Herojstvo nekad i sad

Predstava Bitef dens kompanije „Skenderbeg“, prema konceptu i u koreografiji Isidore Stanišić, na temu herojstva nekad i sad, imaće beogradsku premijeru 10. novembra u Bitef teatru, nakon uspešnih izvođenja proteklog leta u Budvi i Sarajevu, a realizovana je u saradnji sa novoosnovanim Jadranskim festivalom igre (JFI).

Isidora Stanišić je izjavila da je na inicijativu JFI počela da radi predstavu o Skenderbegu, odnosno Đurađu Kastriotu koji je odveden u janičare, a kada je krenula u istraživanje, shvatila je da „nije mnogo znala o, kako se ispostavilo, tako važnoj ličnosti iz srednjeg veka“.

„Istakao se kao vojskovođa i zaslužio privilegije, ali je sve ostavio i došao na ove prostore da se bori za slobodu. Poveo je mali narod i 25 godina pružao otpor Otomanskom carstvu“, rekla je 8. novembra na konferenciji za novinare Isidora Stanišić, koja potpisuje i tekst i režiju predstave.

„Ono što mi je tu bilo interesantno jeste pozicija heroja u ono vreme i danas. Pokušala sam da napravim paralelu. Mislim da nas se to sviju tiče“, rekla je autorka, dodajući da se istorijski fakti o Skenderbegu razlikuju od zemlje do zemlje, „jer ga mnogi svojataju, što govori o njegovoj izuzetnoj ličnosti“.

„Nezavisno od tih razlika, razumela sam koliko je suštinska borba za slobodu i koliko je on bio važan za ujedinjenje malih naroda koji su se borili protiv ogromne, znatno nadmoćne imperijalne sile i nametanja islamizacije. To je jedna vrsta očuvanja hrišćanstva iako je on sam tokom života više puta menjao veru. Ali duhovnost mu je svakako bila veoma važna, u smislu sabornosti, zajedništva, borbe za slobodu“, dodala je.

„Na tom planu pokušala sam da napravim komparaciju sa vremenom danas - šta mi podrazumevamo pod duhovnošću, pa smo se poigrali i majndfulnesom, samopomoći, horoskopima, jogom smeha itd... Naravno, ne možemo svi biti heroji, ali ono što je bitno jeste da nam heroji budu ideali, a ne da herojstvo smatramo nekom vrstom naivnosti, gluposti. U savremenom društvu smo vođeni sopstvenim interesima i svaka vrsta žrtvovanja za drugoga, bilo svoje pozicije ili svoje dobrobiti, smatra se budalastim. Vlada individualizam“, rekla je Isidora Stanišić, koja je u programu predstave navela da to delo postavlja i pitanje da li smo zaista slobodni ili samo nesvesni sopstvenog ropstva.

U trenutku kad smo nesigurni šta nam je činiti, kako je navela, odlučujemo između onoga što jeste i što bi trebalo biti. Taj trenutak nedoumice, jeste prilika da ugrabimo slobodu. Skenderbeg je bio heroj, a njegova suprotnost nije anti-heroj, već pasivni posmatrač.

Na pitanje novinara ko je za nju heroj danas, odgovorila je - Džulijan Asanž, ali i jedan običan čovek, za koga je saznala iz vesti. Čovek je video da dete pada sa osmog sprata i poleteo da ga uhvati, bez obzira na rizik da i sam bude povređen. Spasao je dete, a herojski čin platio slomljenim rukama.

 „Istraživali smo i temu emocija – koliko su onda išle suštinski, autentično, iz utrobe, a koliko je danas sve nekako na površini“, dodala je Isidora Stanišić, koja koreografiju potpisuje sa igračima.

Kako je istakla, stvorila se divna sinergija između nje i igrača, kao i Vasila Hadžimanova, koji je radio muziku za predstavu, kombinujući etno zvuk iz krajeva kojima je vladao Skenderbeg. Hadžimanov će i nastupiti uživo na beogradskoj premijeri.

Predstavu izvode Uroš Petronijević, Jovana Grujić, Branko Mitrović, Vanja Halupa, Vladimir Čubrilo, Ina Ilievska i Isidora Stanišić.

U naslovnoj ulozi nastupa Uroš Petronijević, koji je nekoliko godina igrao u Velikoj Britaniji, a sada se vratio u Bitef dens kompaniju.

„Zahvalan sam svim kolegama, jer iako je meni pripala uloga Skenderbega, celina predstave ne bi bila tako dobra bez svih njih. Mom liku se dešavaju neki „udari prošlosti“ u izvesnim situacijama i te tranzicije iz jednog u drugo vreme su dosta emotivne. Današnje vreme je ekstremno različito od nekadašnjeg. Nažalost, herojstvo je danas pokupiti otpatke i baciti ih u kantu umesto na ulicu. To je tužno. Pretvorili smo se u materijalno društvo gde je samo bitno kako izgledamo, a ne šta smo i šta zapravo radimo. Drago mi je što imam priliku da pokušam da osvestim ljude koji će gledati predstavu“, rekao je Petronijević.

Nova igračica BDK-a Vanja Halupa, koja studira i glumu, izjavila je da uz ples ima i govorni zadatak, sa istorijskim podacima. Njen lik je predstavnica sadašnjice, kustoskinja u praznom muzeju. Naime, eksponati su u Beču.  

„Mislim da je ona malograđanska duša koja se zalaže za prave ideale, ali na pogrešan način. Sprovodi druge kroz muzej, ali u suštini je to isprazno, nije iznutra pokriveno stavovima za koje ona želi da se zalaže, a ne može da ih ispuni u ovakvoj današnjici“, rekla je Vanja Halupa.

Kostim je radila Selena Orb, dizajn svetla Dragan Đurković.

*Fotografije predstave: Slavica Dolašević

(SEEcult.org)