Kultura i korona: Doplgenger - Ključni problemi još veći

Umetnički par Doplgenger smatra da je pandemija korona virusa praktično onemogućila rad u oblasti umetnosti, te učinila vidljivijim problem institucija, koji je bio ključan i pre epidemiološke krize. Isidora Ilić i Boško Prostran naveli su u intervjuu za SEEcult.org i da prebacivanje umetničkih sadržaja u onlajn okruženje ne može da zameni događaje uživo. Ministarstvu kulture preporučuju povećanje budžeta za kulturu, jasnu raspodelu sredstava i unapređenje radnih prava umetnika i zakonskih regulativa.

Doplgenger - I u očima gladnih raste gnev. Četvorokanalna audio-video instalacija, 2016; Sandra Kosel

- Na koji način je pandemija promenila Vaš način rada u oblasti umetnosti i kulture? Koliko su se Vaš rad i produkcija promenili/dopunili/raslojili/preusmerili usled pandemije?

Doplgenger: Zbog karantina i izloacije je nemoguće raditi i organizovati rad, kako naš zajednički, tako i sa drugima. Što se tiče produkcije, ona je umnogome zavisila od saradnje i komunikacije sa drugim saradnicima, što sada nije moguće izvesti. Onaj mogući deo organizovanja onlajn nije zadovoljavajući.

- Koje probleme scene savremenih vizuelnih umetnosti vidite kao ključne pre pandemije i kako je na njih ona uticala u Srbiji? Ako kažemo da je pandemiija pojačala društvene simptome koji su već postojali, koje procese u sferi savremene umetnosti je dovela u prvi plan?

Doplgenger: Problem javnih institucija umetnosti je bio ključan pre pandemije - institucije ne proizvode kritičko mišljenje i sprovode edukaciju, institucije kao državni projekti proizvode komercijalne projekte i podržavaju kreativne industrije. Ovaj problem je uvećan, odnosno, postao je još jasniji tokom pandemije tokom koje se stiče utisak da su institucije i na papiru izbrisane.

- Šta je unazađeno tokom pandemije u kontekstu scene savremene umetnosti?

Doplgenger: Finansiranje, koje ni pre pandemije nije bilo zadovoljavajuće.

- Da li postoje pojave u oblasti u kojoj radite koje tokom pandemije koje prepoznajete kao pozitivne? Da li su se pojavile neke nove umetničke forme ili prakse podstaknute pandemijom?

Doplgenger: Audio-vizuelni medij je, kako se učinilo, lako prebačen na virtuelne platforme, ali se ispostavilo da one ipak nisu odgovarajuće, jer umetnost filma/videa nije samo sadržaj i forma, već i govor i susret nakon projekcije, koji u ovom sučaju izostaju.

- Koliko se menja percepcija umetnosti kada se ona posmatra uživo u javnom/galerijskom prostoru ili onlajn, na internetu - na monitoru?

Doplgenger: Verujemo da se percepcija ne menja, već ovaj onlajn modus zahteva potpunu drugu percepciju i čini se da mi kao subjekti, već formirani na recepciji umetnosti uživo, nismo sposobni za nju.

- Ako se izuzme period karantina, galerije i muzeji rade sve vreme tokom pandemije. Koliko ste posećivali izložbe i da li te posete (ako ih je bilo) dobijaju nove nivoe značenja u odnosu na period pre pandemije?

Doplgenger: Skoro da uopšte nismo išli na otvaranja i vođenja, posećivali smo galerije i izložbe u toku radnog vremena.

- Da li Vam je jasan protokol mera zaštite u izlagačkim prostorima, kao javnim prostorima u pandemijsko vreme? Da li ste išli na otvaranja izložbi? Kako se ponašate na otvaranjima izložbi u vreme pandemije?

Doplgenger: Jasan nam je protokol mera zaštite u izlagačkim prostorima.

- Kakvu ulogu u posredovanju umetničkih sadržaja za vreme pandemije (još uvek) imaju umetnici; galerije; institucije; vaninstitucionalne organizacije, mediji?

Doplgenger: Uloga svih ovih aktera u izmenjenim okolnostima i ovako nesigurnom kontekstu je upitna. Ona ne može biti ista, ali nismo sigurni ni kakva bi trebalo da bude jer pandemija traži strukturalne odgovore, a ne pojedinačne angažmane.

- Kako ocenjujete rad Ministarstva kulture i informisanja u prethodnom periodu i koje biste korake predložili novoj ministarki kulture i informisanja za vreme pandemije i u periodu po njenom završetku u pogledu kulturne politike, posebno u odnosu na oblast Vašeg delovanja?

Doplgenger: Dosadašnji rad Ministarstva vidimo kao nezadovoljavajući, a tokom pandemije je posebno bio problematičan. Predlozi za ubuduće bi bili: povećanje budžeta za kulturu bar na 1%, mehanizmi jasne i kontrolisane raspodele javnih sredstava za kulturu, unapređenje radnih prava umetnika i zakonskih regulativa koje se odnose na socijalni, ekonomski i profesionalni status.

- Kako vidite budućnost scene i svoje profesije nakon pandemije?

Doplgenger: Još uvek je ne vidimo.

- Koja su, prema Vašem mišljenju, tri najznačajnija događaja u 2020. godini u oblasti kulture u Srbiji (bilo pozitivna, bilo negativna), i zašto?

Doplgenger: Pozitivan događaj je ULUS - borba i volonterski rad mlađe generacije umetnika da unaprede rad Udruženja, da ga sistemski i proceduralno podrže, da se izbore za sistemske promene u pogledu radnih i ekonomskih prava umetnika, kao i da programski podignu nivo izložbenog života Udruženja.

Negativan događaj su sistemski napadi na umetnike - od uništavanja radova na izložbi “MOMCI: imali su oko sebe taj neki sjaj!” u Galeriji Stara kapetanija, preko pokušaja vođe Srpske desnice Miše Vacića da prekine otvaranje izložbe “Kapija – i kad boli, istina je lijek” u CZKD-u, napada na predstavu “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”, protesta Zavetnika i Srpske desnice protiv održavanja festivala “Mirdita, dobar dan”, portala “Prismotra” koji otvoreno širi govor mržnje prema umetnicima i aktivistima, do otvorenih pretnji velikom broju umetnika putem društvenih mreža.

(SEEcult.org)