Konstituisan Nacionalni savet za kulturu
Konstitutivna sednica Nacionalnog saveta za kulturu održana je 12. jula u Domu Narodne skupštine Srbije, čime je ispunjen jedan od preduslova za sprovođenje Zakona o kulturi. Zadatak Nacionalnog saveta za kulturu je da analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, kao i da daje sugestije za kreiranje kulturne politike i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti.
Konstitutivna sednica Nacionalnog saveta za kulturu održana je 12. jula u Domu Narodne skupštine Srbije, čime je ispunjen jedan od preduslova za sprovođenje Zakona o kulturi. Zadatak Nacionalnog saveta za kulturu je da analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, kao i da daje sugestije za kreiranje kulturne politike i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti.
Članovi Nacionalnog saveta učestvovaće u izradi predloga strategije razvoja kulture, predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika i davati sugestije za uređenje drugih pitanja bitnih za oblast kulture i međuresorne saradnje (nauka, obrazovanje, urbanizam, međunarodna saradnja...).
Na konstitutivnoj sednici dogovoreno je da se Nacionalni savet za kulturu sastaje svake prve srede u mesecu, saopštilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informatičkog društva. Konstitutivna sednica biće nastavljena 7. septembra, kada će biti izabrani predsednik i potpredsednik Saveta.
Članovi Nacionalnog saveta za kulturu su Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša, Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Dušan Otašević, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.
Skupština Srbije izabrala ih je još 25. maja, a mandat im je pet godina. Članovi Nacionalnog saveta izabrani su iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi - na predlog vlade, kao i iz redova zaposlenih u ustanovama kulture - na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Vlada Srbije predložila je za članove filmskog režisera Gorana Paskaljevića, kompozitorku Isidoru Žebeljan, književnika i likovnog umetnika Miletu Prodanovića i filmskog producenta Miroslava Mogorovića.
Po jedan član Nacionalnog saveta iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti: zaštita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi), scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije), bibliotekarstvo i kulturno-obrazovne delatnosti (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije).
Članove Saveta predložila su i reprezentativna udruženja, vodeći računa o zastupljenosti sledećih profila: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo, likovne, primenjene umetnosti i fotografija, muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i dramsko stvaralaštvo (pisci, reditelji, glumci). Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet umetnosti takođe su predložili članove Nacionalnog saveta za kulturu, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Srbija je dobila u avgustu 2009. godine krovni Zakon o kulturi posle 17 godina, koji je najavljivan kao prekretnički, ali je jos u vreme usvajanja praćen burnim reakcijama i negodovanjem dela javnosti. Kao poseban problem pokazala se proteklih godina njegova primena koja je bila selektivna.
(SEEcult.org)
