Kritika na delu: Goranka Matić – Iskustvo u gužvi, 3/3

Iskustvo u gužvi, retrospektivna izložba Goranke Matić, Muzej savremene umetnosti Beograd, 24. mart – 25. maj 2021.

Kritičar na delu: Ivan Manojlović, istoričar umetnosti i kustos, 3/3

Istoričar umetnosti i kustos Ivan Manojlović u poslednjoj epizodi serijala Kritika na delu o retrospektivi Goranke Matić u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) ocenjuje da je takva izložba višestruko značajna i na neki način prekretnička, iako lično ne voli retrospektive.

Prema mišljenju Manojlovića, retrospektive podrazumevaju vrstu kompromisa i često dođe do toga da se na takvim izložbama – da bi se prikazao celokupan opus jednog umetnika, gube veze sa kontekstom, okruženjem u kojem su određeni radovi ili serije nastali. Izložba Goranke Matić “Iskustvo u gužvi”, međutim, pokazuje da je takva vrsta retrospektive “potrebna i u ovom trenutku za samu kulturu fotografije jako značajna”.

“Znamo da je Goranka Matić jedan od najznačajnijih umetnika koji koriste fotografiju kada je u pitanju istorija fotografije u ovom regionu i u Srbiji. Međutim, ova iozložba je pokazala koji su to aspekti zbog kojih je ona bitna”, ocenio je Manojlović.

Kao jedan od njih, naveo je to da je samostalnih izložbi umetnica koje se bave fotografijom jako malo, a pogotovo retrospektivnih, pa je izložba Goranke Matić u tom smislu “prva i zbog toga jako značajna”.

“Bitno je na koji je način fotografija dolazila i prolazila taj put osamostaljivanja kao medij. U tom smislu, pozicija radova Goranke Marić  sa početka i kraja jako bitna, jer ona je negde vesnik toga kada fotografija na ovim prostorima postaje samostalan medij. Naravno, pre toga ona je prošla neki put od dokumentarne fotografije, odnosno foto žurnalistike do nekog zapravo dokumentarnog prikaza određenih performansa i umetničkih akcija do toga da su neki performansi izvođeni samo za fotografisanje. Tu dolazi do prekretnice, jedne vrste preloma, i zapravo tu dolazimo do početka Gorankine karijere kao umetnika koji se bavi fotografijom”, naveo je Manojlović.

Manojlović je kao posebno značajne izložbe za oblast fotografije izdvojio i izložbe “Fotografija kao umetnost, umetnost kao fotografija” 1980. godine u Studentskom kulturnom centru, te “Objekat, iluzija, realnost” u MSUB-u 1981.

Na izložbi u SKC-u, kako je naveo, prvi put su mogle da se vide fotografije umetnika koji su koristili medij fotografije kao alat za izražavanje, ali takođe i umetnika koji su počeli da koriste dokumentarnu fotografiju kao autorski rukopis. Izložba “Objekat, iluzija, realnost” pokretala je temu realnosti u fotografiji, pitanje šta donosi dokumentarna fotografija, te na koji način, koristeći zapravo svoju navodnu objektivnost, može da zavara i prikaže nešto što nije istina. Ta izložba, kako je dodao, pokazala je gde zapravo fotografija kao medij nastupa i koliko je u tom smislu opasna.

“Gorankini radovi su za mene, kada gledamo u celini, upravo na toj liniji razvoja fotografije na ovim prstorima koja počinje, recimo, sa Balintom Sombatijem i Nešom Paripovićem, koji koriste dokumentarnu crtu fotografije da dokumentuju svoje radove, a kasnije i da ih izvode zbog potrebe fotografisanja. Goranka nema tu potrebu, ali njene fotografije dokumentuju sam momenat bivstovanja, odnosno sam momenat prisustvovanja nekom događaju ili obliku društvenih odnosa koji se u to vreme razvija”, naveo je Manojlović.

Protiveći se dualnom sagledavanju opusa Goranke Matić, odnosno podeli njenih radova na umetničke i foto-žurnalističke, Manojlović je naveo da su za njega svi njeni radovi u totalitetu jednaki.

“Ne bih ih odvajao na umetničke i neumetničke. Ako bih morao da je poredim sa nekim svetskim fotografima, pre svega bi tu bila Dajana Arbus koja se bavi drugim temama i fotografiše druge društvene slojeve, dok se Goranka odlučuje da dokumentuje ljude koji su se tada nalazili na kultrunoj margini, a kasnije se ispostavilo da su imali veliki uticaj na razvoj kulture i novih društvenih odnosa. Meni u totalitetu gledano, Gorankini radovi od početka do krjaa – od prvih kada režira fotografiju, do ovih poslednjih, koji su neka vrsta njenog ispitivanja i istraživanja, zapravo govore o tom pokušaju da se ukaže na to da fotografija može biti samostalan medij izražavanja”, naveo je Manojlović.

Prema njegovom mišljenju, radovi Goranke MAtić nose i dozu opasnosti.

“Na neki način, kada prolazimo kroz izložbu Goranke Matić, zapravo osećamo da ti njeni radovi nose neku vrstu opasnosti, jer nekako zavaravaju i daju dozu optimizma, zavaravaju nas da postoji bolji svet i da je moguć, dokumentuju da neki marginalizovani mladi kreativci mogu da menjaju kulturnu scenu i uspostavljaju društvene odnose, da neki opet mladi političari mogu da unesu promene u političke diskurse cele zemlje, da mogu da povedu građane u demonstracije, da mogu biti ti koji će doprineti da se zemlja oslobodi jednog autokratskog vođe. U tom smislu njeni radovi nose dozu optimizma, i zato su malo opasni, zato se preispitujemo iz koje pozicije gledamo njene radove danas”, naveo je Manojlović.

S druge strane, kako je dodao, radovi Gorane Matić zrače istraživačkim momentima – na koji način ona ispituje medij fotografije.

“U prvoj seriji radova ‘Dani bola i ponosa’, ona koristi dokumentarnu fotografiju, ali bira kolor fotografiju, što je tada smatrano nekom vrstom subverzije, jer se mislilo na crno-belu fotografiju kao jedinu validnu da može da prenerse realno nešto što se desilo i kao neki medij koji se pokazalo da će opstati”, naveo je Manojlović, podsećajući da su pre toga postojali umetnici krajem 60-ih i početkom 70-ih, posebno u SAD, koji su uvoli kolor fotografiju u dokumentarni pristup. Takav pristup na ovim prostorima nije bio prisutan, pa je u tom smislu Goranka Matić pionir.

Sa pozicije same istorije fotografije na ovim prostorima, ova izložba biće percipirana kao jedna od bitnih stepenica u uspostavljanju istorije fotografije, pre svega fotografije koja se koristi kao umetnički medij.

“Nadam se da neće biti jedina u tom pravcu”, naveo je Manojlović.

Drugo pitanje, kako je dodao, jeste pozicija fotografije unutar galerijskog sistema.

“Fotografija je dugo, a možda i još uvek, smatrana kao neka vrsta nižeg medija koji možda ne zaslužuje da bude prikazan u galerijskom svetu, izuzimajući galerije koje su namenski fotografske. Zato su ove dve izložbe koje sam pomenuo bile vrsta proboja i možda nije slučjano što se tada pojavljuju na našoj sceni umetnici koji će odabrati fotografiju kao primarni medij izražavanja. Krajem 70-ih kod nas prvi put počinje da se razvija i umetnička kritika fotografije, što je jako bitno u celom sistemu”, istakao je Manojlović.

Vremenom se pokazalo, međutim, da svi ti umetnici fotografi svoje arhive čuvaju kod sebe i nisu imali gde da ih predaju.

“Ukazala se potreba za otvaranjem fotografskog muzeja na našim prostorima, to se na kraju nije desilo, ali nadam se da će muzeji, posebno MSUB, upravo fotoifrafiju prepoznati kao bitran deo prikupljanja u tom smislu. Nadam se da će fotografije koje umetnici čuvaju kod sebe biti pohranjene u ovakvim institucijama i da ćemo i dalje viđati ovakve retrospektivne izložbe”, istakao je Manojlović.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2021. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)