Kreativna ekonomija moguća šansa za Srbiju
Kreativna ekonomija može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava Srbija, ocena je učesnika prvog Foruma kreativne ekonomije u Beogradu, među kojima je bio i jedan od najvećih stručnjaka u toj oblasti - prof. Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju.
Kao zemlja koja je još pre 18 godina prepoznala kreativne industrije kao moćno sredstvo društvenog i ekonomskog razvoja, Australija je i bila “država u fokusu” Foruma, održanog u organizaciji Grupe za kreativnu ekonomiju, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, pod pokroviteljstvom australijske ambasade u Beogradu.
Ambasadorka Australije u Beogradu Helena Studert izrazila je zadovoljstvo što su organizatori prepoznali u kreativnoj ekonomiji značajne potencijale za dalji razvoj integrativnih javnih politika u toj oblasti, ali i u bilaterarnim odnosima dve zemlje. Ona je istakla da su za novu ekonomiju bitni kreativnost i ljudi i da su australijski kreativni sektor i privreda doživeli dinamičan razvoj zahvaljuljući tome što je najveća pažnja australijske vlade i njenih javnih politika bila posvećena kreativnosti, stvaralaštvu i novim idejama.
Prof. Trozbi rekao da je tokom kratkog boravaka u Srbiji, gde je prisustvovao i promociji svoje knjige “Ekonomika kulturne politike”, u izdanju kuće Clio, uočio značajne potencijale u kulturnom životu, otvorenim ljudima, kreativnosti, novim idejama...
Izrazio je i uverenje da prepoznavanje koncepta kreativnih industrija na nivou javnih politika i njegovo prihvatanje, može bito doprineti daljem razvoju ne samo kreativnog sektora u Srbiji, već i šire. U tom smislu, izrazio je zadovoljstvo i što na prostoru regiona deluje Grupa za kreativnu ekonomiju koja afirmiše upravo pristup razvoja kreativnog sektora, kakav postoji u Australiji i drugim razvijenim zemljama i to kroz povezivanje nauke i prakse.
Prof. Trozbi je istakao i da kreativni sektor u Australiji danas predstavlja izvor inovacija i za druge sektore privrede, ali je napomenuo da je razvoj kreativne ekonomije proces koji traje i da na je Australija na njemu radila gotovo 20 godina.
Naglasio je i da je u razvoju kreativnog sektora neizostavna veza nauke, obrazovanja i privrede, te da se javne politike u kreativnom sektoru u Australiji razvijaju zahvaljujući ozbiljnim naučnim istraživanjima u ovoj oblasti, posebno iz domena ekonomike kulture.
Na sesiji posvećenoj nacionalnom kreativnom sektoru predstavljeni su interesantni podaci o razvojnim potencijalima kreativnog sektora u Srbiji.
Izvršna direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić istakla je da kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3odsto, u bruto dodatoj vrednosti oko 10 odsot, te da 96 odsto njegove strukture čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih.
U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8 odsto od ukupnog godišnjeg prometa Srbije, a godišnji rast BDV je od 7do 12 odsto.
Kreativni sektor, kako je istakla Mikićeva, ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je neophodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario.
Hristina Mikić je istakla da glavnu prepreku razvoju kreativnog sektora danas predstavljaju javne politike koje nemaju adekvatna rešenja prilagođena specifičnostima te oblasti. O tome svedoče i rezultati dobijeni analizom Grupe za kreativnu ekonomiju, koji su pokazali da je zbog neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10 odsto vrednosti BDV u 2009. godini, te da - ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5 odsto manji obim bruto dodate vrednosti nego što bi se to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima tog sektora.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i finansija prof. dr Goran Petković izrazio je zadovoljstvo organizovanjem Foruma i pokretanjem diskusije o kreativnosti i kreativnim industrijama kao mogućim razvojnim resursima u Srbiji. Naglasio je da one mogu biti značajne i u razvoju turizma, ali i šire.
Prof. Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da razvoj kulture i kreativnih industrija treba posmatrati šire, kao uključivanje kreativnosti i stvaralaštva u privredne sektore, bolje povezivanje kreativnog sektora sa ostalim privrednim granama, kao i značaj kreativne ekonomije u ruralnim područjima. Sve to, kako je naveo, može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava Srbija.
Predsednica Upravnog odbora Klastera kreativne industrije Vojvodine Marijeta Lazor istakla je da treba raditi na afirmaciji koncepata kreativne ekonomije i preispitivanju javnih politika koje bi bile više usmerene ka stvaranje veza kulture, kreativnih industrija i privrede.
Predsednik Borda direktora B92 Veran Matić rekao je da se treba ozbiljno baviti kreativnom ekonomijom i uspostaviti sekretarijat za te namene, naročito na nivou Beograda, koji bi bio multiresornog karaktera.
Direktorka Blumen Grupe Nataša Pavlović Bujas istakla je ključnu ulogu kreativnih industrija u jačanju konkurentnosti domaće privrede, ukazujući i na potrebu daljeg unapređivanja i jačanja odnosa kreativne industrije i tradicionalnih privrednih grana.
Prema navodima organizatora, većina učesnika izrazila je zadovoljstvo održavanjem prvog Foruma kreativne ekonomije i pokretanjem dijaloga o ključnim pitanjima razvoja nacionalnog kreativnog sektora.
Najavljeno je da će glavni zaključci sa Foruma biti objavljeni u strateškom dokumentu koji će publikovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji bi trebalo u krajnjem ishodu da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.
(SEEcult.org)
