EU Zona promena, Ženska linija i 14+ na Slobodnoj zoni
Filmski festival Slobodna zona najavio je, uz selekcije Ženska linija i 14+, novu programsku celinu EU Zona promena, a zajedničko im je suočavanje sa realnošću i vera u mogućnost promene - na ličnom i društvenom planu, ma koliko to u prvom trenutku izgledalo nemoguće. Pokretači promena su junaci filmova čija ubeđenja i moralna čvrstina nađačavaju ograničenja koja nameću kako religiozne dogme i tradicija, tako i samovolja države, i drugih institucija.
Filmovi u selekciji EU Zona promena na 15. Slobodnoj zoni, koja će biti održana od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, bave se problemima koji definišu svakodnevnicu i najdirektnije utiču na život ljudi širom Evrope i sveta, ali i u Srbiji. Porast desnog ekstremizma, populistički pokreti koji koriste slabosti demokratskog društva i nezadovoljstvo gubitnika liberalnog kapitalizma, ugrožavanje osnovnog ljudskog prava na stanovanje i krov nad glavom, korupcija u politici i društvu - samo su neke od tema te selekcije.
Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom
Dokumentarni film Henrika Georgsona “Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom” govori o zaostavštini i malo poznatim detaljima iz života Stiga Laršona, tvorca i pisca Milenijum trilogije, koja je adaptirana u nekoliko uspešnih filmova koji su u Srbiji prikazivani pod naslovima Muškarci koji mrze žene i Ono što nas ne ubije, kreirajući jednu od najsnažnijih savremenih filmskih junakinja popularne kulture: Lizbet Salander. Laršon je bio predan novinar i autor, čiji je fascinantan i dramatičan život do sada bio uglavnom nepoznat. Bio je posvećen borbi protiv desnog ekstremizma i širenju poruke da je demokratija pravo za koje se treba neprekidno boriti.
Film sadrži intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, kao i jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke koje je objedinio georgson, poznat i kao reditelj TV serije Most (Bron/Broen).
Novi dokumentarni film nagrađivanog reditelja Fredrika Gertena “Izbačeni” istražuje zašto sve više i sve teže možemo da priuštimo život u velikim gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran, zdrav i stabilan život, kako za pojedinca, tako i za društvo. Međutim, u najvećim gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja. Ko stoji iza svega toga i koji su faktori koji čine stanovanje jednim od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu o tome govore Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta. Ovaj aktuelan i sjajan dokumentarac poziva na odgovornost korporacije, društvene moćnike i sve druge koji sprečavaju i ugrožavaju pristup onome što je osnovno ljudsko pravo.
U filmu “Alis i gradonačelnik”, pobedniku ovogodišnje selekcije Quinzain u Kanu, glavni junak je gradonačelnik Liona Pol Terano, koji pati od egzistencijalne krize na svakom nivou. Nakon 30 godina u politici, u koju je ušao kao strasni levičar, danas se oseća potpuno prazno i lišen bilo kakvih ideja. Kako bi to prevazišao, Terano angažuje mladu i pametnu filozofkinju Alis Ajman za neobičan posao predlaganja ideja Gradskoj skupštini u Lionu. Kroz njihov odnos reditelj na duhovit i dirljiv način preispituje savremeni život, kroz filter dve generacije. Film prikazuje dijalog dve dijametralno suprotne ličnosti koje preispituju sve ono u šta su do tada verovale.
Filmovi EU zone promena biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas 15. Slobodne zone.
Selekciju Ženska linija, podržanu i ove godine od Rekonstrukcije Ženskog fonda (RŽF), čine tri angažovana dokumentarna filma među kojima je i “Mafija kroz objektiv” rediteljke Kim Longinoto.
Biografski film o Leticiji Batalji, fotografkinji italijanskog porekla poznatoj po smelim snimcima pustoši koju je za sobom ostavljala mafija u njenoj rodnoj Siciliji, 22. je film u karijeri rediteljke Kim Longinoto, koja je dobro poznata publici Slobodne zone - čak osam njenih filmova je prikazano u prvih 15 godina tog festivala. Kombinacija Bataljinih potresnih crno-belih fotografija i scena iz klasičnih italijanskih filmova, retki istorijski snimci i sećanja same autorke, pričaju priču o ovoj neverovatnoj ženi, koja i danas, u 84. godini, fotografiše. Njena hrabrost i nepokolebljivost bila je ključna za razotkrivanje brutalnih zločina Koza nostre i borbi italijanske države protiv mafijaške hobotnice 80-ih godina prošlog veka.
Film “Tako je govorila” Polin Kejl, sačinjen od više od 40 intervjua i nikada viđenog arhivskog materijala, uzbudljiv je portret filmske kritičarke časopisa Njujorker, koja je u periodu od 1968. od 1991. uspela da se izbori za svoje mesto u muškoj profesiji i ostavi trag u svetu filma i filmske kritike. Zahvaljujući briljantnom stilu, nepokolebljivom samopouzdanju, burnoj prošlosti i dubokoj ljubavi prema filmskoj umetnosti, Polin Kejl je postala jedna od ikona zlatnog doba (američke) kinematografije. Zbog izjava o filmovima i kulturi u zlatnoj eri filmskog stvaralaštva bila pođednako obožavana i omražena. U dokumentarcu “Tako je govorila Polin Kejl”, glumica Sara Džesika Parker čita Polinine originalne zapise, a o toj izuzetnoj ženi, kroz inserte iz filmova o kojima je pisala i uticaju koji je izvršila na generacije filmskih stvaralaca, između ostalih govore: Kventin Tarantino, Kamil Palja, Dejvid O. Rasel i mnogi drugi.
U završnici 15. Slobodne zone biće prikazan dokumentarni film Barbare Miler "#Žensko zadovoljstvo", čije su junakinje pet hrabrih, snažnih i samosvesnih žena, koje razbijaju tabue koje nameću njihova patrijarhalna društva i verske zajednice. Debora Feldman, Lejla Husein, Rokudenašiko, Doris Vagner i Vitika Jadav se neverovatnom snagom i pozitivnom energijom bore za oslobađanje i autonomiju ženske seksualnosti, religijskih dogmi i kulturoloških barijera. Ali njihova pobeda ima visoku cenu: javno su omalovažavane, optuživane za krivična dela, izopštene iz društva u kojem su odrastale, a pristizale su im čak i pretnje smrću od verskih vođa i fanatika svih vrsta. One su živi primer kako hrabrost, slobodna volja i žudnja za životom mogu da menjaju rigidne društvene strukture i slave život u svim njegovim različitostima.
Selekcija 14+ namenjena je srednjoškolcima i mladima i jedna je od tri takmičarska programa na Slobodnoj zoni, a o najboljem filmu odlučivaće srednjoškolski žiri sastavljen od učenika i učenica beogradskih srednjih škola. Osim srednjoškolskih matine projekcija, neki od filmova iz te selekcije naći će se i u popodnevnim terminima u Beogradu, ali i u Nišu i Novom Sadu.
Filmovi u selekciji 14+ pružaju uvid u stanje društva iz perspektive mladih i bave se širokim spektrom tema - od klasičnih tema odrastanja i traženja svog mesta u školi, porodici i među vršnjacima do tema (zlo)upotrebe medija, krize moralnih vrednosti i važnosti lične odgovornosti.
Među njima je i film “Treća smena” o porodici Očoa koja vodi privatnu hitnu pomoć u Meksiko Sitiju, neprestano u borbi za pacijente sa ostalim službama hitne pomoći. Dok pokušavaju da zarade za život u ovom nemilosrdnom poslu, bore se da njihove finansijske potrebe ne ugroze ljude kojima pomažu. Rigorozna kazna inače korumpirane policije tera porodicu da pokuša da legalizuje svoju praksu. Reditelj Luk Lorencen, koji je i snimatelj i montažer tog napetog dokumentarnog filma, bavi se ljudskom dimenzijom etički kompromitovanog posla porodice Očoa i istražuje goruća pitanja funkcionisanja zdravstvenog sistema, propuste vlade i kompleksnost lične odgovornosti.
“Selfi” je jedinstvena rekonstrukcija događaja koji su doveli do ubistva 16-godišnjeg Davida Bifolka, koga je 2014. godine ubio karabinjer u napuljskoj četvrti Trajano. U pokušaju da istraži i razume okolnosti koje su dovele do Davidove smrti, reditelj Agostino Ferente pronalazi dvojicu Davidovih prijatelja Pjetra i Alesandra i moli ih uz pomoć mobilnih telefona u formi selfija ispričaju priču o njihovom prijateljstvu. Rezultat je vizuelno impresivan film o odrastanju i pubertetu, o tome kako je kada poreklo određuje budućnost, o nasilju države, gnevu i bolu zbog gubitka u dominantno muškom svetu gde je najvažnije biti jak.
U okviru selekcije 14+, biće prikazano i devet kratkih filmova mladih autorki i autora polaznika programa Slobodna zona Junior i njihovih vršnjakinja i vršnjaka iz Prizrena. To će ujedno biti prilika da svoje prve filmove predstave publici iz srednjih škola iz Beograda i okoline.
O nagradama na 15. Slobodnoj zoni, pored međunarodnog, regionalnog i srednjoškolskog žirija, odlučivaće i publika glasanjem tokom svih pet festivalskih dana za filmove iz svih selekcija.
Festival će 7. novembra svečano otvoriti film “Areta Frenklin - Amazing Grace” koji će istovremeno biti prikazan u Kombank dvorani u Beogradu, Kulturnom centru Novog Sada i u niškom Cineplexxu.
Među premijernim filmovima 15. Slobodne zone, u okviru selekcije Horizonti Balkana, je i potresan igrano-dokumentarni film “Dnevnik Diane Budisavljević” Dane Budisavljević o Zagrepčanki austrijskog porekla koja je iz ustaških logora izbavila više od 10.000 pravoslavne dece. Crno-beli “Dnevnik Diane Budisavljević” emotivno je doživljen i na nedavnoj novinarskoj projekciji u Kombank dvorani, gde će ga publika videti 11. novembra.
“Razgalim se kada vidim da film zaista komunicira sa publikom. Uvek se nekako osetim skromno i malo, sa željom da zaista počnemo realistično shvatati povest, da prestanemo lagati o njoj, da učimo iz povesti i da živimo u svom vremenu. Jer to je jedino istinito i jedino što zapravo možemo”, rekla je Dana Budisavljević, koja je za taj film, zasnovan na istinitoj, a decenijama potiskivanoj priči o akciji spasavanja srpske dece iz ustaških logora i njihovom udomljavanju, nastalog u hrvatsko-srpsko-slovenačkoj koprodukciji, osvojila na 66. Puli glavne nagrade i stručnog žirija, i kritike, i publike.
Karte za 15. Slobodnu zonu u prodaji su na blagajnama DKC-a, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.
(SEEcult.org)
