Kandinski Andreju Filipovu
Moskovski konceptualni umetnik Andrej Filipov dobitnik je nagrade “Kandinski” za umetnički projekat 2015. godine, dok je najboljom mladom umetnicom proglašena Olja Krojtor, a nagradu za naučni rad u oblasti istorije i teorije savremene umetnosti dobio je Valerij Podoroga.
Filipov je nagrađen za instalaciju “S točkom u glavi”, rad koji promišlja ulogu pojedinca u istoriji i svom mestu u njoj. “Svi pokušavamo da rekonstruišemo budućnost kroz prošlost. A prošlost je, kao i sadašnjost, centar točka na čije obode projektujemo naše nade. U tom kolotoku kreću se i naše ideje i slike, i naše strasti”, naveo je Filipov povodom svoje “romantične instalacije”, čiji je naziv preuzeo iz teksta Andreja Monastirskog.
Rođen 1959. godine, Filipov je u početku karijere bio vezan za APTART galeriju, a postao je jedan od vodećih umetnika nove generacije moskovskih konceptualnih umetnika. Krajem 80-ih bio je među umetnicima koji su učestvovali na prvim zvaničnim izložbama ruske umetnosti u inostranstvu, na kojima su njegove instalacije stekle status simbola nezavisne umetnosti iz SSSR-a.
U najužem izboru za nagradu “Kandinski” za najbolji umetnički projekat 2015. godine bili su, uz Filipova, i Elena Elagina i Igor Makarevič i Recycle grupa.
Mlada umetnica Olja Krojtor, rođena 1986. godine u Moskvi, bila je nominovana za nagradu “Kandinski” i 2012. godine, a sada je dobila to priznanje za performans “Tačka oslonca” tokom kojeg je stajala na visokom stubu u dvorištu Muzeja Moskve.
Krojtorova je izjavila 10. decembra na ceremoniji dodele nagrade “Kandinski” u bivšem bioskopu “Udarnik” da joj je u nagrađenom radu bilo važno da nađe sopstveno mesto u vreme kada se sve menja, pokreće i mnogo se toga dešava, usled čega je teško naći i osetiti svoje odredište. “I tako, korak levo, korak desno, može ti se desiti da sasvim izgubiš svoje mesto”, dodala je mlada umetnica, čiji rad kontradiktorno odražava i senzacionaln osećaj leta, i strah od pada, i uzvišenost, i samoću.
Nagradu “Kandinski” za naučni rad u oblasti istorije i teorije savremene umetnosti dobio je pisac i filozof Valerij Podoroga za monografiju u dva toma “Drugi ekran. S. Ejzenštajn i kinematograf nasilja”.
Fond nagrade Kandinski iznosi 4,2 miliona rubalja (oko 56.000 evra), od čega 1,8 milion dobija laureat glavne nagrade za projekat godine, koga je proglasila članica žirija Zelјfira Tregulova, direktorka Tretjakovske galerije.
Ove godine je bio prijavljen rekordan broj umetnika – 502, od kojih je 216 nominovano za projekat godine, a 286 za mladog umetnika.
Nagrada “Kandinski” je ove godine uvela i nekoliko novina, pa tako za naučno delo u oblasti istorije i teorije savremen umetnosti mogu biti nominovani i autori iz drugih zemalja. Osim na ruskom, prihvataju se i dela na drugim jezicima, s tim što tema ostaje nepromenjena, a to je ruska savremena umetnost. Izmene u postupku dodele nagrade uvedene su radi podrške naučnom istraživanju ruske savremene umetnosti, te privlačenja pažnje i međunarodnih akademskih krugova na nju.
Nagradu dodeljuje međunarodni kulturni fond BREUS fondacija (bivši kulturni fond ArtHronika), umetnička institucija čija je misija da podržava i promoviše rusku savremenu umetnost.
Osim nagrade “Kandinski”, ustanovljene 2007. godine, BREUS fondacija je 2013. pokrenula i izdavaštvo koje je takođe posvećeno ruskoj savremenoj umetnosti.
U svim etapama konkursa za nagradu “Kandinski”, nazvanu imenom jednog od rodonačelnika apstraktnog slikarstva Vasilija Kandinskog (1866-1944), učestvuju međunarodni žiri i stručni savet.
Prošle godine nagradu za najbolji projekat dobio je moskovski slikar Pavel Peperštajn za angažovani rad “Sveta politika”, a 2013. godine nagrađena je Irina Nahova, koja je predstavljala Rusiju na proteklom 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji.
Među dosadašnjim dobitnicima su i Anatolij Osmolovski, Aleksej Belajev, Vadim Zaharov, Aleksandar Brodski, Juri Albert, AES+F...
B. Rakočević / SEEcult.org
*Foto: kandinsky-prize.ru
