• Search form

08.04.2015 | 13:26

Evropska podrška saradnji

Evropska podrška saradnji

Evropska komisija objavila je rezultate poziva za sufinansiranje saradničkih projekata u oblasti kulture u okviru programa “Kreativna Evropa”, pa su podršku do najviše 60 odsto ukupnog budžeta dobila 64 partnerska projekta manjeg obima (do 200.000 evra), uz 16 projekata većeg obima, kojima je dodeljena podrška do najviše 50 odsto ukupnog budžeta, odnosno najviše do dva miliona evra.

Najviše prijavljenih projekata imala je Italija – italijanske organizacije i institucije prijavile su čak 101 projekat manjeg obima čiji su nosioci, kao i 33 projekta većeg obima, a podržano je devet manjih i dva veća, objavljeno je na sajtu "Kreativne Evrope".

Po broju prijavljenih projekata manjeg obima prednjače i Španija (41), Francuska (39), Velika Britanija (34) i Nemačka (29), ali su po procentu uspešnosti na različitim nivoima, budući da je podržano pet španskih (12,20 odsto od broja prijavljenih), po osam francuskih (20,01 odsto) i britanskih (23,53 odsto) i šest nemačkih (20,69).

Među podržanim projektima manjeg obima je i šest projekata čiji su nosioci iz regiona bivše Jugoslavije – po jedan iz Srbije i Hrvatske i četiri iz Slovenije.

Istovremeno, odbijena su tri projekta čiji su nosioci iz Bosne i Hercegovine, po dva iz Makedonije i Crne Gore i jedan sa Kosova.

Od zemalja iz regiona čiji su projekti podržani, najbolji procenat uspešnosti ima Slovenija (16 odsto), iz koje je prijavljeno 25 projekata manjeg obima, a podržani su projekti čiji su nosioci Zavod Exodos, Gledališče Glej, Mini teatar i Društvo slovenačkih pisaca.

Od deset prijavljenih projekata čiji su nosioci organizacije i institucije iz Srbije, podržan je projekat “Quantum MusicMuzikološkog instituta SANU sa partnerima iz Srbije (New Arts Center, Centar za promociju nauke), Slovenije (Centar za urbanu kulturu Kino Siška) i Danske (Danska nacionalna škola za izvođačke umetnosti).

Procenat uspešnosti prijavljenih projekata manjeg obima, čiji su nosioci iz Srbije, iznosi deset odsto, iz Hrvatske 11,11 odsto, a iz Slovenije 16 odsto, ali još niz organizacija i institucija iz tih, kao i iz drugih zemalja, učestvuju kao partneri u projektima koji su dobili podršku.

Iz Hrvatske je prijavljeno devet projekata manjeg obima, a podržan je projekat Multimedijalnog instituta iz Zagreba “Aesthetic Education Expanded”, čiji su partneri Berliner Gazette iz Berlina, Kulturtreger iz Zagreba i Kuda.org iz Novog Sada.

Od zemalja u regionu, po broju partnera u podržanim projektima, čiji su nosioci iz različitih evropskih zemalja, prednjače Srbija, Slovenija i Hrvatska.

Iz Srbije su među partnerima podržanih projekata manjeg i većeg obima Univerzitet umetnosti u Beogradu, Arheološki institut u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Centar za nove medije Kuda.org, Centar za promociju nauke, No Borders Orchestra, New Arts Center, izdavačka kuća Darkwood i Magnetic field B.

Iz Slovenije u podržanim projektima manjeg i većeg obima partnerski učestvuju Muzej i galerije Grada Ljubljane, Društvo za savremenu umetnost X-OP, Lutkovno gledališče Ljubljana, Bunker iz Ljubljane (u dva projekta) i Radio-televizija Slovenije, a iz Hrvatske Novo kazalište, Fraktura, Muzej savremene umetnosti u Zagrebu, Akademija umetnosti u Osijeku,  Lab 852, kao i udruženje Domino iz Zagreba.

Među partnerima u podržanim projektima manjeg obima su i Mostarski teatar mladih iz BiH i Društvo za filmsku produkciju “Otvorena soba” iz Makedonije.

U pogledu projekata manjeg obima najbolji procenat uspešnosti imaju Letonija i Finska (33,3 odsto).

Organizacije i institucije kulture iz Letonije prijavile su šest projekata, a podržana su dva, dok su iz Finske prijavljena tri, a podržan je jedan. Sličan uspeh imaju i Belgija (20 prijavljenih, šest podržano), Litvanija (sedam prijavljeno, dva podržana) i Grčka (11 prijavljenih, tri podržana).

Nijedan projekat manjeg obima nije odobren nosiocima iz BiH, Bugarske, Danske, Estonije, Holandije, Islanda, Kosova, Luksemburga, Makedonije, Mađarske, Norveške, Slovačke i Turske. Prosečan procenat uspešnosti bio je 13,45 odsto, budući da je ukupno prijavljeno 476 projekata manjeg obima, a podržana su 64.

Prosečan procenat uspešnosti bio je 13,45 odsto, budući da je ukupno prijavljeno 476 projekata manjeg obima, a podržana su 64.

Što se tiče projekata čiji su budžeti podržani iznosom do dva miliona evra, prosečan procenat uspešnoti je 12,6 odsto, s obzirom da ih je prijavljeno ukupno 127, a podržano 16.

Uz Italiju, čije su organizacije i institucije prijavile 33 velika projekta čiji su nosioci, po broju prijava sledi Francuska (17), pa Velika Britanija (11) i Belgija (10). Najveći broj podržanih velikih projekata ima Francuska (četiri), pa Velika Britanija, ali Danska statistički ima najbolji procenat uspešnosti (sto odsto), jer je prijavila jedan projekat, koji je i dobio podršku. Sledi Holandija sa šest prijavljenih i dva podržana projekta (33 odsto), te Velika Britanija, Portugal i Finska.

Velike projekte prijavile su i organizacije i institucije iz Hrvatske, Kipra, Češke, Nemačke, Španije, Grčke, Mađarske, Norveške, Austrije, Poljske, Srbije, Slovenije i Švedske, ali nisu dobili podršku.

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.