Javni glasovi za Đavolju Varoš
Đavolja Varoš u Srbiji, najbolje plasirani kandidat iz Evrope za novih Sedam svetskih čuda prirode, trenutno je na prvom mestu u grupi pećina i stena, a 10. i 13. juna biće organizovano i javno onlajn glasanje ispred Kulturnog centra Beograda. Javno glasanje za Đavolju Varoš organizovaće turističke organizacije Srbije i Beograda 10. i 13. juna od 11 do 14 sati ispred KCB-a, a prisustvovaće i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji će takođe glasati.
Đavolja Varoš u Srbiji, najbolje plasirani kandidat iz Evrope za novih Sedam svetskih čuda prirode, trenutno je na prvom mestu u grupi pećina i stena, a 10. i 13. juna biće organizovano i javno onlajn glasanje ispred Kulturnog centra Beograda.
Javno glasanje za Đavolju Varoš organizovaće turističke organizacije Srbije i Beograda 10. i 13. juna od 11 do 14 sati ispred KCB-a, a prisustvovaće i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji će takođe glasati.
Đavolja Varoš nalazi u Kuršumlijskom kraju, jednom od najsiromašnijih u Srbiji, a od trenutka kada je postala kandidat Srbije za Sedam svetskih čuda prirode, to odredište posetilo je oko 60.000 turista, a u protekle tri decenije nije bilo više od 3.000 posetilaca.
Glasanje je moguće preko sajta www.djavoljavaros.com, odnosno http://www.new7wonders.com
Đavolja Varoš su čudno izvajane, a još čudnije poređane zemljane figure, a divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost, koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar, uticali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da takvo ime.
Sve te čudne prirodne pojave objašnjavane su i mnogim legendama.
Prema jednoj, nekada davno tu je živelo skromno stanovništvo, privrženo svojoj veri, ali je to smetalo đavolu, pa im je on spremio “đavolju vodu” da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani rešili su da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod zaštitom taj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, pa su krenuli s mladencima ka crkvi na venčanje.
Ona se onda počela moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog je uslišio njenu molbu, spojio nebo sa zemljom, dunuo je jak, hladan vetar i okamenio svatove sa mladencima.
Prema drugoj legendi, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a otarasili su ih se prenoćivši noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.
Lokalitet Đavolja Varoš pripada selu takođe čudnog imena Đake (potiče od albanske reči “gjak”-krv), između 660 i 700 metara nadmorske visine, na području opštine Kuršumlija.
Zemljane figure, ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule", smeštene su u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima.
Jaruge takođe imaju čudne nazive - jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".
Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 metra, sa kamenim kapama na vrhu. Nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju.
Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od “bombardovanja” kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm, vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.
Tako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature…) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda koje, kada se duže posmatraju, deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine, tako i neverovatne statičke postojanosti.
Deluje nestvarno da se zemljana figura - u osnovi široka tri metra, a visoka deset i više metara, u vrhu završava debljinom od 20 do 30 centimetra i takva opstaje vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...
Taj geomorfološki fenomen jedinstven je u Srbiji, a vrlo je redak u svetu.
U Evropi ma sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj…). U Americi je poznata “Bašta bogova”, ali Đavoljoj Varoši su “kule” brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.
Druga prirodna retkost Đavolje Varoši su dva izvora vode čudnih svojstava - “Đavolja voda”, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi hladan je i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom ( 15 g/l vode ).
Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor ) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta.
“Crveno vrelo” je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 metara od prvog, na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. Manje je kiseo (pH 3,5 ) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koje voda sadrži u velikim količinama, stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.
(SEEcult.org)
