Evropski kongres kulture

Evropski kongres kulture (ECC) u Vroclavu, najveći međunarodni događaj u Poljskoj tokom predsedavanja te zemlje Evropskom unijom, okupio je više od 300 intelektualaca, stručnjaka i umetnika iz celog sveta, koji diskutuju o različitim aspektima kulturne politike i savremene kulture, trendovima i razvojnim pretnjama i šansama.

Evropski kongres kulture (ECC) u Vroclavu, najveći međunarodni događaj u Poljskoj tokom predsedavanja te zemlje Evropskom unijom, okupio je više od 300 intelektualaca, stručnjaka i umetnika iz celog sveta, koji diskutuju o različitim aspektima kulturne politike i savremene kulture, trendovima i razvojnim pretnjama i šansama.

Da li je evropeizam samo intelektualna konstrukcija, kako kultura može da izađe na slobodno tržište, a da ne postane njegova žrtva, kako efikasno lobirati za kulturu u evropskom parlamentu, da li je otvorena kultura zaista korisna, šta original znači u savremenoj kulturi, kako pomiriti zaštitu autorskih prava sa pravom publike da učestvuje u kulturi... samo su neke od tema diskusija i umetničkih projekata na ECC-u od 8. do 11. septembra u Vroclavu, kandidatu za evropsku prestonicu kulture 2016. godine.

Među učesnicima ECC-a, čiji je cilj da se odmakne od tradicionalne forme jalovih debata i pokuša da spoji teoriju i praksu, našli su se intelektualci i umetnici različitih generacija, kao što su su Krzysztof Penderecki, Krystian Lupa, Jan Fabre, Fatos Lubonja, kao i Stefan Kaegi iz Rimini Protokolla, dizajnerska grupa Kompott i britanska Stornoway.

Koncept ECC-a zasnovan je na knjizi “Culture in Modern Liquid Times” uticajnog poljskog sociologa i filozofa Zygmunta Baumana, koji u toj studiji prati razvoj koncepta kulture tokom istorije i istražuje njenu sudbinu u svetu koji je obeležen silama globalizacije, migracijom i mešanjem stanovništva.

Kultura je, kako je originalno formulisana, trebalo da bude svojevrsna poluga za promene sa edukativnom misijom približavanja najboljih misaonih i kreativnih sadržaja širokim masama. U današnjem promenljivom svetu, kultura je, prema Baumanu, izgubila misionarsku ulogu i postala sredstvo zavođenja - ona više ne teži prosvetljenju ljudi, već njihovom zavođenju. Funkcija kulture danas, stoga, nije da zadovolji postojeće potrebe, već da stvori nove, osiguravajući istovremeno da postojeće potrebe ostanu trajno neispunjene. Kultura danas postaje ogromna prodavnisa sa policama prepunim atraktivne i poželjne robe koja se svakodnevno menja - traje taman koliko je potrebno da stimuliše želje čije se zadovoljenje neprestano odlaže.

Bauman ukazuje da Evropa zato ima posebno važnu ulogu u revitalizaciji našeg razumevanja kulture. To je naročito važno ako se uzme u obzir da je Evropa, sa svom svojom različitošću u pogledu nacija, jezika i istorija, prostor na kojem je u susedstvu uvek neko Drugi i gde je svako konstantno pozvan da uči od nekoga drugog.

Bauman u knjizi posebnu pažnju obraća na promene koje očekuju današnju kulturu u kontekstu novih tehnologija, slobodnog tržišta, ekonomije, globalizacije i posebno “kompulzivne i opsesivne ‘modernizacije’”, koja određuje okvir savremene kulture. Ta Baumanova dijagnoza današnje kulture poslužila je kao intelektualni okvir rasprava na Evropskom kongresu, čiji cilj, prema navodima organizatora, nije da pruži reši sve urgentne probleme, jer je to dugoročni izazov.

Organizatori ECC-a su zato, parafrazirajući Baumana, istakli da je postavljanje pitanja danas mnogo važnije nego pronalaženje odgovora.

Program ECC-a je i počeo Baumanovim predavanem o budućnosti Evrope kao zajednice u političkom, geografskom i kulturnom pogledu, sa posebnim osvrtom na važnost Drugog..

Politička budućnost Evrope, kao mozaika dijaspora, zavisi od sudbine kulture, rekao je Bauman, koji smatra da je ključno redefinisati identitet Evrope i otvoriti se prema njegovoj fluidnosti.

“Dolazi vreme da razmotrimo da li geografska prošlost Centralne Evrope može da bude budućnost evropske kulture”, rekao je Bauman, koji je učestvovao u pripremi ECC-a od najranije faze, a knjigu “Culture in a Liquid Modern World” objavio je na inicijativu poljskog Ministarstva kulture i nacionalne baštine, u okviru Nacionalnog programa za kulturu u sklopu poljskog predsedavanja EU.

Otvaranju ECC-a prisustvovali su predsednik Poljske Bronisław Komorowski, predsednik Evropskog parlamenta Jerzy Buzek, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, multijezičnost, sport, medije i omladinu Androulla Vassiliou, evropski komesar za finansije i budžet Janusz Lewandowski, poljski ministar kulture i nacionalne baštine Bogdan Zdrojewski, gradonačelnik Vroclava Rafał Dutkiewicz i direktor Nacionalnog audiovizuelnog instituta Michał Merczyński.

Svi govornici naglasili su značaj kulture u razvoju evropske civilizacije.

Androulla Vassiliou pohvalila je Poljsku zbog programa posvećenog kulturi tokom svog predsedavanja EU i istakla da je jedan od najambicioznijih u istoriji EU.

Poljski ministar kulture Zdrojewski naglasio je u govoru, kojim je ECC zvanično otvoren, da je “kultura najveći evropski kapital”.

S obzirom da je moto ECC-a i Nacionalnog programa za kulturu poljskog predsedavanja EU “Pažnja kultura!”, što odražava uverenje da umetnosti može biti (a često i jeste) sredstvo za društvene promene, pojedini događaji na ECC-u su specijalno osmišljeni za treći sektor koji pretvara ideju o umetnosti kao sredstvu društvenih promena u akciju.

Osim diskusija sa evropskim intelektualcima i umetnicima, program Kongresa obuhvata i performanse, koncerte, projekcije, izložbe vizuelnih umetnika, prezentacije arhitektonskih i dizajnerskih projekata...

Većina programa, u skladu sa interdisciplinarnom prirodom savremene umetnosti, podrazumeva prekograničnu saradnju.

Program obuhvata i spektakularne predstave za širu javnost, kao što je pirotehnički šou na otvorenom francuske Grupe F, ali i znatno manje i kamerne projekte, kao što su izvođenja eksperimentalnih zvučnih radova uživo.

Sajt ECC-a je www.culturecongress.eu

(SEEcult.org)