Dok nas smrt ne rastavi
Izložba fotografija Katarine Radović “Dok nas smrt ne rastavi”, koja će biti otvorena 27. avgusta u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, deo je dvogodišnjeg projekta posvećenog svadbama u Evropi, sa akcentom na parove iz različitih kultura, ili na nekom od kulturoloških iskoraka, nastalih usled stalnih pomeranja granica, migracija, globalizacije i akulturacije.
Izložba fotografija Katarine Radović “Dok nas smrt ne rastavi”, koja će biti otvorena 27. avgusta u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, deo je dvogodišnjeg projekta posvećenog svadbama u Evropi, sa akcentom na parove iz različitih kultura, ili na nekom od kulturoloških iskoraka, nastalih usled stalnih pomeranja granica, migracija, globalizacije i akulturacije.
Projekat predstavlja vizuelno istraživanje fenomena venčanja i svadbene ceremonije kao jednog od ključnih antropoloških žanrova, koji već hiljadama godina unazad igra glavnu ulogu u ritualnom životu ljudske rase.
Prema navodima umetnice, taj fenomen u suštinskom smislu ostaje nepromenljiv, bez obzira na nove trendove, kulturološka, rasna ili rodna ukrštanja, i uprkos tome što danas prilično česta promena partnera “do kraja života” (posebno među bogatima i slavnima) postaje indikator da brak kao institucija više nije nešto do čega se tolliko drži.
Prema statistici s početka 21. veka, procenat muškaraca i žena koji stupaju u brak znatno se smanjuje. Čini se da je “tiranija trenutka” (kako to Tomas Hiland Eriksen) naziva prodrla i u sferu intimnosti, a da klasična maksima “dok nas smrt ne rastavi” i dalje zapravo sadrži u sebi bar majušni ventil. Ipak, ovaj projekat o svadbama u Evropi pokazuje, između ostalog, da još uvek postoji veliki broj parova koji veruju u bračnu zajednicu, dok sam fenomen svadbe u većini slučajeva postaje samo dobar izgovor za paradu i razmetjlivost.
Ono što često smatramo egzotičnim negde daleko, može lako biti upravo ono za čim žudimo kod kuće, i ukoliko je tačno da je ljubav često potraga za onim kvalitetima drugog koji nedostaju nama samima, onda nije slučajno što mnogi ljudi danas (kada je to postalo “normalno”) biraju partnere iz sebi različitih kultura, nastojeći da pripoje sebi vrednosti koje im nedostaju.
Taj aspekt projekta aludira i na novu naučnu prognozu koja iznosi sliku o budućnosti ljudske rase - predviđanje teoretičara evolucije Olivera Karija sa Londonske škole za ekonomiju da će ljudska rasa dostići svoj evolucioni vrhunac do 3000. godine, kada će se razviti dve potpuno odvojene ljudske vrste: viša, lepa i inteligentna, i niža, ružna i neinteligentna, pri čemu će se sve rasne razlike izbrisati kao posledica višegodišnjeg ukrštanja.
Projekat je u potpunosti podržala Evropska kulturna fondacija (ECF) iz Amsterdama, a krajnja realizacija je zamišljena u vidu izložbe fotografija i monografije.
Izložba će biti otvorena u Artgetu do 12. septembra.
Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
