I dalje van sistema

Film “Izbrisana” reditelja i scenariste Mihe Macinija i Dušana Joksimovića, koprodukcija Slovenije, Hrvatske i Srbije, bavi se problemom građana kojima su 90-ih godina u Sloveniji poništene lične karte i tako su izbrisani iz sistema. Prema rečima Macinija, to je “izmišljena priča o stvarima koje su se realno događale”.

“Brisanje” građana ne-Slovenaca, nakon raspada Jugoslavije, bilo je tema više dokumentarnih filmova i tribina nevladinih organizacija, a uprkos sudskim presudama, problem još postoji u praksi.

“Bilo je dosta zabeleženog materijala. To je tema o kojoj treba snimiti igrani film, a niko to nije uradio. Smatrao sam da neko mora, pa sam se ja prihvatio”, rekao je Macini 1. marta na konferenciji za novinare uoči premijere filma “Izbrisana” na 47. Festu..

Film je rađen sa vremenske distance, jer je dugo trajala potraga za novcem za snimanje. "Od prve verzije scenarija proteklo je deset godina. Od početka sam želeo da priča ne bude baš biografska, nego da iz više ličnih priča i sudbina sastavimo jedan lik”, rekao je Macini.

Ekipa filma Izbrisana, foto: Fest

Producent Frenk Celarc je izjavio da je, kada je pročitao scenario, zaključio da nešto tako treba pokazati ne samo Slovencima, nego čitavom svetu.

“Onda smo krenuli da nabavljamo sredstva kod raznih fondova u Evropi. Puno ljudi je trebalo okupiti da bi se sastavila prava ekipa. Ponosan sam na ovaj projekat”, rekao je Celarc, izrazivši zahvalnost producentkinji iz Srbije Biljani Prvanović i direktoru fotografije Dušku Joksimoviću, koji je potpisan i kao koreditelj.

Joksimović je izjavio da je on “samo pretvorio u kadrove ono što je Miha zamislio”, dodajući da su prethodno zajedno radili jedan kratki film, te su sada nastavili tu saradnju.

Biljana Prvanović istakla je da je to već šesta koprodukcija “Delirijum filma” sa slovenačkim partnerima. “Priča nam je bila zanimljiva, to je nešto što nas se tiče. Ipak, trebalo nam je vremena da ubedimo Filmski centar Srbije da sufinansira projekat. Morate biti uporni”, rekla je ona, ističući da “bez ove vrste saradnje ne postoji film u regionu”.

Glavnu ulogu Ane, žene koja u trenutku kada ostaje u drugom stanju saznaje da više nije u sistemu zdravstvene zaštite, upečatljivo igra Judita Franković Brdar. “Pre nego što sam dobila ulogu nisam bila baš informisana o ovom problemu. Kada sam počela da saznajem detalje bilo mi je strašno, ne mogu naći pravu reč za taj osećaj. Dođeš u banku ili kod lekara i kažu ti: Vi ne postojite, nema vas u sistemu. A ti si tu, krv i meso! I sad se naježim dok mislim o tome”, izjavila je Judita Franković Brdar.

To je, kako je dodala, posredno priča i o ljudima koji su danas van sistema, o izbeglicama koje se muče jer nemaju pravni identitet i o državnoj upravi koja nema ljudski odnos prema pojedincu. “Ceo film je na valu emocija. Žena koju igram fokusira se na borbu za svoje dete. Tu nema više ljubaznosti, ideš glavom kroz zid”, rekla je Judita Franković Brdar.

Sebastijan Kavaca je svoj lik, Aninog ljubavnika, opisao kao jedan deo u mozaiku koji prikazuje sistem.

“Ana dolazi kod njega po pomoć, a on joj baš i ne pomaže. Nudi pare, na to se svodi. To je njegovo dete, ali on je egocentrik. Kao hteo bi da pomogne, ali baš mu sada nije zgodno”, rekao je Kavaca, koji je na Festu zastupljen i u filmu “Aleksi” Barbare Vekarić, koji je takodje u takmiccarskom programu “Srpski film (Srbija i prijatelji)”.

Macini je podsetio da su se u stvarnosti “izbrisani” organizovali i obratili sudu u Strazburu, koji je presudio u njihovu korist.

“Država je dobila tri godine da to sredi. Za sada su prošle dve godine. I Vrhovni sud Slovenije je doneo presudu u korist ovih ljudi, ali politika još nije to sprovela”, rekao je Macini (1961), pisac i kompjuterski stručnjak, scenarista, predavač i reditelj nekoliko kratkih filmova.

Film “Izbrisana” učestvuje na festivalima, a dan uoči projekcije na Festu počela je i bioskopska distribucija u Sloveniji.

Na Festu je na programu, nakon premijere 1. marta u Kombank dvorani, i 2. marta u Domu omladine i bioskopu Cineplexx Big.

Fest predstavlja do 3. marta 125 premijernih filmova, među kojima su pobednici svetskih festivala, kandidati za Oskara i holivudski hitovi, ali i autorski filmovi, dokumentarci i druga ostvarenja koja publika ima priliku da vidi samo ovom prilikom, jer nisu otkupljeni za bioskopsku distribuciju.

Najtraženiji filmovi biće prikazani na bis 4. marta u nekoliko dvorana.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)