Kritika na delu: Jerko Denegri – 20. Bijenale umetnosti Pančevo, 1/2

20. Bijenale umetnosti u Pančevu - rafinerijamanastir, 27. maj - 27. jun 2022.

1/2 - Kritičar na delu: dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti

Istoričar umetnosti dr Jerko Denegri vidi 20. Bijenale umetnosti u Pančevu “rafinerijamanastir”, koje je osmislila i selektovala dr Maja Ćirić, kao izvanrednu izložbu sa kustoske i produkcione strane, koja odražava i komplesnost savremene umetnosti danas, jer podrazumeva upotrebu novih tehnologija i tehnički i idejno, zahtevajući njeno poznavanje ne samo od umetnika, nego dobrim delom i od publike.

Konstatujući da je autorka izložbe imala jako interesantnu početnu koncepciju povezujući manastir i rafineriju kao dva kontrasta koja su pritom vezana za lokalitet Pančeva, što znači da je vodila računa o  kontekstu, Denegri je u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o 20. Bijenalu u Pančevu istakao da je Maja Ćirić pružila i uvid u brojne autore koji se bave idejama koje su od važnosti za tematiku rafinerije i manastira.

“Tu zapažamo dva momenta. Jedan je socijalni odnos umetnika sa sredinom i vremenom u kojem radi, sa društvenim problemima, a drugi je sa medijske strane – upotreba novih tehnologija. Ima mnogo ekrana, kompjuterskih i digitalnih radova, što pokazuje da autorka – a to je verovatno i osobina današnje savremene umetnosti, s jedne strane odnosi se na društvene prilike u kojima umetnici rade, a s druge strane na medije kojima se umetnici služe”, naveo je Denegri, koji primećuje i da na izložbi “rafinerijamanastir” ima umetnika, poput Milice Ružičić, koji se i dalje bave slikarstvom, i to vrlo ubedljivo i sugestivno, a ne kao nekom retardiranom, zaostalom disciplinom, već kao disciplinom u svom vremenu, ali se glavnina realizacija odnosi na medije – na ekrane, na nove tehnologije, i to ne samo kao sredstva rada, nego i kao ideje oko kojih se ta vrsta umetnosti kreće.

Kompleksnost izložbe u tom pogledu pokazuje, kako je dodao, obavezu kustosa da bude veoma obavešten o umetničkim praksama, i to ne samo u jednoj sredini, već i na međunarodnom nivou, kao i da ima kontakte i zna kako da dođe u vezu sa umetnicima koji ga zanimaju. Takođe, podrazumeva da može da oformi ovakvu jednu složenu izložbu koja je “teško savladiva iz jednog pohoda – morate obići više prostora, i imati pomoć kuitosa da vam na neki način otvori prozor u ideje i konkretne radove”.

“Ovakva jedna  kompleksna izložba savremene umetnosti pokazuje njenu složenost, njene probleme, možda i probleme umetnika, njihovh egzistencija…”, naveo je Denegri.

Primećujući i da domaći umetnici zastupljeni na izložbi “rafinerijamanastir” uglavnom žive i rade u brojnim sredinama u inostranstvu ili su se nekada tamo školovali, Denegri je naveo da to upućuje na zaključak da savremeni umetnik mora biti svojevrsni nomad, neko ko se mnogo kreće, ko ne može da se utavori, što mu doprinosi i osvežavanju ideja. “Drugo, mora da ima uvid u profesiju koja više nije savladavanje veština – recimo slikanja ili tehničkih disciplina, nego raznih drugih znanja koja su neophodna današnjem čoveku, naravno i umetniku, da bi mogao da svoje ideje i poglede na svet, društvo, politiku… saopšti u formama koje mogu i publici, koja bi isto tako mogla biti vaspitana na tim medijima, da bude dostupna, pristupančna, razumljiva…”, naveo je Denegri.

Profesionalnost današnjeg autora izložbi - kustosa podrazumeva stoga sa jedne strane određene ideje o umetnosti u današnjem dobu i drugo - informacije o umetnicima sa kojima radi i sa kojima može doći u kontakt da bi se i oni uklopili u tu raznovrsnu scenu. Profesija savremenog umetnika podrazumeva da mora da raspolaže raznim sredstvima da bi izneo svoje ideje – od klasičnog slikarstva, koje jeste u manjini ali i dalje postoji, do raznih tehnologija, digitalnih i kompjuterskih, kojima se danas bavi i glavnina raznih drugih profesija, dodao je Denegri.

Poredeći kompjutersku umetnost 1960-ih i digitalnu umetnost danas, Denegri je ocenio da postoji velika razlika.

“Mogu se setiti tih prvih izložbi kompjuterske umetnosti. One su se odigravale unutar tog konteksta međunarodnih izložbi u Zagrebu pod nazivom Nove tendencije. Na jednoj od tih izložbi, mislim da je to bila treća – negde 1965. godine, uvedena je selekcija ‘Kompjuteri i vizuelna istraživanja’. Taj pojam je podrazumevao da će kompjuteri olakšati realizaciju radova umetnika koji su se već bavili tzv. programiranom umetnošću, zasnovanom na računima, ali da je tadašnji manuelni ili neki drugi način obavljanja tih programiranih zahteva bio dugotrajan, zamoran, neefikasan. I tada je počelo da se govori o tome da bi kompjuteri mogli da olakšaju realizacju. Nije se govorilo o kompjutrerima kao instrumentima samima po sebi nego kao o pomoćnim sredstvima”, naveo je Denegri, napominjući da je to bilo vreme kada su i sami kompjuteri bili u početnom stadijumu.

Većina radova bile su kompjuterske grafike, a danas se ta sfera mnogo proširila, konstatovao je Denegri.

“Kompjuteri su postali ne samo realizatori, nego oni nadahnjuju umetnika, daju mu ideje. I kao što je glavnina drugih poslova kojima se savremeni čovek bavi nedvojiva od upotrebe raznih sredstava tehnološke prirode, pa i samih kompjutera, to se danas i u umetnosti podrazumeva - nema nekadašnji karakter radikalne novine”.

Dok je svojevremeno sam naziv “Kompjuteri i vizuelna istraživanja” imao nešto misteriozno, zagonetno, danas je to normalna praksa i umetnici, kao i većina ostalih ljudi koji se bave najrazličitijm profesijama, veoma su srođeni sa tehnološkim sredstvima i koriste ih kako svakome najbolje odgovara, dodao je Denegri.

Prema mišljenju Denegrija, danas stoga nema ni potrebe zagovarati sa neke revolucionarne, ili avangardne, neovangardne pozicije nove tehnologije.

“One su se toliko uključile u svakodnevni život umetnika da čine, kao i na ovoj izložbi, većinu produkcije, pa čak i kada je u pitanju neki klasičan rad u tehničkom pogledu, on je mišljen na način kako se izvodi putem raznih tehnoloških pomagala. Gotovo više prosta ruka kao da odsustvuje iz sadašnje umetnosti. S druge strane, na taj način mogu da se elaboriraju i društveni problemi u kojima se savremena umetnost nalazi i na koje referira, tako da je to – neću reći rutinska, jer mora svaki put nanovo da se obavi, ali ona je do te mere ušla u savremene umetničke postupke da čini glavninu, kao i na ovoj izložbi”, dodao je Denegri.

Denegri je konstatovao da je vreme istorijskih avangardi na početku 20. veka utopijski zagovaralo ono što se danas nalazi na gotovo svakom koraku.

“Da li je taj civilizacijski proces, koji je tekao sa mnogobrojnim kontroverzama – i sa mnogim benefitima za čoveka i čovečanstvo, a istovremeno i sa brojnim tegobama, teškoćama, katastrofama, doprineo da je život današnjeg čoveka zbog toga danas nekako rasterećeniji, mirniji? Ja bih rekao da nije, već da je došlo do enormnog proširenja, da su se neke stvari olakšale, ali fundamentalni problemi egzistencije - na šta se i umetnost referira - ostaju neprekidno u nekoj sferi u kojoj se pokazuje da unapređenje sredstava rada umetnika usložnjava njegovu poziciju, umesto da je olakšava”, naveo je Denegri.

“Ako umetnici žive na različitim sredinama, ako je njihova sudbina da moraju da se školuju neprekidno, da moraju da se obnavljaju gotovo pred svaki nastup, oni su izvedeni na jednu pozornicu na kojoj bavljenje umetnosću može biti i izazovno i zanosno, ali i istovremeno tegobno u statusnom, u materijalnom pogledu”, naveo je Denegri.

Biti danas savremeni umetnik, kako je konstatovao, veoma je zahtevna stvar ne samo zbog njegove sopstvene produkcije, već i zbog njegove egzistencije i uključenja u celokupni kulturni sistem.

“Nekada su umetnici mogli da savladaju svoje produkcije i drže ih pod kontrolom, reklo bi se svojih mogućnosti i svojih veza sa sistemom umetnost – sa institucijama, galerijama, tržištem. Sada je došlo – i to je teorija koja se bavi savrememnom umetnošću postulirala odavno –do enormnog rasplinjavanja. Imate taj pojam umetnost u rasplinutom stanju. I  ova je izložba je deo tog nekakvog štimunga”, ocenio je Denegri.

Izložba “rafinerijamanastir”, kako je zaključio, izvanredna je sa kustoske strane i produkcije, a njena teškoća je u tome što je “disperzivna na više mesta, i što je dekoncentrisana za savremenog običnog – nije pežorativno reći, gledaoca, tako da se problemi neprekidno javljaju, rešavaju i nanovo javljaju i usložnjavaju, jer je i pitanje savremene umetnosti u permantnentnim krizama”, zaključio je Denegri.

Kao neko ko je pratio Bijenale u Pančevu od samog početka, Denegri je istakao da su pančevačke izložbe budile pažnju i imale ođeka u stručnim krugovima u Beogradu. “Ko god je kao profesionalac radio u nekim institucijama ili se zanimao za savremenu umetnost, pratio je ono što se događalo u Pančevu, naročito nakon osnivanja pančevačkog Bijenala skulpture.

Prva te izložbe još uvek su imae posla sa skulpturom u klasicncom smislu reči, ali već tada počinju da se javljaju otkloni i pitanja o tome šta je skulptura – da li je to izvajani portret ili to mogu da budu i drugi oblici koji su se, za razliku od slikarstva i slike na zidu, nalazili u prostoru, naveo je Denegri, ističući da su te izložbe bile pionirske u svoje vreme.

“Kada bismo sravnili šta je bilo na prvom (Bijenalu) i šta je danas, videli bismo da je došlo do promene umetničkih praksi”, naveo je Denegri.

Pančevačko bijenale, kako je istakao, već godinama čini Pančevo jednim od centara na mapi umetničkih zbivanja u Srbiji i to je velika tekovina koju ljudi koji vode kulturu i umetnost u tom gradu treba da sačuvaju i razviju.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)