Filmovi o Veličkoviću u Luvru
Francuski dokumentarni filmovi posvećeni srpskom slikaru Vladimiru Veličkoviću, koji predstavljaju proces njegovog stvaranja slika i crteža, biće prikazani 30. januara u Muzeju Luvr u Parizu, uz razgovor sa umetnikom.
U razgovoru sa Veličkovićem nakon projekcije učestvovaće autor filmova Fransoa Katone (François Catonné) i filmski kritičar Mišel Siman (Michel Ciment), najavio je Luvr.
Film “Vladimir Veličković, izbor crnog” predstavlja umetnika kako radi na brojnim slikama, govoreći o sebi, svom radu, svojim izborima i sklonosti prema velikim platnima.
U filmu “Vladimir Veličković, veliki crtež” umetnik perom i tušem radi na crtežu formata 225x165 cm, prikazujući proces od belog lista do završenog crteža.
Katone je Veličkovićeve slike prvi put video još 70-ih godina, a u filmu o njegovom slikarstvu, kako je svojevremeno izjavio povodom beogradske premijere 52-minutnog filma “Izbor crnog” (2014), pridržavao se principa da ne govori umesto umetnika, niti da komentariše i procenjuje njegov rad. Imao je na umu, kako je tada rekao “Politici”, dva citata Viktora Igoa, koja su ga inspirisala i za sam naslov filma: “Mastilo, to crnilo odakle izlazi svetlost” i “Čovek koji ne razmišlja živi u slepilu, čovek koji razmišlja živi u crnilu. Crno je jedini izbor koji imamo”.
Luvr u najavi za projekciju filmova o Veličkoviću navodi Katoneove reči da umetnikova priča zaokuplja vatrom i krvlju pasa, gavrana, pacova, raspeća… ali i neodoljivim životnim pokretom koji je u srcu njegovog rada.
Autor filmova o Veličkoviću poznat je kao direktor fotografije niza filmova, među kojima je i “Indokina” koji je 1993. dobio Oskara za najbolji strani film, a Katone je te godine dobio Cezara za rad na tom filmu.
Film “Vladimir Veličković, izbor crnog” premijerno je prikazan u Beogradu 2014. godine, u okviru Dana frankofonije, u organizaciji Francuskog instituta. Katone je kasnije završio i 26-minutni film “Vladimir Veličković, veliki crtež”.
Rođen 1935. u Beogradu, Veličković izlaže od 1951. godine, a prvu samostalnu izložbu imao je 1963. Diplomirao je na beogradskom Arhitektonskom fakultetu 1960. godine, a 1962/63. bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Jugoslaviju je napustio sredinom 60-ih, pa od 1966. živi i radi u Parizu, gde je od 1983-2000. bio profesor na Ecole Nationale Supérieur de Beaux-Arts.
Veličković je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Francuske akademije umetnosti, a dobitnik je i najviših francuskih odlikovanja u oblasti kulture i umetnosti - Ordena umetnosti i književnosti u rangu komandira i ordena Legije časti.
U Srbiji je dobio priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, takozvanu nacionalnu penziju, a od iznosa koji dobija osnovao je fond za podršku mladim umetnicima. Fond Vladimir Veličković dodeljuje nagradu za najbolji crtež, na osnovu konkursa koji organizuje u saradnji sa Galerijom Haos.
Filmovi o Veličkoviću biće prikazani u Luvru u nastavku ciklusa “Međunarodni dani filma o umetnosti”.
Posvećen im je i sajt vladimir-velickovic-lefilm.com, preko kojeg se može naručiti njihovo DVD izdanje.
(SEEcult.org)
