I negodovanje i pohvale
Selekciju 57. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma nesumnjivo karakteriše raznovrsnost, a ono što se pristiglim filmova može zameriti je, pre svega, prevelika dužina trajanja, ocenila je 30. marta na konferenciji za novinare Jelica Đokić, članica selekcione komisije programa domaćeg filma, zajedno sa Aleksandrom Sekulić i Aleksandrom S. Jankovićem.
Selekciju 57. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma nesumnjivo karakteriše raznovrsnost, a ono što se pristiglim filmova može zameriti je, pre svega, prevelika dužina trajanja, ocenila je 30. marta na konferenciji za novinare Jelica Đokić, članica selekcione komisije programa domaćeg filma, zajedno sa Aleksandrom Sekulić i Aleksandrom S. Jankovićem.
“Žao mi je što je dokumentarni film otišao u nove tendencije dugometražnog, nedostaju mi klasični dokumentarni filmovima po kojima je ovaj festival bio prepoznatljiv”, rekla je Đokićeva i dodala da lično nije bila obradovana ni međunarodnim karakterom festivala koji je, kao takav, doveo u neravnopravan položaj domaće stvaraoce koji rade u katastrofalnim uslovima.
Ona je apelovala na Direkciju festivala da vrati nagrade za stvaraoce - za režiju, montažu i druge.
U domaćoj konkurenciji selekciona komisija je odabrala 15 dokumentarnih filmova, osam kratkih igranih, šest animiranih i četiri eksperimentalna filma.
Selektori su se složili da je najvrednija selekcija animiranog domaćeg filma.
Umetnički direktor Festivala Janko Baljak, ujedno selektor medjunarodnog programa, ocenio je, odgovarajući na kritike Jelice Đokć, da je upravo uvođenje stranog filma pre sedam godina doprinelo povećanju kvaliteta domaćeg.
“Domaći autori svih žanrova počeli su da s eponašaju ozbiljnije, što je najveća posredna korist od uvođenja međunarodne konkurencije. Osim toga, nestsnkom Jugoslavije, odnosno cepkanjem tržišta, nacionalni festival je izgubio na značaju”, rekao je Baljak.
Od 500 pristiglih stranih filmova, ove godine je svaki deseti ušao u selekciju što je više nego prošle, a kako Balajk tvrdi, selekciju je učinilo fantastičnom.
Direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić, izrazio je nadu da će ove godine festival biti posećeniji nego prošle, jer ne valja, kako je rekao, “da i ove godine bude samo 2.000 gledalaca”.
Na konferenciju je, pravo sa aerodroma, stigao i ovogodišnji laureat nagrade za životno delo Borislav Šajtinac, srpski animator koji živi u Parizu.
“Nagrada za životno delo može biti in memoriam. Prihvatam je, ali samo ukoliko mogu da je preinačim za nešto što ću tek sutra napraviti”, rekao je Šajtinac koji godinu dana radi na novom filmu o kojem se trenutno zna samo da je o Evropi.
Iako je Direkcija Festivala uspela da dođe do sedam njegovih filmova, na domaćim televizijama i u Kinoteci, Šajtinac kaže da su samo ti filmovi iz celokupnog njegovog opusa i sačuvani.
Svi ostali su, naime, ili delimično uništeni ili izgubljeni, pa i oni u Nemačkoj, gde je Šajtinac živeo.
“Za vreme rata u Jugoslaviji stradali su negativi. U Nemačkoj nije bilo rata, ali su producenti umirali. Dogodilo se da je njihov katalog prodat kupcu koji bi zatim pao u stečaj. Posle promene nekoliko kupaca, svaki im se trag gubi”, objasnio je Šajtinac.
Pip Čodorov, član ovogodišnjeg žirija, Njujorčanin koji živi u Parizu, dugogodišnji je zagovornik eksperimentalnog filma.
Eksperimentalni film je za njega bio prvi snimljeni film, a kako je rekao, takav će biti i poslednji.
Osam njegovih ranih filmova iz arhiva Kinoteke biće prikazano u okviru specijalnih projekcija, 31. marta u Jugoslovenskoj kinoteci, pod nazivom “Pip-Šou”.
Pored Čodorova, u žiriju festivala ove goidne su i autor dokumentarnog filma iz Irana Kamran Širdel, bugarska profesorka teorije filma Olga Vasileva Markova, mladi srpski reditelj Mladen Đorđević, publici poznat kao režiser filma “Život i smrt porno bande”, kao i Bojana Andrić, dramaturg, scenarista i urednica ciklusa “Trezor” na RTS-u.
Za svečano otvaranje 30. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda najavljena su tri filma o Beogradu - švajcarski “I ovo je Beograd” (Corina Schwingruber Ilić), holandski “Beograd” (Arjan Brentjes) i domaći “U redu, pobedio sam” Vladimira Petrovića, posvećen pokojnom filmskom kritičaru i novinaru Dušanu Preleviću.
Sajt Festivala je www.kratkimetar.rs, a program se nalazi OVDE i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
V.T. (SEEcult.org)
