Gunar Kvaran, kustos 57. Oktobarskog salona

Istoričar umetnosti Gunar Kvaran, direktor Muzeja “Astrup Fernli” u Oslu, odabran je da bude umetnički direktor 57. Oktobarskog salona u Beogradu 2018. godine, koji je osmislio pod nazivom “Čudesna kakofonija”, u nameri da predstavi različite izraze umetnosti, a ne određenu temu.

Kvaran je bio predsednik žirija 56. Oktobarskog salona, a proteklog vikenda ponovo je boravio u Beogradu i sa pomoćnicom Danijel Kvaran, direktorkom Muzeja umetnosti u Rejkjaviku, već je počeo da radi na pripremi novog izdanja Oktobarskog salona koje će, kako je rekao u intervjuu za “Politiku”, biti održano u zgradi Muzeja grada i Kulturnom centru Beograda kao i 2016.

Bez obzira na činjenicu da su dva najveća muzeja u Beogradu već godinama zatvorena, Kvaran smatra da je umetnička scena u Srbiji veoma dinamična, a u to se uverio i na 56. Oktobarskom salonu i prilikom posete izložbi “Biblioteka – otvorena knjiga Balkana” u Čačku.

“Imate različite vidove izražavanja, različite medije, a u strukturi umetničke scene veoma zanimlјive prostore”, rekao je Kvaran i kao primer naveo galerije U10 i Remont u Beogradu.

“Fascinantno je da Remont ima produkciju od 13 do 16 izložbi godišnje! Upravo je to za nas interesantno - da ono što smo ovde videli i što ćemo tek videti stavimo u širi kontekst”, istakao je Kvaran, dodajući da srpski umetnici nisu samo u Srbiji, pa su odavno poznati recimo Vladimir Veličković ili Marina Abramović, koja upravo ima retrospektivu u Stokholmu.

Koncept 57. Oktobarskog salona Kvaran je zanovao na činjenici da danas ne postoji centar umetnosti u svetu.

“Nema jednog dominirajućeg pravca, kao što je, na primer, u dosadašnjoj istoriji umetnosti to bio enformel ili pop-art. Ne postoji ni geografski centar kao što su to bili Pariz, Berlin ili Nјujork. Umetnici koji danas žive širom planete - bilo u Kini, Indiji, usvojili su zapadnu umetnost, ali u tom univerzalnom umetničkom jeziku postoji mnoštvo različitih izraza. I ličnosti. Danas su i Oslo i Rejkjavik i Pariz i Nјujork i Beograd umetnički centri”, rekao je Kvaran, dodajući da im je baš to zanimlјivo - da približe te različite centre “u jednoj kakofoniji koja, tako izrečena, obično ima negativan predznak”.

“Mi, međutim, želimo da joj damo pozitivno značenje i zato smo je nazvali ‘Čudesna kakofonija’, u nameri da predstavimo veoma različite izraze umetnosti. Kakofonija, dakle, nije fokusirana na određenu temu. Socijalne teme, lepota, estetika, tehnologija, biologija, politika, mediji – sve su to teme. Neće biti jedinstvene estetike”, dodao je Kvaran, koji je bio kustos Bijenala u Lionu, ko-kustos Bijenala savremene umetnosti u Moskvi, kustos izložbe “Los Anđeles fikcija”, izložbe “Joko Ono – uputstva za upotrebu” u Meksiko Sitiju, Buenos Ajresu i Rejkjaviku.

Prema rečima Kvarana, prvi korak u organizaciji izložbe 57. Oktobarskog salona je selekcija tekstova i dokumentacije o umetnicima, a kada im se nešto od toga učini interesantno - odlaze da vide. Potom pozivaju umetnike na razgovor i gledaju radove “uživo”.

Kvaran je rekao i da želi da sruši distancu između publike koja je na Salonu i one koja nije, što znači da će pokušati da uvedu umetnike u javni prostor - u grad, da približe umetnost Oktobarskog salona široj publici.

Upitan da prokomentariše ocene da savremeni umetnici u Srbiji “prepisuju” umetnost sa Zapada i da zbog toga savremena umetnost gubi autentičnost, Kvaran je rekao da to ima veze sa vremenom i istorijom i svojevremenim uticajima pojedinih centara na umetnost u svetu, poput Pariz sa apstraktnom umetnošću ili Nјujorka sa pop-artom.

“Sve ostalo je moglo da se tretira kao periferija, provincija koja se ugledala na ono što se dešavalo u tim centrima. Međutim, poslednjih 20 ili 30 godina desilo se potpuno drugačije vrednovanje tih prostora”, rekao je Kvaran i dodao da Srbiju ne smatra periferijom upravo zato što se situacija u tom pogledu promenila.

“I Skandinavija je u pogledu umetnosti posle Drugog svetskog rata bila viđena kao periferija u odnosu na Pariz, ali danas je ona entitet, originalni deo pravca kao što je na primer enformel. Kada govorimo o pop-artu, on je danas u Britaniji mnogo drugačiji nego onaj koji je potekao iz Amerike. Scena se ne tiče samo otkrića, nego apsorbuje sve elemente lokalne sredine, čak i jezik koji lјudi koriste. Prema tome, nemoguće je u ovom kontekstu reducirati umetnost na original i kopiju”, naveo je Kvaran.

Prema njegovim rečima privatni Muzej “Astrup Fernli” u Oslu, čiji je direktor od 2001. godine, osnovan je u želji vlasnika - privatnog kolekcionara, da predstavi američku umetnost kao dopunu norveškoj.

“Nacionalni muzej, na primer, ne bi mogao da se fokusira isklјučivo na američku umetnost. U socijalističkom kralјevstvu kakva je Norveška to bi moglo da bude loše shvaćeno”, rekao je Kvaran.

Kvaran je dodao i da je politika Muzeja “Astrup Fernli” takva da ne predstavlјa međunarodnu umetnost ni po hronologiji, niti po umetničkim pokretima, već se koncentriše na individualne umetnike i otkupljuje njihove radove.

“Kolekcija sadrži radove od 60-ih godina do danas. U okviru te kolekcije imamo specifičan fokus, a to je američka savremena umetnost poslednjih decenija, odnosno autori poput Ričarda Princa, Sindi Šerman. Imamo Metjua Barnija, i sada mlađe umetnike koji još nisu velike zvezde, ali se bore za poziciju u umetničkom svetu”, naveo je Kvaran, napominjući da je Norveška specifična socijalistička zemlјa koja ima interesantnu kulturnu politiku, koja podržava umetnike, alternativne prostore, nezavisne kustose... Privatni muzeji u tom kontekstu nisu uobičajena pojava.

Oktobarski salon je 2014. godine postao bijenalna izlozba odlukom Skupštine grada Beograda koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos", prestavivši radove 67 umetnika iz 26 zemalja, od kojih su neki pozvani, a ostali su odabrani na osnovu konkursa.

Ravnopravne nagrade 56. Oktobarskog salona dobili su umetnici Siniša Ilić iz Srbije, Sjun Sun iz Kine i Anastasia Vepreva iz Rusije - odlukom žirija koji su, uz Gunara Kvarana, vinili i istoričarka umetnosti i kustoskinja Prodajne galerije “Beograd” Jelena Krivokapić i umetnik i profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Milorad Mladenović.

(SEEcult.org)