Književni odgovor na krizu

Nemačka književnica Terezija Mora, specijalna gošća Beogradskog festivala evropske književnosti, izjavila je da je ideju za roman “Jedini čovek na kontinentu” o korporacijskoj stvarnosti, ali i o otuđenosti, praznini i gubitku smisla, dobila nakon izbijanja svetske ekonomske krize, tragajući za izazovnom temom, jer veruje da književnost može da otkrije i izgovori neka važna pitanja današnjeg trenutka.

“Kada sam pre nekoliko završila knjigu priča, dugo sam razmišljala o čemu sada da pišem. Tragala sam za nekim pravim izazovom i htela sam da to bude priča o našem savremenom trenutku. Tako je nastala početna ideja za roman o Darijusu Kopu. Onda je počela svetska ekonomska kriza i sve to što je ona donela sa sobom samo me je učvrstilo u nameri da napišem roman o životu u jednoj korporaciji. Korporacije su naša stvarnost, kriza je naše iskustvo”, rekla je Terezija Mora, predstavljajući roman “Jedini čovek na kontinentu” koji je nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.

Prema njenim rečima, dugo je istraživala građu za taj roman, jer je htela da iznutra upozna savremene korporacije - kako one funkcionišu, kako ljudi u njima rade, kako se ti ljudi osećaju, koliko ima smisla i uspeha u svemu tome. Zanimalo ju je, kako je navela, da vidi i šire društvene tokove - od ekonomije do politike, od medija do tokova kapitala i moći.

“Naravno, to me je zanimalo kako bih mogla da opišem konkretan kontekst u kome se odvijaju obični ljudski životi. Recimo, naši životi. Moj junak Darijus Kop radi u velikoj multinacionalnoj korporaciji i on nije na tako niskoj i običnoj poziciji. Ali ni ta pozicija koju ima ne lišava ga iskustva krize koje je kod njega nekada posebno traumatično”, rekla je Terezija Mora, koja je za roman “Jedini čovek na kontinentu” dobila nagrade „Erih Frid“ i „Adalbert fon Šamiso“.

To je prvi roman Terezije Mora na srpskom jeziku, a objavljen je u poznatoj Athipelagovoj ediciji Zlatno runo, u prevodu Marie Glišić.

Prema rečima Terezije Mora, junak kao što je Darijus Kop zaslužuje više od jednog romana.

“Svi mi, zapravo, zaslužujemo jednu priču. Otuda sam rešila da napišem trilogiju u kojoj će Darijus Kop biti glavni junak. U romanu ‘Jedini čovek na kontinentu’ opisujem izazove svetske ekonomske krize i korporacijskog upravljanja u ovom trenutku. Istovremeno, bilo mi je potrebno da prikažem mog junaka kao celovitu ličnost, tako da se u romanu javlja ljubavna priča sa Florom. U mom novom romanu ‘Čudovište’, koji je nastavak romana ‘Jedini čovek na kontinentu’, pratim razvoj Kopovog života, opisujem njegovo iskustvo posle saznanja koje mu je promenilo život. A to je saznanje da da je njegov svet prepun neizvesnosti i nesigurnosti i da je smisao sve teže prepoznati u svom životu i u svojim poslovima”, rekla je Terezija Mora, najavljujući i treći roman o Darijusu Kopu.

Odgovarajući na pitanja čitalaca, Terezija Mora je rekla da misli da je Darijus Kop pravi junak naših dana.

“Da ne mislim tako, ne bih pisala ovaj roman. Verujem da književnost može da otkrije i izgovori neka važna pitanja današnjeg trenutka i da to učini upravo u svom vremenu. Moj junak Darijus Kop je oličenje čoveka koji nije siguran u smisao onoga što radi i koji ne vidi više gotovo nikakvu sigurnost u svom svetu. Sve je više takvih ljudi oko nas, i u Istočnoj i u Zapadnoj Evropi. To više nije samo pitanje izgubljenog smisla, to je neko osećanje izlišnosti koje je posebno teško. Nekada su ljudi gubili i nalazili poslove, ali su njihovi poslovi svakako bili potrebni. Danas se ljudi osećaju da su suvišni i oni i njihovi poslovi”, rekla je Terezija Mora.

Kritika smatra roman “Jedini čovek na kontinentu” Terezije Mora najboljim evropskim romanom o iskustvu korporacijske stvarnosti. Posredi je izuzetna priča o otuđenosti, praznini i gubitku smisla. Glavni junak radi posao u čiji smisao nije sasvim uveren, on ima malo informacija, nije siguran šta se sve od njega očekuje i stalno ima utisak da mu sve klizi iz ruku.

Novi roman “Čudovište”, koji je nastavak romana “Jedini čovek na kontinentu”, nedavno je dobio Nagradu za najbolji nemački roman u 2013. godini.

Terezija Mora je jedan od najvažnijih novih glasova u savremenoj nemačkoj književnosti. Rođena u Mađarskoj (1971), posle političkih promena u toj zemlji preselila se 1990. godinea u Nemačku. Radila je kao scenarista za filmsku industriju i na televiziji. Na nemački jezik prevela je čitav niz savremenih mađarskih pisaca, poput Petera Esterhazija, Ištvana Erkenja ili Lasla Darvašija.

Od 1998. godine živi kao slobodni pisac i piše na nemačkom jeziku, a živi u Berlinu.

Zahvaljujući pozivu Arhipelaga i 3. BFEK-a, Terezija Mora je prvi put u Beogradu.

“Drago mi je da sam u Beogradu. Za kratko vreme videla sam mnogo stvari i upoznala mnogo ljudi. Biće mi potrebno malo vremena da složim sve te utiske, ali imam utisak da ću morati da upoznam Beograd. Kod mene je uvek tako: potrebno mi je vreme da upoznam neki grad i zemlju, ali kada ih upoznam, najčešće potom pišem o njima”, rekla je Terezija Mora.

Na promociji njenog romana govorio je i direktor Gete Instituta u Beogradu Matijas Miler-Vierfih koji je istakao da je Terezija Mora “prava evropska biografija našeg vremena”.

“Rođena je i odrasla u Mađarskoj, piše na nemačkom jeziku i živi u Nemačkoj, a sada njeni romani govore o isksutvima koja jednako pripadaju svim Evropljanima”, rekao je Matijas Miler-Vierfih.

Glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović rekao je da je Terezija Mora od jedne privatne sudbine koja se odvija u društvenim i ekonomskim izazovima svakodnevice napravila izuzetnu priču našeg vremena koja počiva na uzbudljivosti i snazi pripovedanja, ali i na vanredno uspelim humornim obrtima koji korporacijskom životu daju ljudsku dimenziju.

(SEEcult.org)