Hitna pomoć u Domu sindikata
Savremeni istorijski film “Hitna pomoć” Gorana Radovanovića, priča o promenama u Srbiji poslednjih desetak godina kroz razvoj službe hitne pomoći, premijerno će biti prikazan 26. novembra u Domu sindikata u Beogradu. Radovanović je poslednjih desetak godina režirao dokumentarce, a i u “Hitnoj pomoći” pokušao je da odgovori šta se desilo sa Srbijom u poslednjih deset godina.
Savremeni istorijski film “Hitna pomoć” Gorana Radovanovića, priča o promenama u Srbiji poslednjih desetak godina kroz razvoj službe hitne pomoći, premijerno će biti prikazan 26. novembra u Domu sindikata u Beogradu.
Radovanović je poslednjih desetak godina režirao dokumentarce, a i u “Hitnoj pomoći” pokušao je da odgovori šta se desilo sa Srbijom u poslednjih deset godina.
To je priča o slomu poslednjeg evropskog totalitarizma 2000. godine i vremenu kucanja krhke srpske demokratije pred predvorje Evropske unije osam godina kasnije. U duhu modernog neorealizma, film čine tri različite priče u tri različita vremena sa međusobno povezanim i uslovljenim likovima.
U filmu “Hitna pomoć”, koji je koprodukcija novosadskog Cinemaboxa, atinskog Inkas filma i Noir filma iz Karlsruea, igraju Vesna Trivalić, Nenad Jezdić, Nataša Ninković, Tanasije Uzunović, Sonja Kolačarić, Marko Pavlović i Vuk Markićević.
Prema rečima Vesne Trivalić, scenario filma "Hitna pomoć" je iskrena potreba da se napravi zapis o opet jednom teskobnom i tužnom periodu Srbije, zapravo o ljudima u Srbiji.
“Znam da je i kao sin i kao otac, Radovanovic želeo da ovim filmom ostavi trag o nemoći koja nas je zadesila, o tome kako ni prijateljima ni neprijateljima nije dobro. O tome kako smo neke važne stvari u životu zaboravili, a neke su nas drugi naterali da zaboravimo. Nije osuđivao i vređao nikoga. Rediteljski postupak koji je izabrao, a to je ravnopravno upleteni dokumentarni i igrani materijal, ima cilj da snažnije zagrebe naše duše i pamet”, dodala je Vesna Trivalić.
Radovanovićev film prikazan je na festivalima u Montrealu, Manhajmu, Antaliji, Monpeljeu, Havani.., a domaća premijera bila je na novosadskom festivalu Cinema City.
Prema navodima producenata, najčešći komentar ljudi iz Srije koji su ga gledali u Kanadi, Francuskoj ili Nemačkoj, bio je: “Konačno da dođe jedan film iz Srbije bez ijedne psovke i pljuvanja po sopstvenom narodu!” Strana publika je najviše komplimenata upućivala snažnoj emociji, inovativnoj strukturi filma, superiornim glumcima i plemenitoj poruci.
Prema rečima reditelja, “Hitna pomoć” je film pravljen za domaće tržište i o ljudima u Srbiji i to sa mnogo ljubavi. U tom smislu ne sumnja da će i najčešći komentar domaće publike biti isti kao i kod onih koji žive u inostranstvu.
Radovanović je napisao scenario pola godine pre snimanja filma, a pobedio je na konkursu za razvoj projekata u Solunu, a zatim i na konkursu Ministarstva kulture Srbije.
Snimanje je počelo brzo, a radili su ga najbolji i najiskusniji umetnici u Srbiji, poput direktora fotografije Radoslava Vladića, scenografa Vladislava Lašića, montažera Andrije Zafranovića.., koji su osvajali kanske i berlinske nagrade i nominacije za Oskara.
Za “Hitnu pomoć” je karakterističan i dug i izuzetno tehnološki složen proces postprodukcije, jer je reč o prvom srpskom filmu koji kombinuje klasični i digitalni format, a cela postprodukcija obavljena je u Atini i Berlinu.
Distributer filma je Taramount.
(SEEcult.org)
