Gube li mediji trku s tehnologijom

Tehnološki napredak radikalno je transformisao medijsku sferu poslednjih decenija, posebno razvojem društvenih mreža i sve agresivnijeg internet marketinga, dovevši bezmalo već do smrti štampanih medija, a moguće i elektronskih kakve poznajemo u doglednoj budućnosti. Sudeći prema učesnicima stručnog skupa o medijima i tehnologijama, može se očekivati nastavak krize medija i novinarske profesije, a time i dalje razgradnje savremenog društva prezasićenog informacijama, u kojem kapital postavlja pravila, istinu zamenjuju lažne vesti, a lajkovanje - kritičko mišljenje.

Koliko su mediji zaista značajni u informisanju, obrazovanju o tehnologijama i njihovom društvenom uticaju, kako utiču na kritičko prihvatanje, razumevanje i odgovorno pristupanje tehnologijama, na koje načine novinari treba da izveštavaju, kako da prenesu poruke i koliko je važno da se ulaže u edukaciju medijskih radnika u ovoj oblasti, na koje načine mediji predstavljaju tehnološke teme - analitički, senzacionalistički ili informativno i da li postoji uopšte dovoljno specijalizovanih medija, emisija i novinara, koji kontinuirano, a kvalitetno izveštavaju o novostima u IT oblasti poštujući visoke profesionalne standarde – bila su pitanja panel diskusije održane 24. novembra u Galeriji Grafičkog kolektiva, u kojoj su učestvovali Vesna Čarknajev iz PC Pressa, osnivač Benchmarka Petar Gredelj, Damir Jelisavčić iz Prosvetnog pregleda i prof. dr Divna Vuksanović sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, uz moderaciju Tamare Vučenović, autorke emisije “Digitalne ikone” na Radio Beogradu 2 čija je 20-godišnjica i bila povod za razgovor o tim temama.

Šta se dešava medijima i novinarstvu u digitalnom dobu, kako “poplava” lažnih vesti, razvoj i uspon onlajn građanskog novinarstva i ubrzani procesi digitalizacije utiču na medije, šta se desilo sa odgovornošću, zašto je broj klikova postao merilo uspeha i kako to utiče na celokupno društvo – bile su teme panela “Mediji u tehnologiji”, na kojem su učestvovali dr Tatjana Ćitić sa RTS-a, stručnjak za YouTube Aleksandar Ašković, Jasmina Koprivica iz Euronews Srbija i sociolog prof. dr Dalibor Petrović.

Namera skupa nije bila da ukaže samo na negativne posledice tehnološkog razvoja, već je, kako je rekla koordinatorka programa Fondacije za otvoreno društvo Nevena Ružić u ime organizatora, pitanje kako da na tehnologiju gledamo kao kritičari, a ne samo kao konzumenti. U vremenu post-istine uloga medija u tom pogledu izuzetno je važna.

Iako su po pitanju sudbine tradicionalnih medija izneta i pesimistička i optimistička mišljenja, na oba panela istaknuti su odgovornost, samoregulacija i kreativnost kao moguće brane od diktata industrije, što ne isključuje otvorenost ka tehnologijama i novim kanalima komunikacije sa publikom, ali podrazumeva i naporan rad i finansijsku nestabilnost.

I Petar Gredelj iz Benchmarka, i Vesna Čarknajev iz PC Pressa – praktično jedinih preostalih štampanih medija posvećenih tehnologijama, naveli su prilagođavanje novim potrebama čitalaca kao neizbežno, uz svesno odricanje od mogućnosti lake zarade nauštrb rušenja decenijama sticane reputacije.

“Trudili smo se sve vreme da sačuvamo profesionalni i lični integritet. To mnogo košta. Nemamo brojnu publiku, nemamo senzacionalističke sadržaje. Na to smo ponosni. Benefiti nisu mali. Ipak postojimo 30 godina”, rekla je Vesna Čankarjev, navodeći da PC Press od 1996. godine, kada je osnovan, nije menjao princip dostojanstvenog i kulturnog načina predstavljanja upotrebe tehnologije u biznisu.

Prema njenim rečima, od kada su časopisi izgubili podršku čitalaca, koji su kupovali štampana izdanja, svi mediji su se okrenuli marketingu kao izvoru finansiranja. PC Press to radi na pristojan način, ali izazovi su veliki.

Prihvatajući tehnološke trendove i prilagođavajući im se koliko mogu, već 1996. godine imali su i onajn izdanje, a 1997. godine pokrenuli i izbor najboljih domaćih sajtova Top 50. “Teme su iste, samo smo menjali načine komunikacije i kanale plasiranja sadržaja publici”, dodala je ona, ističući da PC Press ulazi sada i u produkciju video podkasta.

I Benchmark se od osnivanja 1999. godine susreće sa neophodnošću prilagođavanja tehnološkim novinama i očekivanjima publike, koja je posebno promenila potrebe nakon pojave društvenih mreža i šuma koji je stvoren njihovom popularnošću. Pitanje je, međutim, kako je rekao Gredelj, ima li uopšte dovoljno publike zainteresovane za tehnološke teme, budući da dosadašnja publika stari, a mladi su prevashodno okrenuti ka društvenim mrežama, pa i sa njih migriraju kada ih se zasite – što je slučaj sa Fejsbukom.

Navodeći da je počeo sa nula dinara i bez ijednog poznanstva, te da nikada nije učestvovao ni na jednom konkursu za podršku iz javnih fondova, Gredelj je rekao da je opstanak Benchmarka zasnovan pre svega na ogromnoj želji, trudu i naporu. Redovno obilazi i najveće sajmove širom sveta, iako je to dodatno finansijsko opterećenje za redakciju, ali i nešto što publika Benchmarka očekuje.

Nešto drugačije iskustvo izneo je Damir Jelisavčić iz Prosvetnog pregleda, koji piše o tehnologiji naučno-popularno, a smatra da štampani mediji polako nestaju. Izazov mu je da približi tehnologiju prosvetarima, posebno onima koji to ne žele i ne mogu da prihvate.

Jelisavčić je posebno pomenuo potrebu standardizacije tehnološkog rečnika, ocenjujući da njegov izostanak govori o načinu na koji društvo (ne)vodi računa o korisnicima interneta – građanima.

Prof. dr Divna Vuksanović smatra da je današnje doba – vreme krize svih tradicionalnih vrednosti, pa je i u novinarskoj profesiji sveopšta dezorijentacija. Tradicionalni mediji su na zalasku, njihova publika stari, a nove generacije prihvataju društvene medije nekritički, što dovodi do ozbiljnog nesklada.

“Masmediji su krenuli industrijskim putem i utapaju se u industriju zabave. Novinarska profesija završava ili u senzacionalizmu ili u zabavi”, rekla je ona, ocenjujući da je možda jedino traganje za kreativnošću, a ne istinom – nešto što “može da prođe kod mladih”.

Učesnici panela “Tehnologija u medijima” složili se se da će u dogledno vreme doći do zasićenja najpopularnijim društvenim mrežama, ali i kreiranja novih, a u tom međuprostoru vide mogućnost za stvaranje humanije paradigme komuniciranja.

I učesnici panela “Mediji u tehnologiji” posvetili su veliku pažnju ulozi društvenih mreža koje su, kako je rekao Aleksandar Ašković, postale kuratori vesti. Problem je, dodao je, to što sada više nema “normalnih” vesti, već samo senzacionalističkih sadržaja i negativnih komentara: “Vesti iz kulture ili uspesi više nemaju doseg na društvenim mrežama jer nisu spektakl, ne izazivaju reakcije…”.

Jasmina Koprivica podsetila je da već 15 godina zapravo taje transformacija printa u digitalno, što znači pad tiraža štampanih izdanja. Navela je primer “Blica” koji je svojevremeno imao oko 350.000 tiraž, a danas najčitaniji štampani mediji imaju oko 40-50.000. Istovremeno, skoro četiri miliona stanovnika Srbije dnevno “sedi na Fejsbuku”, što je u vrhu što se tiče i evropske i svetske populacije u tom pogledu. Vajber je takođe veoma korišćen, kao i u Bugarskoj i Rumuniji, i “maltene nigde više u svetu”, gde se mnogo više koristi Vocap. U svakom slučaju, savremeno čovečanstvo zatrpano je vestima, pa za digitalna izdanja mediji gotovo da nije bitno da li će korisnici doći baš na njihov domen, već da li umeju da distribuiraju sadržaj na sve platforme na kojima se čitaoci nalaze.

“Mediji su toliko dostupni svima, a ljudska pažnja se toliko spustila da sve zavisi od maksimalno par sekundi koliko je potrebno da trzajem oka odlučimo da li ćemo kliknuti na nešto ili ne”, rekla je ona, uverena da će u budućosti “stvari biti još ubrzanije - čekaće nas samo novi modeli”.

Današnji razvoj događaja predviđan je još 90-ih, a sada je već počeo četvrti talas digitalizacije u novinarstvu – primena veštačke inteligencije, nakon što su prošle faze prelaska na onlajn, mobilne platforme i društvene mreže. “Za to se treba spremiti”, naglasila je Tatjana Ćitić, koja smatra i da će, uprkos svemu, tradicionalni elektronski mediji opstati.

Sa tim se slaže i sociolog Dalibor Petrović, koji ukazuje na trend povratka građana tradicionalnim medijima u vreme krize, što se pokazalo u vreme pandemije korona virusa, posebno prvih meseci. “Kada haos postane potpun, ako se osećate egzistencijalno ugroženi, vraćate se nekadašnjim stuobovima, izvorima sigurnosti”, rekao je on, ističući da tradicionalni mediji imaju veliku odgovornost, ali je pitanje kako ih sačuvati.

Prema njegovom mišljenju, doći će do neke fuzije na medijskom planu, kao i do nastavka migracija na društvenim mrežama i to u dva pravca - ka javnim i ka privatnim.

“Ljudi sve češće odlaze u svoje Vajber, Telegram, Vocap grupe”, što vodi ka još više atomizovanom društvu, potpuno razbijenom, dodao je Petrović, koji smatra i da za medije nije toliko negativna sama činjenica tehnologizacije koliko opšti kontekst nepoverenja u kojem živimo.

Ljudi su zasićeni informacijama koje su često pogrešne ili potpuno kontradiktorne, pa je tako jednog dana trčanje recimo zdravo, drugog nije.

“Živimo u kontekstu u kojem je sve relativizovano. Na svaku istinu možete da dobijete kontraistinu sa pozivanjem na naučni članak… Ljudi osećaju da sistemom upravlja interes, a ne želja da budu objektivno informisani, da se radi za opšte dobro…”, naveo je Petrović, koji smatra da influenseri danas postaju važni – u situaciji kada garanti istine više ne postoje, jer ljudi imaju percepciju da iza toga ne stoji interes, već stručno znanje.

Kao najveći problem medija Aleksandar Ašković navodi fenomen “pejdž klika” koji postaje “najbitnija stvar na svetu”.

Redakcije angažuju mlade novinare, daju im zadatak da napišu veliki broj vesti dnevno, a onda dolazi do kopiranja, odnosno krađe objava – samo se naslov promeni kako bi privukao još veću pažnju. “Kad su svi mediji isti, a naslovi kriminalni, normalno je da im ljudi ne veruju”, konstatovao je Ašković, ukazujući da pejdž klikove forsiraju oglašivači, jer je za njih to jedina merna jedinica koju mogu da predstave svojim šefovima. “Ko je šta kupio, da li je uopšte, niko ne pita…”, dodao je Ašković.

Ašković je ukazao i na fenomen povećanja broja medija desničarske orijentacije kojima su ciljne grupe ekipe kojima se niko od medija ne obraća. “Dobili su najodaniju publiku, serviraju šta oni žele da čuju… Ranije kada kažete da je zemlja ravna ploča niko ne reaguje. Sada imate 10.000 ljudi koji veruju isto. Našli ste drugare”, rekao je Ašković.

Prema mišljenju Jasmine Koprivice, koja je svojevremeno vodila portal B92, neoohodno je da sami mediji poštuju osnovne premise profesije – da su činjenice svete, a komentari slobodni.

“Dok se sveka redakcija bude držala toga, ima nade da neće emitovati fake news i dovoditi korisnike u zabludu. Danas kada imate jedan fejk, čak ne mora da bude ni tabloidan, on se širi brzinom svetlosti. Grešku je posle toga gotovo nemoguće ispraviti. Kapilarno se na to nakači još niz medija, i zbog te brzine napravimo šum u roku od pet minuta”, rekla je ona, ocenjujući da ipak još ima kvalitetnih medija koji vode računa o svakoj objavljenoj reči.

I u Evropskoj uniji se, kako se čulo tokom diskusije nakon izlaganja, razmišlja o načinima unapređenja digitalnog poverenja, a ima predloga za uvođenje rejtinga za medije na osnovu mišljenja publike – slično sistemu Bookinga.

Problem, međutim, kako je ukazao iz publike IT stručnjak Vojislav Rodić, predstavljaju ogromne mogućnosti zloupotrebe reakcija publike, s obzirom da već postoje čitave “farme” korisnika – ocenjivača iz mnogoljudnih zemalja koji će da kliknu na šta god da im se kaže. “To se radi i ovde za relativno skromna sredstva”, rekao je Rodić, ocenjujući da su društvene mreže bukvalno kidnapovale medije.

“Da biste se pojavili, bili vidljivi na njima – morate da platite… Fejsbuk  šteluje šta će kome biti vidljivo, koja će vest biti potisnuta. Nema više nekadašnjih cenzora - samo se sadržaji potiskuju”, rekao je Rodić.

To su sve, inače, i pitanja koja su, između ostalog, postavljana i u emisiji “Digitalne ikone” moderatorke skupa Tamare Vučenović, čija je 20-godišnjica emitovanja i bila inspiracija za panel o medijima i tehnologijama, održan u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo. Uz podršku tog fonda, uskoro će biti objavljena i knjiga “Digitalne ikone 2.0” sa izborom intervjua emitovanih u emisiji Tamare Vučenović na Radio Beogradu 2, koja će, prema rečima autorke, biti svojevrstan pregled protekle dve decenije – događaja, stavova i predviđanja, kao i organizacija, časopisa i drugih aktera, od kojih su neki u međuvremenu i nestali.

*Foto: Miroslav Sapundžić

(SEEcult.org)