• Search form

06.10.2017 | 23:27

Država kulture ili državna kultura

Država kulture ili državna kultura

Nacrt strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027. godine nastavlja da izaziva oprečne ocene u stručnoj javnosti i po završetku zvanične javne rasprave koju je Ministarstvo kulture organizovalo tokom septembra u sedam gradova, najavljujući da će razmotriti sve primedbe i sugestije zarad izrade konačen verzije tog dokumenta, čije odbacivanje traži deo kulturne scene.

I na okruglom stolu koji je 5. oktobra održan u Institutu za evropske studije (IES), kao i na nedavnoj raspravi u Centru za demokratiju, čule su se oprečne ocene o Nacrtu strategije, a u debatama u kontekstu tog dokumenta učestvovali su i predstavnici Ministarstva kulture i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Učesnici su pokušali da odgovore sa različitih aspekata da li predložena strategija ima reformski i demokratski karakter, te da li je u funkciji podrške konceptu države kulture ili državne kulture, što je bila tema tribine u IES-u koja je, prema rečima Irine Milutinović, koja je bila jedan od moderatora, pokazala da Nacrt strategije ima i prednosti i nedostatke, te da nije optimalno zadovoljio očekivanja stručne javnosti.

Izražavajući zadovoljstvo što se Nacrt strategije pojavio, jer je “kultura prepuštena stihijskom delovanju različitih ideoloških faktora”, Irina Milutinović rekla je u emisiji Radio Beograda 2 “Sporovi u kulturi” da je primetan pre svega pozitivan odnos prema kulturnom nasleđu koji je  kompatibilan sa principima evropske kulturne politike koja pridaje veliki značaj zaštiti baštine, a da je ključni nedostatak to što Nacrt strategije “ne nudi nikakav zaokret u odnosu na pravac upravljanja i finansiranja kulturne politike, a to je temeljna stvar”.

“Ostaje u okoštaloj matrici etatističkog upravljanja, koja razvlašćuje profesionalne organizacije, udruženja, eksperte u kulturi, vrhunske profesionalce koje ovo društvo ima od izvršnih i operativnih ovlasćenja u upravljanju kulturom”, rekla je Irina Milutinović, dodajući da  najuspešnije kulturne politike najčešće kombinuju državni i paradržavni model, prebacujući na profesionalna udruženja određene nadležnosti.

Navodeći da država ima najveći autoritet da upravlja kulturnom politikom, ali da nije jedina koja ima tu odgovornost, već mora da je podeli sa razlicitim sektorima u društvu, Irina Milutinović je rekla da se država zapravo treba da uspostavi uslove u jednoj zajednici da se najoptimalnije iskoriste njeni resursi - da zajdnica najoptimalnije razvija svoje kreativne potencijale.
 
Stoga je, kako je naglasila, u svakoj oblasti društva neophodno da se poštuju struka i znanje, da se pita “onaj za koga procenjujete i postoje dokazi da najbolje poznaju neku materiju”.

“Ako je detektovano već stanje takvo da je kultura veoma problematična, da je stanje veoma loše, onda je zaista bilo neophodno da se okupi tim reprezentativnih stručnjaka, uključujući i sferu nauke, jer to je na kraju i naš patriotski zadatak”, rekla je ona, uverena da svako ko učestvuje u rapravi ima najbolju nameru.

Među zamerkama koje je iznela je i to što je “upadljivo da je u mnogim slučajevima neusaglašenost između ciljeva, koji su uglavnom ispravno ustanovljeni, i instrumenata koji su predviđeni za njihovu realizaciju”.

“Ono što je napisano deluje zaista divno - ko ne bi voleo da obnovi sve te institucije u kojima je zamro život, da rekonstrusise biblioteke u Valjevu i Čačku, da se otvore novi muzeji, ali nismo dobili ni akcionim planom da je to moguće”, rekla je ona, napominjući da se često previđa činjenica da je budžet prilično skroman, te da projekcija budzeta do 2027. godine u ovom trenutku i ne može da se projektuje sa izvesnošću. “Vrlo sam radoznala kakav je odgovor Ministarstva finansija”, dodala je Irina Milutinović, komentarišući planirano povećanje budžeta za kulturu u narednih deset godina na 1,7 odsto sa sadašnjih 0,68 procenata ukupnog državnog budžeta.

Vanredna profesorka Univerziteta u Kragujevcu dr Smiljka Isaković, koja je na okruglom stolu u IES-u govorila o umetničkoj muzici u kontekstu strategija i kulturne politike, a bila je deo tima koji je 2010. godine formiran radi izrade Strategije kulture, smatra da je najveći problem aktuelnog Nacrta strategije to što su kao prioriteti kulturnog razvoja navedeni kadrovi, ali se ispostavlja da su najbitnije institucije u smislu infrastrukture, uz evropske integracije.

“Narodno pozorište kao institucija ili Kolarac, ne prave sami program – niti sviraju, pevaju, slikaju, rade pozorišne predstave… Oni koji su najbitniji su umetnici. Moja najveća primedba je što nema ničega od humanosti, okretanja prema ljudima koji nose ceo kulturni i umetnički život”, rekla je ona, ocenjujući i da je “sve svedeno na institucionalne okvire, pa ako niste pozorište – onda ne postojite”. “Ljudi su prva stavka razvoja bilo koje zemlje, a mi ćemo okreciti pozorište i ostaviti glumce da imaju male plate, ili muzičare”, rekla je ona, podsećajući da je muzički život bio živ još od 50-ih i 60-ih godina, bio je integralni deo Evrope.

“To nije ništa novo, ali treba graditi ljude koji će tu kulturnu diplomatiju moći da ostvare. Mora se kvalitet negovati, a to košta”, dodala je ona.

Smiljka Isaković ukazala je na neodgovarajuća rešenja koja se tiču razvoja publike.

Prema njenim rečima, prva verzija strategije sadržala je projekciju problema, vremena za koji može da se reši i načina na koji je moguće privući i razviti publiku u periodu od deset godina, u saradnji sa školama, pa i sa vrtićima, jer nije to jednostavan poduhvat.

“Mogli smo da napišemo da ćemo to uraditi za godinu dana, ali to bi bilo neodgovorno”, dodala je ona, ukazujući u tom kontekstu i na problem nedovoljno decentralizovane kulture.

“Publika po Srbiji je jednako fantastična, pa čak i bolja nego u Beogradu i nije tačno da želi narodnjake. Prosto nije dobila mogućnost da izabere nešto drugo”, dodala je Smiljka Isaković, poznata čembalistkinja.

Poslanica Demokratske stranke Vesna Marjanović, dugogodišnja predsednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, koja je aktivna i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, ocenila je da Nacrt strategije ne nudi dovoljno principa koji garantuju da će kulturna politika u narednih deset godina razvijati demokratska načela i princip demokratije, što je bila tema nedavne tribine u Centru za demokratiju.

Prema njenom mišljenju, ne može se Nacrt strategije hvaliti samim tim što postoji.

“Ne mislim da treba imati bilo kakvu strategiju – ona mora da bude najbolja moguća”, rekla je ona, navodeći kao vrlo problematično, između ostalog, i to što javnost dugo nije znala ko su autori Nacrta strategije, a dobila je iznuđen odgovor da je reč o zaposlenima u Ministarstvu kulture i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji su ostali neimenovani.

“Ne može administracija strateški dokument da radi, može naravno da učestvuje, da potpomaže nekim stručnim telima, umetnicima… Razgovarala sa predstavnicima raznih udruženja, od onih koji se bave zaštitom kulturnog nasleđa do savremenog stvaralaštva – i u institucijama i u civilnom sektoru, struci i na univerzitetu, ne znaju ko je pisao važan deo Nacrta strategije”, rekla je Vesna Marjanović, podsećajući da je rad na strateškom dokumentu razvoja kulture, predviđen Zakonom o kulturi iz 2009. godine u roku od godinu dana, počeo početkom 2011. godine, u vreme ministra Predraga Markovića, ali su se posle i “ministri menjali češće nego vlade (Bratislav Petković, pa Ivan Tasovac i od 2016. Vladan Vukosavljević), što nije opravdanje, ali je glavni razlog”.

“Ne mislim da zato što nije bilo (strategije) do sada treba po svaku cenu prihvatiti” ponuđeni Nacrt, rekla je Vesna Marjanović i ocenila da ne bi bilo dobro da ovakav dokument uđe u proceduru i da Ministarstvo mora ozbiljno da promisli da li treba da ga šalje vladi.

Prema njenom mišljenju, predloženi Nacrt strategije zapravo uopšte i nije strategija, jer bi ona podrazumevala da u “jednom datom periodu imate projekciju razvoja – institucija, kadrovske politike, budžeta, javnih finansija, zakona koji će biti doneti”.

“Ovo izgleda kao spisak želja koji govori da je Ministarstvo kulture potpuno inferiorno, kao i do sada, i oseća da nema tu vrstu moći da bilo šta konkretno obeća”, dodala je ona, ocenjujući da Nacrt strategije “treba da se piše ponovo, ponovo objavi i stavi na javnu raspravu”, te da dalja procedura mora da obuhvati i javno slušanje u Skupštini.

“Bolje da raspravljamo dugo, pa da usvojimo dokument koji valja, nego da radimo stvari na brzinu”, rekla je Vesna Marjanović, dodajući da se za svaku oblast moraju konsultovati stručna i umetnička udruženja, univerzitet i šira javnost, građani.

Komentarišući uvodni deo Nacrta strategije o dimenzijama srpske kulture, među kojima je i “herojska”, onda je navela da se Drugi svetski rat i ne pominje, što je “onda vrlo problematično, jer je zaključak da antifašistički deo naše istorije previđamo i brišemo”.

“Tekst je pun nepreciznosti i nekonzistentnosti, i u istorijskom smislu, i u metodološkom, i u pravnom smislu”, zbog čega zahteva temeljnu izmenu.

Prema njenom mišljenju, ako ostane i ovakva struktura teksta, nastaće ozbiljan problem, jer će biti izvor mogućeg voluntarističkog ponašanja u budućnosti - ko god da bude ministar.

“Zaista mislim da bi bilo najbolje da se vrati na mnogo ozbiljniji rad, da se uključe stručnjaci, da se svaka oblast pročita, usaglase delovi dokumenta… Rok je odavno probijen, a ovo mora da bude dobar dokument, a ne samo da se ispuni forma”, dodala je Vesna Marjanović.

Prema njenom mišljenju, prebrzo je i najavljeno upućivanje Nacrta strategije posle javne rasprave u proceduru, jer “nije to proglas da se uradi neka redakcija samo. Bio je jako veliki broj primedbi, treba da se promisli, da se uklopi sve u dokument koji treba da bude konzistentan”.

Čak i kada se usvoji dobra strategija, kakva je, prema njenom mišljenju Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine, nema garancije da će biti poštovana. Kao primer je navela da su nedavno u Skupštini usvojena dva zakona u oblasti obrazovanja koji su u potpunosti suprotna Strategiji.

“Kad ne uključite struku i nauku, onda je to veliki problem, jer znači da (Strategija) nije zasnovana na preciznim podacima i istraživanjima”, dodala je ona, navodeći kao posebno problematično i pitanje vrednosti i razumevanja istorije i nacionalne kulture – temelja na kojima se zasniva i savremena kultura.

Vesna Marjanović je posebno istakla i važnost principa slobode izražavanja, koji bi trebalo da bude ključan u Strategiji kulture, jer se umetnost ne može ukalupiti u unapred određene forme. Između ostalog, kako je dodala, to je razlog i zašto EU nema neku formu koju nameće državama članicama i kandidatima.

“Paradoks je da kultura mora biti više na lestvici prioriteta u politici vlade, a to uvek nosi opasnost da vlada želi da prigrabi ulogu dominanntog odlučioca, a u kulturi to zaista ne sme da bude, jer ne može država da odlučuje šta je umetnost, a šta nije”, rekla je Vesna Marjanović.

Dugoočekivani predlog nacionalne strategije razvoja kulture za narednih deset godina objavljen je 1. juna, a javna rasprava održana je tokom septembra u sedam gradova (Novi Sad, Subotica, Užice, Kosovska Mitrovica, Kragujevac, Niš i Beograd). Ujedno, zainteresovani su mogli da dostave svoje predloge, primedbe i sugestije na elektronsku adresu strategija@kultura.gov.rs ili poštom.

Prema navodima Ministarstva kulture, svi predlozi, primedbe i sugestije kojima se unapređuje tekst Nacrta strategije uneti su u tekst koji je u procesu izrade finalne verzije koja bi, prema ranijim najavama, trebalo da se nađe pred poslanicima do kraja ove godine.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r