih industrija “Creative Industries Serbia”, predstavio je inovativne modele korišćenja kulturnog nasleđa kao filmske lokacije.
Prema njegovim rečima, “prepoznavanje nečega vrednog za kulturu i društvo i potreba da se te vrednosti sačuvaju kao civilizacijska vrednost u osnovi je brige o kulturnom nasleđu”.
Ističući da su film i nasleđe povezani neraskidivom vezom i u prošlosti i u sadašnjosti, Đukelić je rekao da “nije bitno samo nešto sačuvati, urediti, zaštititi... nego i ponuditi rešenja kako da se sačuvano nasleđe koristi od strane najrazličitijih kreativnih industrija”.
Na primeru rada svoje produkcijske kuće i korišćenja enterijera i eksterijera tvrđava u Srbiji, Đukelić je pokazao kako se može ostvariti smisleno i ekonomski održivo povezivanje filmske i televizijske industrije i kulturnog nasleđa.
Direktorka marketinga UNIQA osiguranja Sonja Marić predstavila je primer BizArt partnerstva te kompanije u oblasti kulturnog nasleđa.
Prema njenim rečima, UNIQA ima dugu tradiciju saradnje sa privrednim sektorom kroz program ArtUNIQA (specijalno osiguranje kolekcija i umetničkih projekata), ali je anagažman na realizaciji projekta “Skriveno blago Doma Jevrema Grujića” otvorio nove perspektive saradnje u toj oblasti. Dom Jevrema Grujića zajedno sa Suvačom u Kikindi i Ćaćanskim termama jedan je od oglednih primera za razvoj mentorskog rada na izradi biznis planova u oblasti nasleđa koji je tokom ove godine realizovan uz pomoć SE. Afirmisanje novog Muzeja diplomatije i avangarde započelo je izložbom “Skriveno blago Dom Jevrema Grujića” koje je za samo mesec dana zabeležilo oko 27.000 poseta. Izlaganje Marićeve bilo je usmereno na nove modele BizArt saradnje u okviru te izložbe u kojoj koristi mogu imati i nasleđe i korporativni sektor.
Estela Radonjić-Živkov iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika predstavila je rehabilitaciju Suvače u Kikindi i njeno pretvaranje u community centar, ali i korišćenje narodnog graditeljskog nasleđa kao osnove i centralnog elementa za razvoj lokalnih kreativnih industrija u Kikindi.
Grupa Kreativna ekonomija najavila je da će istraživanje koje je predstavljeno na Forumu, kao i vizije i zaključci, uz dodatne konsultacije, biti objavljeni kao strateški dokument – “Beli papir o kulturnom nasleđu u Srbiji”, koji treba da posluži kao putokaz za unapređenje politika koje tretiraju nasleđe i predloži mere i reformske pravce za ostvarenje “što uspešnijeg ishoda modela kreativnizacije srpske privrede i kulture”.
Grupa za kreativnu ekonomiju organizovala je prvi Forum kreativne ekonomije krajem 2012. godine, kada je zemlja u fokusu bila Australija, a među učesnicima tog skupa, na kojem je zaključeno da kreativna ekonomija može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava i Srbija, bio i jedan od najvećih stručnjaka u toj oblasti - prof. Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju.
(SEEcult.org)
