Kultura - medijsko siroče

Zapostavljenost kulture u medijima, a posebno brojnih problema kulturnih politika u zemljama Zapadnog Balkana, bila je tema konferencije održane tokom proteklog vikenda u Prištini, koja je okupila oko 30 novinara, urednika, kulturnih radnika i stručnjaka iz regiona, u okviru projekata BICCED (Balkan Initiative for Cultural Cooperation, Exchange and Development) i BCWSP (Balkan Culture Watch Strengthening Project) Balkanske istraživačke novinarske mreže (http://www.birn.eu.com" t

Zapostavljenost kulture u medijima, a posebno brojnih problema kulturnih politika u zemljama Zapadnog Balkana, bila je tema konferencije održane tokom proteklog vikenda u Prištini, koja je okupila oko 30 novinara, urednika, kulturnih radnika i stručnjaka iz regiona, u okviru projekata BICCED (Balkan Initiative for Cultural Cooperation, Exchange and Development) i BCWSP (Balkan Culture Watch Strengthening Project) Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN) i partnera iz regiona.

Konferencija “Kultura u medijima” obuhvatila je i trening za novu grupu mladih novinara iz Srbije i sa Kosova, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije, koji su izabrani na osnovu konkursa za učešće u produkciji analitičkih tekstova u oblasti kulturnih politika i kulture uopšte u regionu, a bila je i retka prilika za međusobno upoznavanje učesnika, od kojih su mnogi prvi put bili u Prištini ili su je posetili prvi put posle rata na Kosovu i NATO bombardovanja.

Kao i na prošlogodišnjoj konferenciji u Skoplju, kojom je označen početak projekta BICCED, u raspravi je konstatovana slaba pokrivenost problema u oblasti kulture u medijima, koji su pritom slični u celom regionu, a tiču se nepostojanja jasnih strategija kulturnih politika, nedostatka finansijskih sredstava za kulturu, posebno zaoštrenog zbog opšte finansijske krize, kao i nedovoljne transparentnosti raspodele budžetskih fondova, stranačkih i drugih političkih uticaja u oblasti kulture i medija, ali i nedovoljnih kapaciteta samih medija za bavljenje pitanjima kulture, kao i fenomena tabloidizacije medija i trke za profitom kroz favorizovanje “lakih” i senzacionalističkih sadržaja.

Selektorka Sarajevo Film Festivala Elma Tataragić, scenaristkinja i profesorka, ukazala je na specifičan položaj SFF-a, koji privlači veliku pažnju medija, ali ne izaziva dublje interesovanje za pitanja koja pokreće taj festival, a tiču se šireg društvenog konteksta.

“Potrebni su nam mediji koji će problematizovati pitanja koja se nas tiču, koji će pokušati da ‘pročitaju’ ono što im šaljemo”, rekla je Elma Tataragić, ukazujući da SFF, na primer, organizuje u okviru pratećeg programa i niz radionica i rasprava koje se bave ozbiljnim pitanjima koja zaslužuju veću medijsku pažnju.

I pojedini drugi učesnici konferencije ukazali su na fenomen “copy-paste” i uopšte nedovoljne stručnosti novinara koji se bave kulturom, a Lutfi Dervishi, predavač žurnalistike na Univerzitetu u Tirani i direktor Transparency International u Tirani, ocenio je da je došlo vreme da za frizersku obuku treba više vremena nego za posao u medijima.

Kultura u medijima ocenjena je kao svojevrsno siroče, uz konstatacije da je u novinama najčešće na poslednjim stranama, blizu čitulja, a da je u elektronskim medijima, uključujući i javne servise, gotovo i nema, ili je skrajnuta i kasne noćne termine.

Ukazujući na fenomen “kulturne komercijalizacije” po principu “maksimum dohotka uz minimum troškova”, Aleksandra Bubevska iz skopske televizije A1, jedne od najgledanijih u Makedoniji, rekla je da je danas lakše preuzeti neki rialiti šou nego producirati neku ozbiljnu emisiju o kulturi.

Prema njenim rečima, samo jedna od privatnih televizija u Makedoniji ima desetominutni svakodnevni program o kulturi, a u A1 se kultura sa četiri-pet emisija tokom 90-ih godina svela na jednominutne priloge u vestima. Nacionalna televizija plasira pritom samo projekte Ministarstva kulture, dodala je ona, ocenjujući i da je problem možda u načinu plasiranja sadržaja iz kulture, a jedan od izlaza u regionalnom povezivanju i stvaranju veće mreže, poput francusko-nemačkog kanala Arte.

I drugi učesnici konferencije ukazali su na problem finansiranja kulturnih sadržaja u medijima, jer ta tematika ne privlači veliki broj čitalaca/gledalac, a samim tim nema ni marketinški potencijal. Usled toga mnogi mediji uopšte i nemaju kulturne rubrike, ili su svedene na par ljudi, koji su najčešće i najmanje plaćeni.

Da stvari, ipak, nisu crno-bele, pokazao je primer beogradskog dnevnika “Politika”, čija je urednica kulturne rubrike Marija Đorđević iznela niz podataka koji ukazuju da se taj list, inače najstariji na Balkanu, izdvaja i po zastupljenosti sadržaja iz kulture.

Iako se i sama bori sa finansijskom krizom, “Politika” svakodnevno ima dve strane posvećene kulturi, a subotnji dodatak objavljuje na čak 12 strana. Za razliku od mnogih drugih, “Politika” nije pomešala kulturu i zabavu, pa se tako, na primer, vest o smrti pevačice Ksenije Pajčin nije našla u rubrici kulture, već u crnoj hronici.

Takođe, “Politika” objavljuje i umetničke kritike, a kritici same kulturne politike daje prostor i kroz redakcijske komentare, mada su znatno ređi u odnosu na političke ili ekonomske teme. “Politika” se bavi analizom kulturne politike i organizovanjem okruglih stolova, posvećenih pitanjima kao što su “Književnost i rat”, “Šta čita Srbija?’, “Kulturna politika i festivali”, “Pozorište u tranziciji”...

O renomeu “Politike” posvedočili su i drugi učesnici konferencije, pa je tako osnivač portala Depo.ba Jasmin Duraković, filmski reditelj i nekadašnji direktor javnog servisa BiH, rekao da zna ljude koji svake subote u Sarajevu traže da kupe “Politiku” upravo zbog kulturnog dodatka. Slično je tražen i hrvatski “Jutarnji list”.

Duraković je ukazao na značaj kulture u medijima i zbog ponovnog međusobnog upoznavanja kulturnih scena u zemljama u regionu, koje su još prilično strane jedne drugima, uprkos značajnoj podršci evropskih fondacija za projekte upravo u tom smislu.

Uveren da mnogi u Makedoniji, na primer, ne znaju da navedu nijednog savremenog pisca u BiH, Duraković je ocenio i je evropska kultura proterana iz medija u regionu, ali i iz kulturnog života uopšte, budući da su retki i evropski filmovi u bioskopima.

Urednik prištinskog lista “Koha ditore” Halil Matoshi ukazao je i na problem mobilnosti u regionu, dajući primer ljudi sa Kosova koji, kako je rekao, i ako su najveći mogući ljubitelji pozorišta, ne mogu da odu u Beograd, na primer na BITEF.

Prema njegovim rečima, radio, javna televizija i mnogi drugi mediji “očišćeni su od ljudi koji su kritičari etno-nacionalnog kiča i ksenofobije”. Matoshi je ukazao i da je i dalje više nego aktuelno pitanje kako izbeći strah od drugog i unaprediti postojeće odnose manjine i većine, zbog čega je uloga kulture i njena medijska prezentacija takođe od izuzetnog značaja.

Više učesnika konferencije ukazalo je i da za loš položaj kulture u medijima nisu krivi samo mediji, već i same kulturne institucije, odnosno pojedinci u njima i intelektualna javnost uopšte.

Urednica kulturne rubrike u banjalučkom “Glasu srpske” Neda Simić Žerajić rekla je da su kulturne institucije najčešće otvorene za medije kada treba pisati o njihovim programima i uspesima, ali se zatvaraju kada treba istražiti probleme sa kojima se suočavaju.

I izvršna direktorka BITEF-a Jelena Knežević ocenila je da nije problem samo u medijima, već i da ljudi koji sede u kulturi ne znaju šta je tačno kulturna politika, a samim tim ni na koji način da se postave prema problemima.

Direktor prizrenskog Dokufesta Aliriza Arenliu istakao je da bi mediji mogli da podstaknu raspravu o kulturnoj politici i njenim prioritetima, posebno što su kulturne organizacije na neki način izolovane i “svaka u svom dvorištu”, pa nema sinergije čak ni među inicijativama koje su prirodno upućene jedne na druge.

Prištinska konferencija o kulturi i medijima, deo je projekta BICCED, koji BIRN ralizuje sa udruženjem SEEcult.org iz Beograda, uz podršku Švajcarskog programa za kulturu (SCP), a proširen je projektom BCWSP, podržanim od Evropske kulturne fondacije (ECF). BIRN-ov partner u projektu BCWSP je Centar za medijske aktivnosti (CMA) u Skoplju, čiji je potpredsednik Nebojša Ilijevski, koji je i menadžer produkcijske kuće Partes Social Advertising and Nukleus, bio moderator radioničkog dela konferencije.

Reč je o projektima koji podrazumevaju produkciju analitičkih tekstova o pitanjima kulture u regionu i njihovu distribuciju posredstvom mesečnog njuzletera (Culture Watch), kao i podršku medijima u regionu ponudom da ih besplatno republikuju.

Među učesnicima konferencije bila je i predstavnica ECF-a Nicole Mullenger koja je istakla da je ta fondacija, čije je sedište u Amsterdamu, specifično zainteresovana upravo za projekte iz regiona Balkana, pa je prošle godine u Ljubljani otvorila i posebnu kancelariju Balkanskog fonda za promociju kulture (Balkan Incentive Fund for Culture - BIFC).

Regionalni menadžer programa SCP-a Bojana Matić rekla je da se debata o važnosti podrške kulturi u medijima i ulozi medija u kulturi uopšte interno odvija i u okviru SCP-a, a projekat BICCED upravo je podržan zbog sveobuhvatnosti, raznovrsnosti aktivnosti i mogućnosti širenja informacija.

“Ciljevi projekta danas su možda i pred većim izazovima nego što su bili kada je podržan, jer su kultura i umetnost među prvima koji su postali žrtve finansijske krize”, rekla je Bojana Matić, dodajući da su u SCP-u svesni da se jednim projektom neće promeniti pejsaž kulturnih politika u regionu, ali da je BICCED značajan kao model za dalju saradnju u tom cilju.

U okviru konferencije, održan je i trening program “Kako pisati za CW onlajn magazin?”, namenjen novoj grupi novinara odabranih za učešće u daljem razvoju projekta BICCED, odnosno BCWSP. Novinari su učestvovali i u radioničkom delu konferencije, u kojem su imali priliku da razmene stavove i ideje sa urednicima i stručnjacima.

Takođe, u okviru konferencije je održan i sastanak Borda projekta BICCED, u kojem su Lutfi Dervishi, Elma Tataragić, Aliriza Arënliu, Jelena Knežević, kao i kulturni radnik, novinar i kritičar iz Skoplja Robert Alagjozovski, koji je bio odsutan, te regionalna direktorka BIRN-a Gordana Igrić i direktorka SEEcult.org Vesna Milosavljević.

Produkcija u okviru projekta BICCED objavljuje se na specijalnoj sekciji za kulturu na BIRN-ovom sajtu Balkan Insight i distribuira posredstvom mesečnog njuzletera, a osim na engleskom jeziku, većina tekstova je i u prevodu na lokalne jezike.

Prva regionalna konferencija u okviru projekta BICCED održana je 20. aprila 2010. godine u Skoplju, na temu “Balkan, mediji i kultura - vreme za promenu”, a okupila je više od 30 predstavnika kulturnih organizacija i novinara iz regiona, koji su dali dragocen doprinos za kreiranje uređivačke politike projekta BICCED i izneli niz sličnih, ali i specifičnih problema.

Skopska konferencija rezultirala je mapiranjem glavnih slabosti lokalnih kulturnih scena, kao i zajedničkih problema i načina na koje regionalna saradnja i medijsko praćenje kroz projekat BICCED mogu poslužiti kao pomoć i platforma za širu i raznovrsnu kulturnu saradnju i umrežavanje. Učesnici konferencije složili su se da postoji urgentna potreba za više prostora za kulturu i umetnost u medijskoj sferi, posebno ukazujući na odsustvo analitičkih i kritičkih tekstova, koji bi mogli da iniciraju šire javne rasprave i doprinesu bržim promenama i unapređenju stanja u oblasti kulture.

Među učesnicima u Skoplju bili su Biljana Prentoska iz Tačke kulturnog kontakta Makedonije, kustoskinja i direktorka Nezavisne umetničke asocijacije Remont iz Beograda Darka Radosavljević-Vasiljević, umetnički direktor Dokufesta iz Prizrena Veton Nurkollari, Biljana Tanurovska-Kjulavkovski iz skopske Lokomotive, Iskra Geshoska iz Kontrapunkta iz Skoplja, Vala Osmani iz Centra za savremenu umetnost Stacion u Prištini, Silvia Dražić iz Art klinike i Inicijative za kulturne politike iz Novog Sada, umetnik Mladen Bundalo iz umetničke organizacije Tac.ka iz Prijedora…

(SEEcult.org)