Konverzacija u tišini
Petomesečni saradnički projekat “Conversation in Silence” grupe kenijskih i evropskih umetnika, među kojima je i Dušica Dražić iz Srbije, rezultirao je izložbom koja je otvorena u Gete institutu u Najroboju, a bavi se pitanjima sećanja, kao i duboko osetljivim, nestabilnim i političkim prostorima.
Petomesečni saradnički projekat “Conversation in Silence” grupe kenijskih i evropskih umetnika, među kojima je i Dušica Dražić iz Srbije, rezultirao je izložbom koja je otvorena u Gete institutu u Najroboju, a bavi se pitanjima sećanja, kao i duboko osetljivim, nestabilnim i političkim prostorima.
Reč je o saradničkom projektu troje kenijskih umetnika (James Muriuki, Kevo Irungu i Deqa Abshir), kao i četvoro umetnika koji su se profesionalno usavršavali na Bauhaus Univerzitetu (Dušica Dražić iz Srbije, Irene Izquierdo iz Španije, Karoline Freino iz Poljske i Sam Hopkins iz Velike Britanije/Kenije).
Neka od ključnih pitanja kojima je posvećen taj istraživački projekat tiču se političke dimenzije kenijske prošlosti i sadašnjosti.
Šta narod u Keniji pamti iz prošlosti, odnosno koja su najsnažnija sećanja u Keniji? Da li postoji uopšte homogenizovana kolektivna memorija ili su na delu rascepkana i nepomirljiva sećanja? Da li je država pokušala da utiče na formiranja tih narativa ili je samo pasivni posmatrač?, neka su od pitanja na koja se odnosi taj projekat.
Ta centralna pitanja ipak su samo okvir tematike projekta, na koju umetnici odgovaraju indirektnije, problematizujući fenomen tiših, suptilnijih, gotovo nemih memorija.
Deqa Abshir i Dušica Dražić radili su zajedno na projektu “The Amazing Technicolor Dreamcoat”. Pod uticajem biblijske priče o kaputu koji ispunjava želje onome koji ga nosi, kreirali su sopstvenu verziju sa slikama zasnovanim na stvarima koje različiti pojedinci, prilikom napuštanja svojih zemalja, nose sa sobom. Od novca, preko ploča i traka, ti predmeti su krhko podsećanje na kuću.
Kaput od platna sa motivima tih predmeta postaje svojevrsna tapiserija individualnih prošlosti, koja odražava internacionalnu istoriju prinudnih migracija.
Dušica Dražić kreirala je i samostalni rad “Monument to the future” (Spomenik budućnosti) koji se sastoji od stuba od armiranog betona u Kiberi, a predstavlja i simbolični i pragmatični gest umetnice. Simbolično, taj rad predstavlja potecijal, početnu strukturu koja će biti dogarđena u budućnosti, a pragmatičan je, jer je zapravo strukturalni deo konstrukcije buduće zgrade.
Kenijski umetnik James Muriuki i Karolina Freino razvili su dva projekta.
Za rad “How are you?” snimili su pozdrave koje mnoga deca izgovaraju u Keniji prilikom susreta sa strancima, a taj snimak pretvoren je u melodiju za mobilne telefone, koja se može preuzeti sa sajta projekta. Rad je snažna referenca na kolonijalnu prošlost i neokolonijalnu sadašnjost u kojoj prisustvo belaca u zemlji izaziva određene pretpostavke i očekivanja.
Njihov drugi rad je “Kenyan Pyramids”, skulptura inspirisana običajem ređanja krompira na pijacama u formi piramide, s tim što su je preneli u centralni poslovni deo Najrobija.
Španska umetnica Irene Izquierdo osmislila je rad “Celebrating Hilton Square”, na osnovu posmatranja načina na koji ljudi komuniciraju i “posluju” na centralnom gradskom trgu, koji ima posebnu ulogu u Najrobiju.
Kevin Irungu i Sam Hopkins, koji je i kustos izložbe, radili su s kenijskim umetrnikom Ashifom, tematizujući pitanja lokalne memorije, odnosno istražujući priče i legende iz svog okruženja. Jedna od tih priča pojavila se na jednoj sahrani. Umetnici su istraživali individualne priče ljudi koji su bili na sahrani i ponovo ih uobličili u vidu rada koji predstavlja njeno reizvođenje (Ochuo's funeral).
Izložba “Conversation in Silence” otvorena je do 11. marta u Gete institutu u Najrobiju (www.goethe.de/ins/ke/nai).
Rad “Spomenik budućnosti” Dušice Dražić nastao je uz podršku ambasade Srbije u Keniji i hotela “Heron” u Najrobiju.
Dušica Dražić je, inače, dobitnica nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2010. godinu, a dobitnica je i nagrade “Mladi evropski umetnik” 2010. godine, koju dodeljuje Trieste Contemporanea.
Rođena 1979. u Beogradu, gde živi i radi, diplomirala je 2004. na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, a nastavila je profesionalno usavršavanje na Bauhaus Univerzitetu. Dobitnica je DAAD stipendije 2005/2006. i izlagala je u različitim gradovima u Evropi.
Bila je među troje umetnika iz Srbije koji su učestvovali 2010. godine na 51. Oktobarskom salonu u Beogradu, a privukla je veliku pažnju radom “Zimska bašta”, koji je nastao od korova koji je prikuplje u enterijeru i dvorištu bivše Vojne akademije, u kojoj je priređen 51. OS. Njen site-specific rad “Zimska bašta” je simboličan narativ o marginama, isključenju i okruženju.
(SEEcult.org)
