Garone zvezda 17. Kustendorfa
Međunarodni filmski festival Kustendorf biće održan od 23. do 27. januara u Drvengradu, a glavni gost biće italijanski reditelj Mateo Garone, koji će primiti nagradu “Drvo života”, najavljeno je u Vladi Srbije.
Autor filmova “Gomora” (2008), “Rijaliti” (2012), “Dogmen” (2018) i “Pinokio” (2019), Garone stiže na 17. Kustendrof sa novim filmom “Ja, kapetan” (2023), za koji je dobio Srebrnog lava za režiju na Filmskom festivalu u Veneciji 2023, najavio je 16. januara na konferenciji za novinbare osnivač Kustendorfa, reditelj Emir Kusturica.
Program 17. Kustendorfa zasniva na delima majstora svetske kinematografije, a istovremeno da otkriva i nove, mlade i talentovane autore o kojima će se tek pričati, podsetila je ministarka kulture i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković.
U programu Savremene tendencije, osim novog Garoneovog filma, najavljeni su i “Komandant” italijanskog reditelja Eduarda de Angelisa, koji je otvorio Venecijanski festival, kao i igrani film “Lost Country” srpskog reditelja Vladimira Perišića o protestiuma sredinom 90-ih zbog izborne krađe u vreme režima Slobodana Miloševića, nastao u koprodukciji sa Francuskom. U tom programu je i film “Disco Boy” Đakoma Abrucezea, kao i ruski dokumentarni film “Poslednji motorni brod” Ilje Željtjakova, objavljeno je na sajtu vlade.
Takmičarski program Kustendorfa, posvećen mladim rediteljima, čini selekcija od 17 filmova autora iz Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, SAD, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Indije, Češke, Rusije, Srbije, Severne Makedonije i Hrvatske.
Filmovi su u konkurenciji za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, kao i za nagradu “Vilko Filač” za najbolju filmsku fotografiju.
Međunarodni žiri čine italijanski pisac i publicista Sandro Veronezi, srpska glumica Bojana Panić i filmski režiser iz Uzbekistana Muzafarkon Erkinov. Direktori fotografije Vladan Radović, sa karijerom u Rimu, i Mišel Amatje iz Francuske, odlučiće o nagradi “Vilko Filač”.
Program Retrospektiva velikana obuhvata filmove “Na dokovima Njujorka” (1954) Elije Kazana, s Marlonom Brandom u glavnoj ulozi, nemi film “Pohlepa” (1924) Eriha fon Štrohajma, “Drvo želja” (1976) gruzijskog autora Tengiza Abuladzea i “Osam i po” (1963) Federika Felinija, sa Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi. Kustendorf će tim programom obeležiti i stogodišnjice rođenja Branda, Mastrojanija i Abuladzea.
Program Novi autori nudi filmove “Hoću muža” ruske rediteljke Sonje Karpunjine, “Vikend u Gazi” Bazila Halila, “Zemaljski stihovi” Alija Asgarija i Alireze Hatamija i “Moja švajcarska vojska” Luke Popadića.
Prema oceni ministarke Maje Gojković, koja će treći put na toj funkciji prisustvovati otvaranju Kustendorfa, reč je o jednom od najboljih festivala u regionu, ali i u svetu.
Navodeći da je na početku Kustendorfa "bilo neverice da li će festival koji je posvećen iskonskom, pravom zanatskom filmu uopšte zaživeti", Maja Gojković navela je da "sad neverne tome mogu da posmatraju kako je ovo postao jedan od najvažnijih regionalnih festivala – ako ćemo da budemo lažno skromni, a ako ćemo stvarno da verujemo u sebe iskreno – ovo je jedan od najboljih festivala u svetu, uz one velike festivale" koji imaju dugu tradiciju održavanja.
Maja Gojković je navela i da je posebno raduje učešće domaćeg filma u programu Kustendorfa, pominjući u tom pogledu značajna državna sredstva koja se ulažu u razvoj kinematografije. Iako, kako je rekla, ima mišljenja da je došlo do hiperpdorukcije, posebno u smislu serija, ocenila je da se pokazalo da kad država ulaže u kvantitet - dolazi i kvalitet.
“Kao poslednji Don Kihot borićemo se da ovaj festival opstane”, poručila je Maja Gojković povodom festivala koji organizuje Kusturičino preduzeće Rasta internacional, a tradicionalno se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije i Mećavnik grada. To je već godinama i jedini filmski festival čiji se program najavljuje u Ministarstu kulture, odnosno poslednjih par godina u Vladi Srbije.
Kusturica je kazao da je Venecijanski filmski festival nastao kada je vlasnik najekskluzivnijeg hotela pitao zašto sezona tako kratko traje. "Onda su dogovorili festival filma. Ovde je obrnuto - mi smo ovde gradili da bismo održavali festival", rekao je Kusturica, pominjući da je prvobitna ideja bila borba "protiv prostaštva".
"Tada je još bila velika ideja da se borimo protiv prostaštva koje je u međuvremenu još više zavladalo Srbijom, koje se širi praktično uglavnom preko tv signala i donosi nam probne balone budućnosti" koji su najavljeni u Orvelovim i Hakslijevim pričama, kao što je, uostalom, "priča i sa kovidom i tim novim x koji kao znaju da dolazi, ali ne znaju kad će".
"U takvom jednom svetu, izmaknuti od vreve, gužve, suočeni sa filmovima koji se prave iz dubokog egzistencijalnog razloga, vraćamo se uporno već 18 godina i to je ono što je možda malo bolno – kao da smo juče mislili da vratimo novac jer smo zakasnili bili sa organizacijom", rekao je Kusturica, pominjući pomoć države od 15 plus 5 miliona, koju smatra značajnom, ali je, prema njegovim rečima, dovoljna uglavnom samo za putne karte gostiju.
Prema rečima Kusturice, 17. Kustendorf neće imati i muzički program kao ranijih godina zbog restrikcija i opšteg poskupljenja, ali će pokušati naredne godine da ga vrate.
Zvezda 17. Kustendorfa Mateo Garone, Kusturičin je prijatelj koji je već bio na Mećavniku, ali sada je već "autor u ozbiljnim godinama, i sad se već bavi kinematografijom ne na egzistencijalnoj već na duboko duhovnoj potrebi".
(SEEcult.org)