Drugo Ja Dragana Ilića
Beogradski umetnik Dragan Ilić, međunarodno poznat po uključivanju robotike u umetničku praksu, razvija novi projekat visokotehnološkog humanoidnog robota, koji će biti napravljen prema njegovom liku i zasnovan na veštačkoj inteligenciji (AI).
Ilić je na ideju za realizaciju humanoidnog robota – “super-umetnika” došao još pre dvadesetak godina u Njujorku, gde je svojevremeno živeo i radio, a prema njegovim rečima, prirodan je nastavak njegove umetničke prakse u koju poslednjih godina sve više uvodi sofisticirane modele industrijskih robota i neurokompjuterskih interfejsa. To je mogla da vidi i publika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 2019. godine na njegovoj retrospektivnoj izložbi “(Re)evolucija”.
“Humanoid – Drugo Ja”, kako ga je Ilić nazvao, biće napravljen u prirodnoj veličini, imaće njegov lik i biće pokretljiv, a budući da je reč o izuzetno složenom i skupom projektu, koji je još na nivou ideje i na čijem razvoju radi internacionalni tim stručnjaka, biće potrebno još najmanje dve godine za njegovu realizaciju, naveo je Ilić za portal SEEcult.org.
“Mene jednoga dana neće biti, neću živeti večito. Ne možemo prirodno da produžimo život, svi smo večni, ali možemo da iskoristimo neku drugu formu da regenerišemo ono što imamo, kao što neke životinje to mogu da rade prirodno”, izjavio je Ilić, koji humanoidnog robota sa njegovim likom želi da ostavi iza sebe i kao svojevrsni legat za budućnost.
“Kada budete ušli u neki prostor, videćete mene i robota. Ja ću biti tu sve dok ne odem sa ovog sveta. Tu će svakako ostati moje Drugo Ja”, naveo je Ilić, jedan od retkih umetnika iz Srbije koji je poslednjih godina dva puta učestvovao po pozivu na najprestižnijem svetskom festivalu koji spaja umetnost i tehnologiju – Ars elektronica u Lincu, a na retrospektivi u MSUB-u predstavio je unapređenu verziju robota “Kuka” sa multifunkcionalnom performativnom namenom: od crtanja, preko eksperimentalnog plesa, proizvodnje industrijskog zvuka – muzike…
Projekat “Humanoid – Drugo Ja”, prema njegovim rečima, izdanak je umetnosti posle antropocentrične ere, odnosno “novog humanizma”, a zasnovan je na nekoliko simultanih aspekata ideje o super-umetniku humanoidu.
Dragan Ilić, (Re)evolucija, MSUB
Ilićev osnovni poriv bio je kreiranje jedinstvenog umetničkog objekta, ili unikatnog umetničkog bića.
Novim projektom Ilić zapravo stvara veštački život, odnosno aritificijelno biće koje je umetnički rad. U kontekstu istorije umetnosti grubo rečeno, to bi bilo kreiranje 3D autoportreta koji govori i hoda, mobilne AI “statue” samog sebe. S obzirom da će taj veštački život biti zasnovan na AI i mašinskim kapacitetima učenja, trebalo bi da bude samosavršeno umetničko delo/biće.
Drugi motiv Ilića, u skladu sa njegovom trans-humanističkom filozofijom, jeste stvaranje i korišćenje kombinacije tehnologija za produženje života (emulacija mozga, očuvanje memorije…) kako bi se postiglo i ubrzalo očuvanje samog sebe, odnosno vlastitog Ja (sopstvenog mentalnog/svesnog bića). Humanoid sa likom Ilića sadržaće sve osnovne i posebne baze podataka Ilićevog iskustvenog pamćenja, čime će biti obezbeđeno produženje mentalnog života njegovog uma/svesti, odnosno ključnih aspekata njegove ličnosti, mentalnog stanja, životne filozofije…
Dragan Ilić, Ars Electronica
Ilićev motiv za taj projekat, budući da je primarno vizuelni umetnik, jeste želja da očuva sopstvenu umetničku ličnost, uključujući svoje specifične umetničke stilove izražavanja i kreativne orijentacije. Smatrajući da nema boljeg načina da to učini osim da kreira sopstvenu repliku u formi Drugog Ja (Ars Alter Ego), Ilić želi da ga humanoidni robot predstavlja i u sadašnjosti i u budućnosti, kao zaveštanje sopstvenog kulturnog nasleđa koje ostavlja budućim generacijama.
Ilić smatra i da će njegovo Drugo Ja ne samo nastaviti liniju njegove zaostavštine, već će vremenom, kako umetnički sazreva, postati bolje u umetničkom smislu i od njega samog. Ilić stoga želi da ga Drugo Ja nadmaši, odnosno nadogradi njegova postignuća u umetničkom smislu.
Ilićeva vizija je da ovim projektom doprinese i univerzalnom ljudskom kulturnom razvoju, ostavljajući iza sebe visokotehnološko super-umetničko humanoidno biće, koje će biti sposobno za veće samousavršavanje, veću opštu i posebnu predanost vizuelnoj umetnosti i kreativnosti u celini – sve radi dobrobiti čitavog čovenčanstva.
Ceo projekat osmislio je racionalno i intuitivno sam Ilić kako bi zaokružio period od četiri decenije umetničkog rada i posvećenosti unapređenju kreativnog duha, napretka umetnosti, nauke i tehnologije, kao tri međusobno isprepletene forme ljudske kreativnosti. Takođe, cilj Ilića je da projektom veštačkog života artikuliše na još jedan način svoju trans-humanističku filozofiju i umetičku viziju.
Dragan Ilić (rođen u Beogradu 1948) školovao se na ANU (u okviru Australijskog nacionalnog univerziteta), Umetničkoj školi u Kanberi, 1974–75, kao i na Millenium Film Lab, Dov S-S Simens’ filmskom programu u Njujorku 1986. godine. Delovao je na umetničkoj sceni u Australiji i potom više decenija u Njujorku, sve do povratka u Beograd, gde je 2007. godine pokrenuo umetnički prostor ITS-Z1 u Ritopeku. Ilić je izlagao i izvodio performanse u Australiji, SAD, Japanu, Južnoj Koreji, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, itd.
Bio je aktivan u galeriji Fashion Moda u Bronksu početkom osadesetih, koja je u organizaciji Dženi Holcer i Štefana Ajnsa predstavljena na izložbi documenta 7 u Kaselu 1982. godine (izlagali: Kiki Smit, Kit Haring, Džon Fekner, Keni Šarf, Tom Oternes, Luiz Loler, Dragan Ilić i drugi).
Poslednjih godina Ilić je nastupao na prestižnom festivalu Ars Electronica u Lincu, gde se predstavio intermedijsko/trans-tehnološkim performansom/instalacijom “A3 K3”, zasnovanim na sistemu moždano-kompjuterskog interfejsa (BCI), koji mu je omogućio da mislima kontroliše način na koji će visokotehnološki robot Kuka 210 raditi crteže i slike velikog formata na vertikalnim i horizontalno postavljenim platnima u izložbenom prostoru.
*Foto: Dragan Ilić - privatna arhiva/ SEEcult
(SEEcult.org)
