Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o kulturi

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije poziva na javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi, koja će trajati do 22. aprila, a u formi okruglog stola biće održana u nekoliko gradova.

Prva javna rasprava u formi okruglog stola biće održana 29. marta u 11 sati u Gradskoj kući u Subotici, a potom će biti organizovana 3. aprila u Novom Sadu, 8. aprila u Nišu i 12. aprila u Beogradu.
              
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi moguće je pronaći na sajtu Ministarstva kulture i informisanja (kao i u prilogu ovog teksta), koje poziva stručnu javnost i sve zainteresovane da se uključe i konstruktivnim predlozima doprinesu optimalnim zakonskim rešenjima. Nakon završetka javne rasprave, Ministarstvo analiziraće sugestije, predloge i primedbe učesnika i sačiniće izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona, koji će objaviti na svom sajtu i na portalu e- uprave.

Zainteresovani mogu dostaviti svoje komentare i poštom na adresu Ministarstva kulture i informisanja – Vlajkovićeva 3, 11000 Beograd, sa naznakom “Za Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi”, ili na elektronsku adresu: predrag.blagojevic@kultura.gov.rs

Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi predviđena je, između ostalog, promena članova koji se odnose na ostvarivanje opšteg interesa o kulturi i oblasti kulturnih delatnosti koje obuhvata javni interes.

Bilo bi precizirano da delatnost zaštite kulturnih dobara mogu obavljati samo ustanove zaštite, te da ustanove koje obavljaju delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara i arhivske građe osniva Republika Srbija.

Izmenama i dopunama Zakona o kulturi bilo bi precizirano da je autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obavezna da do 1. marta tekuće godine izvesti Ministarstvo o aktivnostima realizovanim u okviru plana razvoja kulture, kao i o sredstvima izdvojenim za ovu svrhu za prethodnu godinu.

Ministarstvo bi, kako je predviđeno, moglo da odrediti pojedinu manifestaciju ili festival od posebnog značaja za kulturu Srbije.

Što se tiče zakonskog rešenja koje je najviše interesovalo javnost, a odnosi se na priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina – tzv. nacionalne penzije, precizirano je kako se ono dodeljuje, ko može podneti predlog za dodelu, iz kojih sve kulturnih delatnosti umetnici, odnosno stručnjaci u kulturi mogu dobiti nacionalnu penziju, i koji su uslovi pritom za to (da je državljanin Republike Srbije, da je navršio 60 godina života; da je ostvario vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina; da je dobitnik najznačajnih nagrada i priznanja; da ima obrazloženu ocenu vrednosti doprinosa u oblasti kulture u delatnostima koju daju umetnička i strukovna udruženja, ustanove kulture i obrazovne i naučne ustanove).

Ispunjenost uslova utvrđivala bi Komisija za utvrđivanje predloga za dodelu tog priznanja, a na osnovu njenog predloga, Ministarstvo bi, polazeći od finansijskih sredstava u budžetu, predlagalo Vladi akt o dodeli priznanja koje predstavlja lično, neprenosivo i nenasledivo pravo.

Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi predviđene su i promene u delu koji se odnosi na Nacionalni savet za kulturu – u pogledu izbora članova, kojih bi sada bio 21 – umesto dosadašnjih 19, a mandat bi im ostao pet godina. Umesto dosadašnja četiri člana, iz reda zaposlenih u ustanovama kulture bilo bi predloženo pet (jedan više iz ustanova koje se bave kulturnim nasleđem - muzeja, zavoda za zaštitu spomenika kulture i arhiva). Iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa - na predlog udruženja iz te oblasti, bila bi izabrana dva umesto dosadašnjeg jednog člana. Takođe, Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi preciziran je i postupak izbora članova NSK.

Izmenama i dopunama Zakona o kulturi, Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, Narodno pozorište u Beogradu, Srpska književna zadruga, kao i Zadužbina Ilije Kolarca, Vukova zadužbina i Zadužbina Dositeja Obradović uživale bi “posebnu brigu”.

Deo predloženih rešenja odnosi se i na proces digitalizacije, pa bi ustanova kulture bila obavezna da koristi jedinstvena softverska rešenja i omogući dostupnost i razmenu podataka. Takođe, digitalizacija kulturnog nasleđa bila bi sastavni deo rada zaposlenih u ustanovi kulture.

Što se tiče izbora direktora ustanova kulture, predviđeno je da, ukoliko upravni odbor ne sprovede javni konkurs u roku koji je utvrđen Zakonom o kulturi, obavezan je da o razlozima zbog kojih javni konkurs nije raspisan obavesti osnivača.

Kandidati za direktore ustanova, kako je precizirano, morali bi da imaju visoko obrazovanje i najmanje osam godina radnog iskustva u osnovnoj delatnosti ustanove.

Precizirano je i da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora.

Deo izmena i dopuna Zakona o kulturi odnosi se i na konkursnu proceduru, uz predviđenu obavezu Ministarstva, organa autonomne pokrajine, odnosno organa jedinice lokalne samouprave, da najmanje jednom godišnje raspisuju javne konkurse radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

*Nacrt izmena i dopuna Zakona o kulturi

(SEEcult.org)