Kultura i korona: Gordana Belić - Nevidljivost struke opasna realnost

Vajarka Gordana Belić smatra da je pandemija korona virusa učinila vidljivim težak položaj umetnika i bolnu istinu da mnogi zarađuju i manje od minimalca koji su dobili kao pomoć države za prva tri meseca početka epidemiološke krize. U intervjuu za portal SEEcult.org, ona je ocenila da će mlađi umetnici lakše prebroditi posledice pandemije i prilagoditi se novom načinu života, ali brine za kolege svoje generacije, koji se teže menjaju i prilagođavaju.

- Na koji način je pandemija promenila Vaš način rada u oblasti umetnosti i kulture? Koliko su se Vaš rad i produkcija promenili/dopunili/raslojili/preusmerili usled pandemije?

Gordana Belić: Još uvek ne vidim bitnu promenu u produkciji, jer trenutno malo radim, ali mnogo više nego ranije razmišljam o njoj. Tokom prvog talasa pandemije radila sam mnogo i nesmetano, još uvek ne shvatajući da se promena dešava na svim planovima mog života. Sada to shvatam i trenutno sam blokirana kreativno. Koristim to vreme za obrazovanje na postdiplomskim studijama. Obrazovanje je najbolji model prevladavanja kriznih perioda u društvenom i  ličnom životu.

- Koje probleme scene savremenih vizuelnih umetnosti vidite kao ključne pre pandemije i kako je na njih ona uticala u Srbiji? Ako kažemo da je pandemiija pojačala društvene simptome koji su već postojali, koje procese u sferi savremene umetnosti je dovela u prvi plan?

Gordana Belić: Nejasno definisan, zakonski neregulisan položaj umetnika rezultirao je time da jedino oni (zamalo) ostanu bez finansijske pomoći države tokom vanrednog stanja. Utisak da ne postojimo u društvu kao struka, da smo nevidljivi, postao je opasna realnost. Još gora istina je da su mnogi umetnici pre vanrednog stanja zarađivali manje nego što su dobili tada kao pomoć. Od te istine se više nije moglo pobeći.

- Šta je unazađeno tokom pandemije u kontekstu scene savremene umetnosti?

Gordana Belić: Pojava novog (ili starog) primitivizma u komentarima umetničkih događaja/dela; zvanični stav (kabinet premijerke) u kojem se umetnost vidi kao zabava, kreativna igra; raspisivanje i pompezno najavljivanje konkursa za “kreativce” (novi naziv za umetnike) bez jasno navedenih uslova, rokova, honorara; promena uslova konkursa pred objavu rezultata (Oktobarski salon) i druge vrste zamućivanja, zbunjivanja, ponižavanja… dovode do utiska da živimo u nekom raspojasanom dobu gde radi ko šta hoće samo ako ima poluge moći u rukama. Ne bih mogla da pobrojim lako šta je sve time unazađeno.

- Da li postoje pojave u oblasti u kojoj radite koje tokom pandemije koje prepoznajete kao pozitivne? Da li su se pojavile neke nove umetničke forme ili prakse podstaknute pandemijom?

Gordana Belić: Za sada, više sam primetila promenu u temama - ima dosta radova koji za temu imaju pandemiju. Međutim, prava promena u formama i praksama videće se kasnije. U tom pogledu sam optimista. Vizuelnoj umetnosti ova promena može da donese nove podsticaje, ne samo  kroz veću upotrebu elektronskih medija. Umetnost u svakoj društvenoj promeni nađe inspiraciju, pa čak i kad je destrukcija u pitanju.

- Koliko se menja percepcija umetnosti kada se ona posmatra uživo u javnom/galerijskom prostoru ili onlajn, na internetu - na monitoru?

Gordana Belić: Umetnički radovi izvedeni u materijalu fotografije imaju na internetu više informativnu vrednost, a samo delimično doživljajnu. Za takve radove galerija je adekvatan prostor. Javni prostor galerije je istovremeno mesto okupljanja i razmene na više nivoa. Za radove u elektronskom formatu internet ili monitor su adekvatan medij, a posmatranje takve izložbe od kuće, u privatnom, intimnom prostoru, može biti novina koja upravo nastaje ovih dana. Vizuelna umetnost, poput filma, može da uđe, preko elektronskih medija, direktno u intimni prostor posmatrača.

- Ako se izuzme period karantina, galerije i muzeji rade sve vreme tokom pandemije. Koliko ste posećivali izložbe i da li te posete (ako ih je bilo) dobijaju nove nivoe značenja u odnosu na period pre pandemije?

Gordana Belić: Posećivala sam izložbe posle karantina, radim to i dalje. Razlika postoji - ja je vidim u načinu na koji donosim odluku da ću na izložbu otići. Pre pandemije posećivala sam izložbe rutinski, čak i stihijski. Sada biram gde ću otići i obavezno popričam sa autorom, pošto nije gužva, a autori su raspoloženiji za komunikaciju nego ranije. Sada bi me uvredilo da u galeriji vidim lošu izložbu. Ne znam da objasnim ovaj stav.

- Kakvu ulogu u posredovanju umetničkih sadržaja za vreme pandemije (još uvek) imaju umetnici; galerije; institucije; vaninstitucionalne organizacije, mediji?

Gordana Belić: Trenutno i galerije i umetnici uče da promovišu to što rade na primereniji, vidljiviji način nego pre. Kao da je shvaćeno da se može mnogo toga izgubiti tokom ovog perioda, pa se svi trude da budu otvoreniji za promociju, razgovor, prisustvo u galeriji i komunikacija sa publikom.

Mediji su podeljeni i čak oštrije nego pre oprečni u predstavljanju relevantnih umetničkih sadržaja. Još jedan dokaz da dostupnost medija raznih vrsta sadržaja ne doprinosi podizanju kulture nacije, već suprotno.

- Kako ocenjujete rad Ministarstva kulture i informisanja u prethodnom periodu i koje biste korake predložili novoj ministarki kulture i informisanja Maji Gojković za vreme pandemije i u periodu po njenom završetku u pogledu kulturne politike, posebno u odnosu na oblast Vašeg delovanja?

Gordana Belić: Ministarstvo kulture nema nikakvu svrhu ako nema šta da da svom resoru – kulturi. Višegodišnje nemanje para države za kulturu obesmišljava postojanje ovog ministarstva. Poslednji istupi u javnosti bivšeg ministra (Vladana Vukosavljevića) degadirali su i njega I tu instituciju na nov način - kao ljude koji znaju šta im je posao, kao intelektualce, kao moralne osobe. Prvi korak nove ministarke trebao bi da definiše ulogu te visoke institucije u novonastalim okolnostima. Da li se koncept kulture promenio? Tako izgleda.

- Kako vidite budućnost scene i svoje profesije nakon pandemije?

Gordana Belić: Kao i uvek do sada, na scenu će stupiti novi, mladi umetnici, kojima pandemija nije bila “ekskluzivitet” kao nama, starijima, već regularan tok života, ono što ih je formiralo, a ne deformisalo. Oni će ugraditi u svoju umetnost spontano i lako sve ono što mi pokušavamo da shvatimo i prihvatimo - bez uspeha. Ne brinem za svoju profesiju, brinem za sebe i kolege moje generacije. Mi se teže menjamo i prilagođavamo.

- Koja su, prema Vašem mišljenju, tri najznačajnija događaja u 2020. godini u oblasti kulture u Srbiji (bilo pozitivna, bilo negativna), i zašto?

Gordana Belić: Prvo, promena uprave u Udruženju likovnih umetnika Srbije (ULUS), kao pozitivan i negativan događaj istovremeno. Dugo očekivana i dugo željena promena se desila, ali suštinski, promene nema. Ipak, bolje ovako nego da se nije ništa desilo. Drugo, isključivanje umetnika iz paketa mera pomoći – opet i pozitivno, i negativno. Pozitivno je to što je ovakvo ponašanje prvi put - od kada ja znam - dovelo do udružene reakcije svih umetnika, svih udruženja i pojedinačno, umetnika u medijima koji su (neki) podržali umetnike. Treće, Muzej savremene umetnosti, sa svim kontroverzama koje se tamo dešavaju već dugo vremena. Kao vajarka, ne mogu a da ne pomenem postavljanje figure Stefana Nemanje koja je upravo završeno, ali, naravno, to nije događaj iz kulture, već iz politike. Pominjem ga samo zato što se to ne može zaobići, mislim bukvalno.

*Fotografije sa izložbe Gordane Belić "Imaj milosti, Bože!", održane tokom proteklog leta u galeriji Menjačnica Goethe instituta u Beogradu - Instagram (Gordana Belić, Biljana Pajić)

(SEEcult.org)