Jezik ili tumačenje sveta

Vida Ognjenović, predsednica Odbora Programskog odbora Godine knjige i jezika u Srbiji, čestitala je 23. aprila Svetski dan knjige piscima, prevodiocima i čitaocima, pozivajući one koji se tek spremaju da to budu da požure.

Vida Ognjenović, predsednica Odbora Programskog odbora Godine knjige i jezika u Srbiji, čestitala je 23. aprila Svetski dan knjige piscima, prevodiocima i čitaocima, pozivajući one koji se tek spremaju da to budu da požure.

Na svečanom otvaranju Prevodilačkog centra u Sremskim Karlovcima, Srpskom Sionu - kako su to mesto nekad zaslugama zvali, Vida Ognjenović istakla je da je logos pojam koji znači govor, reč, misao i razum, a sve je to obuhvaćeno pojmom jezik, kojim se označava najvažnija čovekova veza sa svetom.

“Jezik, ta beskrajna građevina koja neprestano raste, tako što svaki čovek, da parafraziramo Ralf Valda Emersona, ugrađuje u nju po jednu svoju ciglu, najdublje određuje ljudsku vrstu”, rekla je Vida Ognjenović, dodajući da je čovek “ujedno i njegov korisnik i žrtva”, a “jezik mu može biti i blagodet i dželat. Blagodet jer bez njega bi se po svetu kretao prema instkiktima bez saznanja o sebi i svemu što ga okružuje, pa zato njime mora rukovati oprezno i s punom svešću da je jezik ubojito oružje od koga se lako pada žrtvom”.

Napominjući da se na planeti ljudi sporazumevaju sa 6.500 jezika, te da među njima deset najrasprostranjenijih upotrebljava polovina globalnog stanovništva, Vida Ognjenović je naglasila i da jezik i njegov kreator čovek, dele vitalne razvojne osobine, ali i smrtnost, pa se “jezici, baš kao i narodi uzdižu, razvijaju i nestaju na planeti, a smenjuju ih drugačije ljudske skupine i jezički modeli”.

“Pomislimo koliko je odličnih ideja, divnih pesama, zanimljivih priča, bajki, mitskih čudesa, lekovitih formula, zagonetnih ljubavnih poruka i nadahnutih metafora ostalo zauvek zatvoreno u malim jezicima koji su u međuvremenu nestali. Setimo se koliko je pak ljudskih života izgubljeno u sukobima koji su izbili zbog nemuštog međusobnog sporazumevanja”, rekla je Vida Ognjenović, koja je nedavno ponovo izabrana za predsednicu Srpskog PEN centra.

Prema njenim rečima, prevođenje sa jednog jezika na drugi zapravo je demijurški čin proširivanja ne samo čovekovog pamćenja, već i njegove moći i uticaja.

“Ta kreativna komunikacija među jezicima omogućava kruženje važnih saznanja i otkrića, svakovrsnih činjenica misaone i materijalne gradnje i nadgradnje, što sve vodi tome da se svet upoznaje, povezuje i ujedinjuje posredstvom svoga najhumanijeg svojstva. Razumem bes u tvojim rečima, ali ne razumem reci, kaže jedan Šekspirov junak”, navela je Vida Ognjenović, dodajući da je prevodilac onaj koji razume i prenosi oboje.

Ona je navela i da za otvaranjem Centra za prevodilaštvo odavno postoji potreba i da se time odaje priznanje prevodilaštvu, delatnom kreiranju razumevanja među ljudima.

“Neka toj stručnoj veštini i književnom učinku danas na Dan knjige pripadnu aplauzi koji ponekad nepravedno izostaju. Da paradoks bude veći, naročito su tihi onda kad treba da su najglasniji, kad je rezultat u potpunosti umetnički, odnosno strani tekst zvuči i deluje kao da je napisan na jeziku na koji je preveden, valjda zato što je ruka prevodioca tada skoro nevidljiva, a ima takvih prevoda i takvih prevodilaca”, rekla je Vida Ognjenović, izražavajući “divljenje za takve majstore prevođenja i njihove prevodilačke poduhvate”.

Otvaranjem Međunarodnog prevodilačkog centra u u Sremskim Karlovcima, 23. aprila svečano je obeležen Svetski dan knjige u Srbiji i zvanično proglašena Godine knjige i jezika, tokom koje će Ministarstvo kulture, različitim akcijama i kampanjama, pozvati insititucije i pojedince da povećaju odgovornost prema izgovorenoj ili napisanoj reči.

Otvarajući Međunarodni prevodilački centar, ministar kulture Nebojša Bradić istakao je da je Svetski dan knjige, uvršten u UNESCO-ov kalendar, određen kao podsetnik na jedan od najdragocenijih čovekovih izuma.

“Knjiga je omogućila razmenu ideja, povezala ljude i duhom ujedinila svet”, istakao je Bradić i posebno naglasio ulogu prevodilaca.

“Ujedinjenju sveta pomagali su oni koji su prenosili ideje, oni koji sa pođednakim umećem govore i pišu na dva ili više jezika. Oni su nekada bili dragoceni donosioci drugačijeg i drugog. Oni su danas tihi tvoritelji višeglasja, paralelnih svetova kreativnosti”, rekao je Bradić.

Na otvaranju Međunarodnog prevodilačkog centra govorili su i predsednik opštine Sremski Karlovci Milenko Filipović i pokrajinski sekretar za kulturu Vojvodine Milorad Đurić, kao i potpredsednik HALMA - međunarodne mreže književnih centara Petar Rac.

(SEEcult.org)