Fabrika revolucije
Južnoamerički otpor kapitalizmu i imperijalizmu tema je serijala filmskih projekcija i diskusija koje počinju 12. februara u Kontekst galeriji u Beogradu, a prilika je za sticanje boljeg uvida u događaje u Južnoj Americi kojih uglavnom nema u srpskim medijima, kao i za razgovor o perspektivi radničkog organizovanja u Srbiji.
Južnoamerički otpor kapitalizmu i imperijalizmu tema je serijala filmskih projekcija i diskusija koje počinju 12. februara u Kontekst galeriji u Beogradu, a prilika je za sticanje boljeg uvida u događaje u Južnoj Americi kojih uglavnom nema u srpskim medijima, kao i za razgovor o perspektivi radničkog organizovanja u Srbiji.
U selekciji Cruzzoka, 12. februara biće prikazan film “The War on Democracy” (John Pilger, 2007) koji se bavi političkom situacijom u zemljama Latinske Amerike, naročito istražujući istorijsku ulogu SAD u tim zemljama. Kroz arhivske snimke i svedočenja nekih od aktera priču o borbi naroda Latinske Amerike protiv siromaštva i rasizma, film je i priča o intervencionističkoj politici SAD u zemljama koje su bile njeni nosioci.
Na primeru El Salvadora, Nikaragve, Gvatemale, Čilea, Bolivije, u najkraćim crtama se opisuje licemerje i brutalnost politike kojom se u poslednjih 50 godina sputavala borba naroda Latinske Amerike, a posebnim osvrtom na skoriju istoriju i trenutnu situaciju u Venecueli postavljaju se pitanja o budućnosti te borbe.
Za 20. februar najavljen je film “The Revolution Will Not Be Televised (Kim Bartley i Donnacha Ó Briain, 2002) o Ugu Čavezu, izabranom predsedniku Venecuele od 1998. godine, kao i o državnom udaru koji mu je na kratko uskratio vlast uz podršku SAD.
Čaveza je podržala radnička klasa Venecuele, a protivnik mu je moćna struktura, pre svega magnati naftnih kompanija, koji bi ga rado videli uklonjenog. Dva nezavisna filmska stvaraoca bili su u predsedničkoj palati 11. aprila 2002, kada je nasilno udaljen sa položaja. Oni su takođe bili prisutni i 48 sati kasnije, kada se sa zadovoljnim saradnicima vratio na vlast. Njihovi snimci beleže verovatno najkraći državni udar u istoriji, govoreći i o političkom nametanju i čoveka koga “Wall Street Journal” označava kao “najveću glavobolju Vašingtona” - posle večite Kube.
Za 27. februar najavljen je film “The Take” (Avi Lewis i Naomi Klein, 2004), priča o borbi bivših radnika “Forja” da preuzmu i zadrže fabriku tu fabriku automobila koju je bivši vlasnik napustio usled ekonomskog kolapsa Argentine 2001.
Ta priča, sama za sebe, ne predstavlja izuzetak - početkom ekonomske krize 2001. godine radnici su već 200 argentinskih fabrika i preduzeća preuzeli, a među njima su bile i privatne škole i klinike.
Pod parolom “Ocupar, resistir, producir!” (Preuzimanje, otpor, proizvodnja!), radnici vode tešku bitku protiv bivših vlasnika, suda, policije i političara, što je konstantna borba koja se ne završava preuzimanjem i pokretanjem proizvodnje.
Prema navodima organizatora programa “Latinska Amerika - fabrika revolucije”, događaji u Južnoj Americi u protekle dve decenije predstavljaju najradikalniju alternativu i kontratežu globalnom kapitalističkom poretku posle pada Berlinskog zida.
Dok u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama vlada ideologija bezalternativnosti kapitalizma ili neoliberalne utopije, i dok u post-socijalističkim zemljama vladaju antikomunistički sentimenti i nade u uspostavljanje "normalnog" kapitalizma nakon trnovitog puta tranzicije, borba koja se vodi u Južnoj Americi pokazuje da ideje klasne politike, socijalizma i radničkog samoupravljanja nisu mrtve, i da i dalje predstavljaju legitimnu i realnu alternativu globalnom kapitalizmu.
Ta borba se vodi ne samo protiv lokalne buržoazije, političara i vojne elite, već i protiv njihovih mnogo moćnijih saveznika - neokolonijalnih težnji SAD koje su tokom čitavog 20. veka agresivno opstruirale demokratske procese u južnoameričkim zemljama, i neoliberalne ofanzive finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske banke.
Uspostavljanje levih vlada i radničko masovno preuzimanje fabrika i preduzeća pokazuju da je otpor globalnom kapitalu moguć u sred njegove najžešće ofanzive.
(SEEcult.org)
