Dobitnici nagrade Jelena Šantić – hrabri iskoraci civilnog društva

Nagrada Fondacije Jelena Šantić “Hrabri iskorak” dodeljena je 23. aprila Samoobrazovnom univerzitetu “Svetozar Marković” iz Beograda kao organizaciji civilnog društva, Višnji Kisić u kategoriji pojedinca/ke, te Ivani Leko i Jeleni Jaćimović za poseban doprinos razvoju zajednica kroz angažovanu kulturu, a prvi put je dodeljena i na regionalnom nivou –organizaciji Zaboravljena deca rata iz Sarajeva.

Nagrada “Jelena Šantić” dodeljena je Samoobrazovnom univerzitetu “Svetozar Marković” za izuzetan doprinos u promociji obrazovanja kao opšteg dobra koje treba da bude otvoreno, besplatno i dostupno svima. Organizacijom više od 120 dešavanja u protekle dve godine, na više od 20 lokacija u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Lazarevcu i Mladenovcu, Samoobrazovni univerzitet “Svetozar Marković”, kako je navedeno u obrazloženju, pokazao je snagu da mobiliše zajednicu I da napravi hrabre iskorake u oblasti obrazovanja.

Saša Perić iz Samoobrazovanog univerziteta “Svetozar Marković” naveo je u video poruci da ta organizacija pokušava da razvije drugačiji pristup obrazovanju, sticanju znanja, razmeni iskustava i kritičkom pogledu na svet, zasnovana na principima poštovanja individualnosti i različitosti, jednakosti, slobode mišljenja i solidarnosti. Ti principi su, kako je istakao, neophodni i da bi se prebrodila aktuelna kriza i sve ono što sledi.

U kategoriji pojedinac/ka nagrada je pripala Višnji Kisić, uz obrazloženje žirija da je “uspela da mobiliše preko 16.000 građana i građanki da potpišu peticiju protiv izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi”, kao i da alarmira različite struke, poput istoričara umetnosti, arhitekata, heritologa, ekologa i mnogih drugih, sve u cilju zaštite kulturnog nasleđa.

Višnja Kisić istakla je u video poruci da se zalaže za raznolikost svetova, odbranu zajedničkih dobara od uzurpacije i privatizacije, te da kulturno nasleđe ne hrani nove ratove, eskploatacije i nacionalizme, već da otvara prostore kritike i horizonte za drugačija mišljenja i zbivanja. “Ova pitanja prožimaju moj svakodnevni rad i mnoštvo nevidiljivh borbi sa poretkom u kojem živimo. Ove borbe u učionicama, tekstovima i malim gradovima jednako su važne kao borba za Beogradsku tvrđavu”, istakla je Višnja Kisić i zahvalila svim saradnicima u toj borbi, sa kojima deli nagradu, kao i novinarima i sugrađanima na podršci.

Za poseban doprinos razvoju zajednica kroz angažovanu kulturu žiri je odlučio da nagradi ravnopravno Ivanu Leko i Jelenu Jaćimović kao žene koje “neumornim energijama godinama grade i promovišu slobodu izražavanja, rade na osvetljavanju nevidljivih životnih priča, ukazuju na kršenje društvenih normni i pokazuju nam šta je solidarnost”.

Ivana Leko u svojoj praksi radi sa mladim ljudima na interkulturnom obrazovanju i interkulturnom dijalogu u zajednicama više gradova u Srbiji, a poslednje dve godine posebno je fokusirana na Bujanovac.

U video poruci povodom nagrade, Ivana Leko istakla je da već 27 godina sanja gradove u kojima ljudi žive zajedno, u kojima su komšije upućene jedni na druge i u kojima svi zajedno rade za dobrobit svih. “Veoma sam zahvalna, radosna i ponosna što je taj trud prepoznat i što smo uopšte bili u prilici da godinama te snove i ostvarujemo”, istakla je Ivana Leko.

Jelena Jaćimović Jaćim svojim radom ilustruje snagu pojedinca i pojedinke, kao i moć koju svako od nas nosi kako bi se suprostavio nepravdi. “Jelenini radovi nas stalno uče otvorenosti, samospoznaji i društvenim okolnostima na koje možemo uticati. Jaćim je dugogodišnja aktivistkinja, ilustratorka brojnih kampanja i akcija i neumorna biciklistkinja”, istakao je žiri nagrade “Jelena Šantić”, koja je zbog specifične situacije usled vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa dodeljena virtuelno – video objavom na sajtu Fondacije i društvenim mrežama.

Mlada umetnica, ilustratorka i aktivistkinja poručila je svima da znaju da “nisu sami i da će ovo sve proći”, a kao savet za period izolacije preporučila je komunikaciju  preko interneta, razgovor sa komšijama preko terase ili telefonski poziv.

Fondacija “Jelena Šantić” prvi put je dodelila i regionalnu nagradu za afirmaciju ženskih saradničkih inicijativa koje se kontinuirano bore za istinu i doprinose značaju zajedničkog života na Zapadnom Balkanu, a dobitnik je organizacija Zaboravljena deca rata iz Sarajeva, nagradjena za organizaciju izložbe “Breaking Free” u Sarajevu, Tuzli i Srebrenici, kao i za veliki doprinos u rasvetljavanju posledica rata u Bosni.

Prva regionalna nagrada “Jelena Šantić” dodeljena je u saradnji sa Fondacijom Cure iz Sarajeva i sa Centrom za istraživanje i rodne studije iz Prištine.

Budući da je konkurs za nagradu “Jelena Šantić” imao izvanredne aplikacije, žiri je odlučio da ove godine dodeli i specijalnu nagradu Pobunjenim čitateljkama - mreži koja okuplja više od 30 mladih profesionalaca u oblasti književne kritike. Specijalna nagrada dodeljena je za dve inicijative – “Rat iz dečje perspektive” i “Praćenje književne kritike”. Pobunjene čitateljke, kako je istaknuto, podstiču i lokalne inicijative kroz osnivanje grupa u svakoj od zajednica iz koje potiču, održavajući istovremeno komunikaciju i saradnju na regionalnom nivou.  

Nagrada “Jelena Šantić” ustanovljena je radi afirmacije umetničkih i aktivističkih ostvarenja koja sadrže poruke mira, tolerancije, razumevanja, solidarnosti, objedinjujući profesionalne i etičke vrednosti časnog imena koje nosi.

Nagrada se od 2006. dodeljuje svake druge godine u znak sećanja na osnivačicu Grupe 484, balerinu i jednu od najznačajnijih mirovnih aktivistkinja u Srbiji i u zemljama bivše Jugoslavije Jelenu Šantić, u cilju širenja podrške i promocije aktivističke prakse, koju je ona hrabro i prkosno realizovala tokom devedesetih godina.  

Dosadašnji dobitnici su: Beogradski festival igre, Filmski festival Slobodna zona, Dah teatar, Festival “Na pola puta” iz Užica, Ivana Milanović iz  časopisa Orhestra, Udruženje “Elektrika” iz Pančeva, ApsArt, aktivistkinja Zoe Gudović, neformalno udruženje mladih arhitekata Tim 8, Udruženje vizuelnih umetnika Užica, kulturološkinja Marijana Cvetković i Tatjana Nikolić, osnivačica Rok kampa za devojčice.

(SEEcult.org)