Ibzenova Nora u kontekstu 21. veka

Čuvena drama „Nora – Lutkina kuća“ Henrika Ibzena o ženi koja, spoznavši patrijarhalnu hipokriziju, napušta muža i udobni dom, biće premijerno izvedena 23. decembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji i adaptaciji Tatjane Mandić Rigonat, koja ističe da je suština te drame, napisane još u 19. veku, da čovek treba da misli svoje misli, donosi sopstvene odluke i preuzima odgovornost za svoj život.

„Zapanjujuće je da ova prevratnička drama nije bila na repertoaru NP čitav vek, još od 1921. godine. Danas, u vremenu kada žene širom sveta govore ne, a njihovo ne raznim oblicima zlostavljanja i stega izaziva polemike, podozrenja ili aklamacije, neophodno je igrati ’Noru’, ključnu dramu iz koje se razvija svako razmišljanje na temu pobune žene“, izjavila je Tatjana Mandić Rigonat 21. decembra na konferenciji za novinare.

Prema njenim rečima, Ibzen je naslikao ženu suočenu s dubokom dramom, ali snažnu da se suoči s problemom i da preuzme odgovornost za svoj život, postavljujući sebi suštinska pitanja da li je ona objekat ili subjekat, šta su njene misli, a šta nametnuti obrasci ponašanja.

„Kada je Nora napustila Helmera, ta scenska vrata koja je zalupila izazvala su veliki potres, buđenje svesti o hipokriziji i patrijarhalnoj dogmi, ali i osporavanja njenog postupka, kao i razmišljanja šta je bilo sa Norom posle. Smatram da to pitanje na neki način priziva nagradu ili kaznu za njen čin. Moj rediteljski koncept polazi od toga da je trenutak Norinog prosvetljenja, kada ona vidi svoju poziciju u sopstvenoj porodici  kao jednu veliku laž, ono što je dragoceno. Posle tog trenutka sve odluke koje će donositi biće njene, neće biti ogledanje u očima drugih i ispunjavanje koncepata drugih kako treba živeti. Imati svoje misli, sopstvene odluke, preuzimati odgovornost za svoj život - u tome je suština. Nora svoju revoluciju za promenu društva počinje od istraživanja i promene same sebe“, naglasila je Tatjana Mandić Rigonat, dodajući da je Ibzen svoju dramsku junakinju posle njenog suprotstavljanja društvenoj normi ostavio u životu, ali nije mislio da je napisao feministički komad, već da se ova tema tiče svakog čoveka - i žene i muškarca.

Kako je podsetila, Ibzen je pisao da „svaka ptica treba da peva iz sopstvenog grla“, što znači da „čovek ne treba da bude čovek mase, konformista koji se utapa u većinsko mišljenje, da svaki pojedinac mora da se upusti u preispitivanja sopstvene pozicije i sveta u kojem živi, mada takva kritička avantura pojedinca skupo košta, što vidimo i danas“.

Napominjući da je ovaj komad, koji je presudno uticao na razvoj moderne drame, pisan i u duhu egzistencijalističke filozofije i njenog rodonačelnika Kjerkegora, Tatjana Mandić Rigonat je rekla da je Ibzen surov pisac i da vrlo duboko ponire u ljudsku psihologiju, „ne piše tipove nego se čovekom bavi u svoj njegovoj složenosti“.

U adaptaciji je Ibzenov tekst lišen onoga što je danas suvišno.

„To je komad iz vremena verbalnog teatra, a danas mnogo toga možemo izraziti drugačijim scenskim jezikom, imamo širok spektar mogućnosti kako da izrazimo unutrašnji život likova. Bilo mi je bitno da reči ne zatrpavaju suštinu i da Ibzena prevedem jezički i znakovno u 21. vek“, izjavila je Tatjana Mandić Rigonat.

Inače, Norin muž je direktor banke, a reč koja se najviše koristi u ovoj drami je - novac.

„To su ljudi koji se zadužuju, koji su nam bliski u ekonomskoj i egzistencijalnoj poziciji surove i krvoločne borbe za opstanak ili za pentranje po društvenoj lestvici“, kaže rediteljka.

Tatjana Mandić Rigonat je u veliku avanturu iščitavanja Ibzena u savremenom kontekstu ušla tako što se okružila saradnicima s kojima se izuzetno dobro razume i sa glumcima s kojima je već radila.

„Nada Šargin je glumica koja mene inspiriše. Bez nje ne bi bilo moje rediteljske Nore“, istakla je ona.

U ansamblu su i Nenad Stojmenović, Hadži Nenad Maričić, Katarina Marković, Goran Jevtić i Jelena Blagojević.

Scenograf je Branko Hojnik, kostimograf Ivana Vasić, kompozitor Irena Popović Dragović, scenski govor potpisuje Ljiljana Mrkić Popović, scenski pokret Igor Koruga, a video rad Jelena Tvrdišić.

Nada Šargin je izjavila da je ulogu Nore prihvatila prvenstveno zbog Tanje Mandić Rigonat, znajući da će biti „rudarski posao“, ali da joj je „bitno da radi sa ozbiljno dobrom i kvalitetnom osobom koja će da je vodi“.

„Druga bitna stvar bila je da tu Noru razumem, jer je nisam iz svoje lične pozicije odmah shvatila kada sam čitala tekst. Tokom prvih 20-30 strana osuđivala sam je zašto neke stvari radi i govori. Možda zato što su moj otac i moji muškarci drugačiji od Norinih. Ali u procesu rada na predstavi uvidela sam da je površno prosuđivati druge iz svoje privatne pozicije“, priznala je Nada Šargin, dodajući da je svakom pojedincu potrebno obrazovanje iz oblasti psihologije, o različitim karakterima, temepramentu, uticaju vaspitanja kako bismo se međusobno bolje razumeli i sarađivali.

„Poenta komada mi je ne toliko to što je Nora napustila muža nego što je jak reflektor uperila u sebe. Rekla je - okej, problem je u mužu, problem je u društvu, ali izgleda da je neki problem i u meni. To mi je i lično blisko, ja se puno preispitujem, nekad to bude zdravo, nekad nezdravo, treba biti pametan u svemu tome“, rekla je Nada Šargin.

Direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez najavila je da je pred nama „jedan topli, živi i uzbudljivi Ibzen“.

„Lako je da se radi kada imate priliku da stavite na repertoar jedan od najznačajnijih tekstova svetske dramske literature, kada je reditelj iz naše kuće, a ima tri vrlo žive predstave na repertoaru NP („Zli dusi“, „Ivanov“ i „Balkanski špijun“), koje publika jako voli i kada u ansamblu imate prvake kao što je Nada Šargin“, rekla je Molina Udovički Fotez, pohvalivši ceo ansambl kao i izuzetnu likovnost predstave.

„Ovo je Ibzen 21. veka zato što je Tanja Mandić Rigonat kao umetnik izuzetno osetljiva i na intelektualnom i na emotivnom i na duhovnom nivou za vreme u kome živimo. Moj osećaj je da su se svi zajedno uhvatilli u koštac s nečim što je ozbiljan problem čoveka u 21. veku, a to je da je mnogim ljudima novac postao apsolut, kao i da mnogi od svog prevelikog ja ne vide dobro drugo ljudsko biće“, izjavila je Molina Udovički Fotez.

Prva repriza predstave „Nora – Lutkina kuća“ na velikoj sceni NP je 24. decembra.
 
*Foto: Marijana Janković

(SEEcult.org)