Kaleksiko stiže u avgustu
Američki alternativni sastav Kaleksiko (Calexico) prvi put cve nastupiti u Srbiji 7. avgusta u Beogradu, a u okviru evropske turneje, potom će gostovati i na festivalu Terraneo u Šibeniku i na budimpeštanskom Szigetu.
Kaleksiko promoviše na turneji novi album “Algiers” (2012), koji će imati priliku da čuje i publika nekih od najvećih evropskih festivala, kao što su Glastonberi u Engleskoj i Roskilde u Danskoj.
U Beogradu će nastupiti na prostoru teniskih terena OK Partizan na Malom Kalemegdanu, u organizaciji promoterske kuće Long Play.
Pevač i multiinstrumentalista Džoi Burns (Joey), koji je uz bubnjara Džona Konvertina (John Convertino) osnivač Kaleksika, izrazio je zadovoljstvo zbog predstojećih brojnih svirki pred evropskom publikom.
“Za mene lično dobar je osećaj kad se povežemo sa Evropom, jer smo povukli toliko uticaja od evropske estetike. Mislim da je ona uticala na naš senzibilitet i ton”, rekao je Burns, bivši član kultnog sastava Giant Sand.
Bend iz Arizone koji meša uticaje tradicionalne latino muzike, kantrija, džeza i indi roka, simbolično je nazvan Kaleksiko po gradiću na granici SAD i Meksika.
Debi izdanje Burnsa i Konvertina bio je album "Spoke" (1996), a drugi album "Black Light" (1998) konceptualno je ostvarenje o pustinjama Arizone i severnog Meksika. Na trećem album "Hot Rail" (2000) bend proširuje zvuk sa duvačima i violinama, a posle "Feats of Wire" (2004) sledi "Garden Ruin" (2006) na kojem se ponovo više vraćaju gitarskom zvuku. Za šesti "Carried to Dust" (2008) list “Arizona Daily Star” konstatuje kod Kaleksika jedinstvenu "sposobnost da vas uvuče u svoj svet, da odvede slušaoca na američki jugozapad".
Muzika Kaleksika od početka govori o prašnjavim pustinjama i usamljenicima koji obitavaju u njima, spajajući nasleđe kantrija sa latino stremljenjima, dok Burns rado ističe i uticaj “portugalskog fada, džeza pedesetih, romske muzike, surfa 60-ih, muzike špageti vestera Serđa Leonea..."
Album "Algiers" nazvan je po delu Nju Orleansa, gde je sniman. Sticajem okolnosti, jer bend nikako nije mogao da se organizuje i ostvari želju da u Evropi snime novi album, odabran je Nju Orleans kao najbliže "mesto koje poseduje evropski osećaj".
(SEEcult.org)
