Kolhasu Zlatni lav za karijeru
Holandski arhitekta Rem Kolhas (Koolhaas) dobitnik je Zlatnog lava za životno delo 12. Međunarodnog bijenala arhitekture u Veneciji, koje će biti održano od 29. avgusta do 21. novembra, a baviće se odnosom pojedinca i prostora u kojem živi. Odbor Bijenala u Veneciji, kojim predsedava Paolo Barata (Baratta), dodelio je Kolhasu Zlatnog lava na predlog direktorke 12. Bijenala arhitekture Kazujo Seđime (Kazuyo Sejima) iz Japana koja je, inače, sa japanskim kolegom Rjuom Nišizavom, ovogodišnja dobitnica prestižne Pricker nagrade za arhitekturu.
Holandski arhitekta Rem Kolhas (Koolhaas) dobitnik je Zlatnog lava za životno delo 12. Međunarodnog bijenala arhitekture u Veneciji, koje će biti održano od 29. avgusta do 21. novembra, a baviće se odnosom pojedinca i prostora u kojem živi.
Odbor Bijenala u Veneciji, kojim predsedava Paolo Barata (Baratta), dodelio je Kolhasu Zlatnog lava na predlog direktorke 12. Bijenala arhitekture Kazujo Seđime (Kazuyo Sejima) iz Japana koja je, inače, sa japanskim kolegom Rjuom Nišizavom, ovogodišnja dobitnica prestižne Pricker nagrade za arhitekturu.
Kolhas je dobitnik Prickera za 2000. godinu, a suosnivač je studija OMA (Office for Metropolitan Architecture) u Roterdamu, zaslužnog za zgradu modne kuće “Prada” u Njujorku, zatim Holandskog plesnog teatra u Hagu, Kusnthala u Roterdamu, Gran Palea u Lilu, Javne biblioteke u Sijetlu, sedišta kineske Centralne televizije u Pekingu...
Kako je istaknuto u obrazloženju Bijenala u Veneciji, Kolhas je proširio mogućnosti arhitekture, fokusirajući se na razmenu ljudi i prostora. Projektovao je zgrade koje združuju ljude, čime je postavio nove ambiciozne ciljeve arhitekture. Njegov uticaj na svet je i izvan arhitekturem, budući da ljudi u različitim oblastima osećaju veliku slobodu kojom odiše njegov rad.
Časopis “Tajm” svrstao je Kolhasa 2008. među sto najuticajnijih ljudi u svetu.
Kolhasovi radovi i osvrti na savremeno društvo predstavljeni su i u njegovoj knjizi “S,M,L,XL” (1995), napisanoj na više od 1.300 strana kao “roman o arhitekturi”.
Autor je i knjige “Delirični Njujork” (Delirious New York: a retroactive manifesto for Manhattan) iz 1978. godine, koja je postala klasik savremene teorije arhitekture.
Kolhas je 2003. godine gostovao u Beogradu, gde je vodio radionicu Ministarstva kulture i medija na temu “Novi identitet Srbije”, a potom je u Zagrebu učestvovao na predstavljanju projekta “Swarm Intelligences”, u okviru šireg projekta "Zagreb - Kulturni kapital 3000".
Kolhas je izjavio u Beogradu da bi, s obzirom na još uvek uzavrelu političku situaciju, kao i nasleđe iz 90-ih, trebalo pažljivo izabrati konačna rešenja, uzimajući u obzir i nasleđe prošlosti kao prirodan deo identiteta određene sredine.
Studio OMA, sa sedištima u Roterdamu i Njujorku, stvarao je urbano-ekonomska rešenja za zemlje Severne Amerike, Kine i Nigerije, koja su imala za cilj izgradnju identiteta određene sredine, uz očuvanje njenih karakteristika iz prošlosti, čak i ako je reč o neprijatnim iskustvima. Prema mišljenju Kolhasa, ti trenuci, koje bi ljudi najčešće zaboravili, upravo i čine osobenost jednog grada.
Odbor Bijenala u Veneciji odlučio je i da posthumno dodeli specijalnog, komemorativnog Zlatnog lava japanskom arhitekti Kazuo Šinohari (Shinohara, 1925-2006), koji je imao veliki uticaj na japansku arhitektonsku scenu i bio inspiracija za radove autora kao što su Tojo Ito (Toyo), Kazunari Sakamoto i Icuko Hasegava (Itsuko Hasegawa).
Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org
(SEEcult.org)
