Kontinent Balkan u Bitefu

Način na koji je prostor Balkana interpretiran u literaturi, a potom i štampi i javnosti u Velikoj Britaniji tokom 19. i prve polovine 20. veka tema je predstave “Kontinent Balkan”, prema tekstu Željka Jovanovića, zasnovanog na knjizi Vesne Goldsvorti “Izmišljanje Ruritanije”, koja će premijerno biti izvedena 18. marta u Bitef teatru u Beogradu, u režiji Nenada Todorovića.

Izvanredan naučni rad Vesne Goldsvorti, prema rečima Željka Jovanovića, predstavlja hrestomatiju priloga na koji način je Balkan tretiran u javnosti u Velikoj Britaniji.

“Ova građa oslikava odnos velikih sila prema narodima Balkana, a taj odnos je prilično pojednostavljen i osenčen neuvažavanjem”, izjavio je Jovanović 13. marta na konferenciji za novinare.

Likovi u komadu su Realista, Nadrealista, Cinik, Moralista i mogući drugi tipova karaktera, koji u formi tribine posvećene Balkanu sukobljavaju svoje poglede na stanje stvari, a ti pogledi se dramatično razlikuju.

Povod za interesovanje britanskih pisaca i javnosti za Balkan bila borba naroda za oslobođenje od Osmanskog carstva. U početku, naročito u Bajronovim pesmama, ta borba je posmatrana kao herojska i veličanstvena, dok u kasnijem periodu postaje povod za pisanje i veličanje sopstvenih, izmišljenih junaka, lordova i vitezova željnih avanture, koji dolaze na nemirni Balkan kao sila iz vazduha koja efektno rešava sve probleme. Kada ova tema uđe i u štampu, stvari dobijaju povremeno čak groteskne oblike, rekao je Jovanović.

Napominjući da su “balkanske zemlje i narodi davali ne samo prostora za određenu interpretaciju, već i prilično povoda svojim ponašanjem, čineći to sve vreme pa i danas”, Jovanović je istakao da to ovu temu i pitanja u vezi sa odnosom velikih zemalja prema Balkanu čini aktuelnim.

Nenad Todorović je konstatovao da, kada se kaže Balkan, uglavnom se pomisli na “bure baruta”, ali da se u predstavi “brani jedan šaroliki, multikulturalni, multinacionalni i multireligijski prostor”.

“Mehanizam predstave je inspirisan Željkovim odnosom prema temi u prologu i epilogu i to nam služi kao baza za ono što ćemo izgraditi u sredini komada, a to su adaptacije glavnih punktova razvoja britanske literature u ovoj oblasti. Priču u komadu otvara Bajron, sa empatijom prema borbi naroda za oslobođenje, slede Krimski ratovi i gubitak entuzijazma da nam se pomogne, a zatim faza kada se kroz predrasude o Balkanu grade gordoalbionske slike dalekog ili bliskog istoka zvanog Balkan”, izjavio je Todorović.

“Nismo hteli da budemo oštro i svađalački raspoloženi, već da napravimo štos – predlog kako da se pomire narodi Balkana – tako što ćemo zajedno da mrzimo ovog drugog”, rekao je uz osmeh Todorović.

Reditelj je u programu za predstavu zapisao: “O Englezima i Balkanu i o tome kako su uspeli da nam realnost stvore iz svoje književnosti o nama. O pop kulturi koja je odredila geostrategiju globalnih sila, o ubojitosti predrasuda, fatalizmu stereotipa. O panonskim planinama koje oduzimaju dah. O pozorišnom opredmećenju zabune u razumevanju sveokupljajućeg britanskog Pijemonta i zbrke balkanske replemenizacije. O odbacivanju razumevanja. Istine koja komplikuje našu autentičnost i superiornost. Komad pun predrasuda koje vređaju”.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je Vesni Goldsvorti na ustupanju prava za ovu predstavu.

“Nastojali smo da progovorimo pozorišnim jezikom o nekim temama iz knjige koja govori gde je problem u tretmanu Balkana u sagledavanju ljudi izvan Balkana, pre svega u Evropi. Ona je hrestomatija mnogih zabluda, gluposti, namerno smišljenih termina, situacija, zlonamernih komentara o prostoru i ljudima na Balkanu”, rekao je Latinović.

Prema njegovim rečima, želja je bila da se pruži odgovor na pitanje zašto prostor u kojem su nastale tri civilizacije, kada se o njemu danas govori izvan Balkana, postoji samo kao neuralgična tačka politike, ekonomije, društvenih aktivnosti, pa čak i kulture.

“Kada pročitate Vesninu knjigu, vidite da to ima svoj kontinuitet i razlog. Literatura Darela, Stokera, Rebeke Vest i drugih nosi negativan stav prema onome što se dešava na ovom prostoru. S druge strane, tu je njihovo viđenje misije koju treba ovde da obave - od opismenjavanja do političkog potčinjavanja”, rekao je Latinović.

“Predstava iz naše vizure tretira ono što o nama pričaju i misle, a u žanru zabavne i komične priče koja bi morala i da nas natera da se zamislimo”, dodao je Latinović.

U predstavi “Kontinent Balkan” igraju: Đorđe Marković, Aleksandar Gajin, Danica Grubački, Danilo Petrović, Staša Ivanović i Nea Janković.

Kostime je kreirao Dragan Smiljanić, muziku Aleksandar Petrović, a scenski pokret Isidora Stanišić.

Đorđe Marković je izjavio da mu je bila interesantna geneza predrasuda – od Bajrona do Darela, i to sa obe strane, a da predstavu čini kolaž žanrova i stilova, od romantizma do brutalnog naturalizma, uz ironizaciju i persiflaže.

Mlada igračica Staša Ivanović je rekla da joj je u radu na predstavi izazov bio spajanje glume, igre i scenskog pokreta, a da joj je u pogledu sadržaja značajno što je otkrila stvari koje nije znala iz naše istorije.

“Ovaj projekat na pametan način brani mesto iz kojeg dolazimo Mislim da je dobro za mlade da vide ovu predstavu”, izjavila je Staša Ivanović.

Prva repriza predstave "Kontinent Balkan" u Bitef teatru je 25. marta.

*Fotografije proba predstave: Nenad Šugić

(SEEcult.org)