Ko bi hteo mamu kao moju?
Nova, nesvakidašnja predstava Dalije Aćin 'Ko bi hteo mamu kao moju?”, u kojoj učestvuje i njena ćerka Marisa, biće premijerno izvedena 24. januara u Malom pozorištu “Duško Radović” u Beogradu, a bazirana je na preispitivanju različitih aspekata odnosa majke i ćerke - iz perspektive deteta kao stalno prisutnog “kritičkog oka”. Predstava je naročito fokusirana na suočavanje istovremenih pozicija Dalije Aćin kao autorke i kao majke, a nastala je u koprodukciji “Radovića” i Stanice - servisa za savremeni ples.
Nova, nesvakidašnja predstava Dalije Aćin 'Ko bi hteo mamu kao moju?”, u kojoj učestvuje i njena ćerka Marisa, biće premijerno izvedena 24. januara u Malom pozorištu “Duško Radović” u Beogradu, a bazirana je na preispitivanju različitih aspekata odnosa majke i ćerke - iz perspektive deteta kao stalno prisutnog “kritičkog oka”.
Predstava je naročito fokusirana na suočavanje istovremenih pozicija Dalije Aćin kao autorke i kao majke, a nastala je u koprodukciji “Radovića” i Stanice - servisa za savremeni ples.
Odluka autorke da sa ćerkom proizvede predstavu u kojoj dete ima aktivnu ulogu partnera, kao i gest uvođenja realne životne situacije na (javnu) scenu, govori o potrebi da se odnos majke i deteta preispita i sagleda na načine koji prevazilaze okvire dobro-poznatih i bezbednih pozicija i uloga.
Kompleksnost te životne situacije donosi na scenu svakodnevno pitanje: Kada si (i) roditelj, koliko imaš prava na sopstvene životne izbore: prijatelje kakve želiš, profesiju, emotivne odnose, stil života…?
Predstava se zasniva na dokumentarnim materijalima - kućnom videu iz svakodnevnog života Dalije i Marise i zvučnom snimku intervjua s Marisom o njenom viđenju Dalije kao majke i, s druge strane, na Dalijinom plesnom solou, koji nastaje nezavisno od njihovog porodičnog života.
Predstava nije, međutim, dokumentarna - scenska postavka podrazumeva (parcijalnu) improvizaciju, u kojoj Milan Marković uživo selektuje sirovi materijal intervjua, postavljajući ga kao izazov Dalijom plesnom materijalu. To delegiranje oduzima majci/autorki konačnu kontrolu kako nad dešavanjima na sceni, tako i nad interpretacijom Marisinih izjava, ostavljajući mogućnost poigravanja sa necenzurisanim snimcima, “poželjnim i nepoželjnim” izjavama i iznenadnim spojevima Dalijinog plesa i Marisinih komentara.
Dramaturško-konceptualnu podršku za realizaciju tog doku-impro sešna dala je Teorija koja hoda (Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Ana Vujanović), a grafički dizajner je Mihailo Ršumović.
Beogradska koreografkinja i plesna umetnica Dalija Aćin jedna je od najuspešnijih umetnika na savremenoj plesnoj sceni u Srbiji i regionu, a 2008. godine osvojila je i Prix Jardin d'Europe za predstavu “Handle With Great Care” na festivalu ImpulsTanzu u Beču, jednom od najznačajnijih festivala plesne umetnosti u Evropi. Ta nagrada prvi put je dodeljena najperspektivnijem mladom koreografu ili koreografkinji, a deo je evropske mreže Jardin d’Europe, sastavljene od deset plesnih inicijativa, uključujući beogradsku Stanicu - servis za savremeni ples.
Dalija Aćin jedna je od koordinatorki Stanice, a predstava “Handle With Great Care” je njen deseti autorski projekat, nastao u saradnji sa Beogradskim dramskim pozorištem.
U Malom pozorištu “Duško Radović” takođe je realizovala nekoliko predstava, uključujući prdstavu za decu “Knjiga lutanja”.
Sajt Malog pozorišta “Duško Radović” je www.malopozoriste.co.rs, a Stanice www.dancestation.org
Produkciju predstave “Ko bi hteo mamu kao moju?” podržalo je Ministarstvo kulture Srbije.
(SEEcult.org)
