Knjige, a ne dogme i neznanje

Medjunarodni Sajam knjiga u Beogradu svečano je otvoren 20. oktobra porukama srpskog pesnika za decu Ljubivoja Ršumovića i poljske književnice Olge Tokarčuk o značaju književnosti i knjige za napredak ljudske civilizacije, posebno za obrazovanje mladih generacija, ali i za očuvanje sloboda i borbu protiv dogmi i diktature.

Ceremonija otvaranja 58. Sajma knjiga, na kojem učestvuje 490 izlagača iz Srbije i sveta, bila je i omaž čuvenom srpskom piscu Milošu Crnjanskom, povodom 120-godišnjice njegovog rodjenja.

Sajam je proglasio otvorenim Ljubivoje Ršumovć, autor 86 knjiga i dobitnik nekih od najprestižnijih domaćih nagrada, koji je ujedno i prvi pesnik za decu koji je dobio čast da otvori tu najmasovniju manifestaciju kulture u Srbiji.

“Kao ogorčeni protivnik svake vrste zatvaranja, proglašavam ovaj sajam otvorenim”, poručio je Ršumović, ističući u govoru značaj knjige i pismenosti.

Podsećajući na reči prvog srpskog ministra prosvete Dositeja Obradovića od pre 200 godina: “Braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!”, Ršumović je rekao da je knjiga u to vreme u srpskoj usmenoj tradiciji označavala pismo, koje je uvek značilo neku važnu, presudnu i sudbonosnu stvar.

“Naš narod je vidovito u usmenom predanju knjigu izjednačio sa pismenošću”, a evropski djak Dositej Obradović je znao da pismenost “otvara još jedne oči ljudima, kroz koje duša gleda, dalje od one muke svakodnevne”, rekao je Ršumović, ističući da su zvona i praporci u Obradovićevom “vapaju za knjigu” zapravo dogma i neznanje, a knjiga “izlaznica iz sujeverja i zaostalosti, koja nas savetuje da sve ono što nemamo pozajmimo od sebe”.

“Pismen narod čita, a nepismen sluša. Pismen misli svojom glavom, a nepismen tudjom”, poručio je Ršumović.

Podsećajući i da knjiga u raznim oblicima postoji više od 2.000 godina, počev od glinenih ploča, preko knjiga-pisama, Ršumović je rekao da je knjiga postala izum epohe, a danas je i potrošna roba, i alat, i udžbenik života, i džepni asistent u odrastanju, i prvi pomoćnik u poslu… I pored tehnološkog razvoja koji, kako je rekao, nudi danas razna pomagala i digitalna čuda, Ršumović je izrazio uverenje da nema bojazni za opstanak knjige i dodao da to i beogradski Sajam knjiga ponavlja iz godine u godinu.

Ršumović je ukazao i na stradanja knjige tokom istorije, pominjući izgorelu Aleksandrijsku biblioteku i bombardovanje Narodne biblioteke Srbije u Beogradu na početku Drugog svetskog rata.

Ističući da su i najveći umovi to postali zahvaljujući knjizi, podsetio je, izmedju ostalog, i na narodnu poslovicu da “nije učen onaj koji čita knjige, nego onaj koji zna šta čita”, zatim na poruku svetog Ćirila Slovenima da su “nagi svi bez knjiga narodi”, na Borhesovo zamišljanje raja u vidu svojevrsne biblioteke, te na reči Đamila Sijarića da “kuću kućom čine knjige” i Foknerov cilj da istorija njegovog života glasi: “Pisao je zknjige i umro”. Flober je kazao da “pisac, poput Boga, stvara svoj svet, a Šeli da su “pesnici nepriznati zakonodavci sveta”.

Ršumović je posebno naglasio značaj književnosti za decu, podsećajući da je najboljom knjigom proteklog milenijuma proglašen “Mali princ” Antona de Sent Egziperija - knjiga “za decu u ljudima i ljude u deci”.

Takodje, naglasio je važnost saradnje i prevodjenja književnih dela.

“Pre 200 godina su nas slepi Višnjić i hromi Karadžić vodili u Evropu, namamili Getea da uči srpski…”, rekao je Ršumović i istakao da “svaka srpska reč prevedena na strani jezik znači pruženu ruku u svet i rukovanje sa svetom”.

U tom ime, kako je rekao, on sada pruža ruku kolegama iz Poljske, koja je počasni gost 58. Sajma knjiga.

"Verujemo da nam ih je doveo nobelovac Henrik Sjenkjevič, koji nas neprestano pita: ‘Quo vadis’ i čudi što nas ove godine nema na Frankfurtskom sajmu knjiga, a raduje što je beogradski Sajam dobro razumeo rečenicu Duška Radovića: ‘Poštovana deco’, pa je ispoštovao decu time što je pozvao jednog njihovog drugara da svečano otvori ovaj Sajam”, rekao je Ršumović.

I poljska književnica Olga Tokarčuk podsetila je na značaj knjige kroz istoriju, još od vremena usmenog predanja i prvih pripovedača medju afričkim plemenima.

“Svi smo pripadnici tih prvih pripovedača, homines narantes, koji nam daju doživljaj poretka, njegovog značenja, osećaj zajedništva”, rekla je Tokarčukova, kandidatkinja Poljske za Nobelovu nagradu za književnost.

Prema njenim rečima, književnost je i dalje poseban i prilično tajanstveni vid ljudske komunikacije i prenošenja iskustava koji omogućava verbalno, emocionalno i socijalno prelaženje u drugu ličnost.

“Zahvaljujući tom malom čudu koje nastaje izmedju znakova u tekstu, oka i mozga, možemo da učestvujemo u životima drugih ljudi, da se u njih promećemo iIi da shvatimo koliko su nam u svojoj različitosti slični i u svojoj suštini bliski”, istakla je Olga Tokarčuk.

Ističući značaj književnosti, ona je naglasila, izmedju ostalog, i da se “književnosti boje svi diktatori”.

Tokarčukova se osvrnula i na Beograd i Srbiju danas, konstatujujući da su tragovi ratova ostavili rane ne samo u tkivu grada, nego i u svesti ljudi, ali je ocenila da se Srbija uprkos svemu “jasno i postojano održava na kulturnoj, a naročito književnoj mapi Evrope”. Na to ukazuje i činjenica da su na ovim prostorima ponikli pisci poput Ive Andrića, Danila Kiša, Miodraga Bulatovića, Milorada Pavića i Davida Albaharija, istakla je ona.

Olga Tokarčuk poželela je izdavačima i piscima na 58. Sajmu knjiga u Beogradu da sklope ugovore na obostranu dobrobit, knjižarima da pronađu izvanredne naslove za svoje police, novinarima da dobiju inspiraciju za sjajne tekstove, a čitaocima da ponesu zalihe drugih svetova u koje će moći da proniču čitave sledeće godine.

Poljska autorka poručila je i da je čitanje sveto stanje, te da zato “dete koje čita nikada ne treba ometati”.

Svečanoj ceremoniji 58. Sajma knjiga prisustvovao je premijer Ivica Dačić, koji je otvorio štand vladine Kancelarije za Kosovo.

Otvaranju 58. Sajma knjiga nije prisustvovao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je sa državnim sekretarom Ministarstva Dejanom Ristićem posetio 20. oktobra biblioteku “Vladislav Petković Dis“ u Čačku, a potom i biblioteku "Vuk Kardžić“ u Prijepolju, u kojoj su, u društvu direktorke Nermine Duran, kao i direktora biblioteka i bibliotekara iz Užica, Priboja, Sjenice i Nove Varoši, gledali prenos svečanog otvaranja na RTS-u.

Otvaranje 58. Sajma knjiga proteklo je u znaku programa "Fuga za Crnjanskog", u režiji Ivane Vujić - scenskog izvodjenja “Lamenta nad Beogradom”, uz učešće glumice Dušanke Stojanović Glid i mladih polaznika Laboratorije za izvodjačke umetnosti Fakulteta dramskih umetnosti, koji su - naizmenično sa audio snimkom glasa Crnjanskog - čitali delove njegove čuvene poeme, nastale 1956. u Engleskoj.

U čast Crnjanskog, inače, 22. oktobra u 18 sati biće predstavljen 14. tom kritičkog izdanja Dela Miloša Crnjanskog: Pripovedna proza 2 - romani: Kap španske krvi i Suzni krokodil, u izdanju Zadužbine Miloša Crnjanskog (2013).

Međunarodni sajam knjiga predstavlja do 27. oktobra 490 izlagača, od kojih je 48 iz inostranstva, uključujući Poljsku kao počasnog gosta.

Program 58. Sajma knjiga obuhvata oko 60 događaja, a posvećen je ne samo novom izdavačkoj produkciji, već i najaktuelnijim problemima stvaralaštva i izdavaštva, ali i politike i društva, pa će, pored domaćih i stranih pisaca, učestvovati i istaknuti filozofi i teoretičari.

Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)