Kaligrafija, krasnopis, živopis

Izložba beogradskog kaligrafskog kruga “Zapisi”, koji već nekoliko godina deluje u okviru Udruženja likovnih stvaralaca “Leonardo” u Novim Banovcima, otvorena je u predvorju Gradskog pozorišta u Staroj Pazovi, a predstavlja radove sedam likovnih stvaralaca, objedinjene nazivom “Kaligrafija - krasnopis - živopis”.

Posetioci izložbe, koja je već ušla u najuži izbor za kuturni događaj sezone tom kraju, osvedočili su se da je krasnopis, slično otisku prstiju ili ljudskom glasu, unikalalan za svakog čoveka. Jednodušan utisak sa tog likovnog događaja je da lepo do uzvišenosti, jasno i istančano pismo, opstaje i traje kao nezamenljiv znak najvišeg stepena tajnovite kulture ljudskog sporazumevanja.

Osnova umetnosti krasnopisa je obična linija, pa otuda u tom rodu likovnog stvaralaštva najviše od svega ostavlja tragove unutrašnjeg osećanja tvorca. Ta linija može biti nacrtana i izvučena pod uticajem različitih osećanja: ljubavi, radosti, tuge ili izgubljenosti, i sva ta emocinalna palitra nalazi odraz u crtežu.

Izuzetna ljubav i veliko ineresovanje za stare veštine učinile su da se Svetlana Nešić, inače istraživač društvenih i socioloških pojava, već godinma uspešno bavi kaligrafijom i ikonopisom, kao što to čini i njena koleginica Jovanka Šorgić, koja je svoje ikone i kaligrafske zapise izlagala na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i van nje. Lektor po profesiji, Tatjana Janković, jedna od osnivateljki Škole ćirilice “Sveti Jovan Vladimir” u istoimenoj crkvi u Beogardu, u svom bavljenju kaligrafijom spaja lepotu ispisane reči sa svežinom i čistotom jezika, kao i Snežana Đurđević, medicinska sestra u Dečjoj klinici u Tiršovoj, autorka tri zbirke pesama za decu, veoma angažovana na očuvanju ćirilične tradicije.

Rada M. Marjanović, pored ikonopisa i krasnopisa, bavi se i ilustracijama religijskih knjiga. Rođena u Slovačkoj, Livina Boljanović se od 2005. takođe uporedo bavi kaligrafijom i ikonopisom.

Izložbu šest beogradskih kaligrafkinja obogatio je svojim radovima profesor Aleksndar Dodig koji je radni vek proveo kao kao nastavnik pisma u Srednjoj umetničkoj školi u Novom Sadu. Rođen 1935. u Zagrebu, maturirao je u Zemunskoj gimnaziji, a diplomirao na odseku grafike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, prošao sva zvanja do redovnog profesora FPU, te imao dvadesetak samostalnih i učestvovao najmanje na još toliko kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Pamte ga sa izložbi u Londonu, Minhenu, Augsburgu , Torontu... Zastupljen je i u Zborniku kaligrafije među 120 autora iz celog sveta, a jedan je od utemeljivača ćirilične kaligrafije kao primenjene umetnosti.

Kaligarfski studio “Zapisi” je izložbom u Staroj Pazovi istakao plemenitu nameru da doprinese formiranju lepog, zdravog društva kroz umetničko stvaranje. Iako je ta namera osporavana od onih koji je svrstavaju u utilitarne ciljeve umetnosti s tezom, ipak je sve više i eksperata i ljubitelja koji su ubeđeni da čak i površno bavljenje krasnopisom utiče da se u čoveku razviju strpljenje, pažnja, urednost, smirenost - osobine koje se veoma cene na Istoku.

Rasprostranjeno je estetsko stanovište da i tokom običnog razgovora nastojimo da govorimo ako ne baš lepo, a ono u krajnjoj meri bar razgovetno, razumljivo i izražajno, ne prebrzo, i ne gutajući reči i zvuke. Kada je o izražajnosti znakova ljudske komunikacije reč, uputno bi bilo podsetiti se na reči Alfreda Ferbanka koji je jednom prilikom napisao: “Ljudi hoće da govore ne samo jasno, nego i u izražajnoj i blagozvučnoj gracioznosti. Upravo tako treba i pisati: pismo treba da bude lepo, a rukopis - krasnopis. Drugim rečima, prema pismu se treba odnositi kao prema umetnosti”.

Kaligrafi su saglasni da je njihova umetnost jedan od načina meditacije za postizanje višeg stepena samokontrole. Stanje dostupno stvaraocu - kaligrafu za vreme rada je trijumf razuma koji ne podleže emocijama, nego je u aktivnom saglasju sa osećanjima. Tada, ističu majstori kaligrafi, kičica postaje produžetak ruke, a crtež - najčistije ovaploćenje misli.

Izložba je otvorena do 15. novembra.

Branko Rakočević