Dani slovenačkog filma
Manifestacija Dani slovenačkog filma biće održana od 23. do 26. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu kao prva celovita prezentacija filmskih ostvarenja mlađe i srednje generacije filmskih reditelјa iz Slovenije, koji će većinom biti i gosti tog festivala koji organizuje Društvo Slovenaca Sava.
Manifestacija Dani slovenačkog filma biće održana od 23. do 26. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu kao prva celovita prezentacija filmskih ostvarenja mlađe i srednje generacije filmskih reditelјa iz Slovenije, koji će većinom biti i gosti tog festivala koji organizuje Društvo Slovenaca Sava. Namera organizatora je da DSF postane godišnja manifestacija koja ce predstavljanjem autora i njihovih ostvarenja, kontaktima s publikom i okruglim stolovima, uspostaviti most za unapređivanje saradnje i razumevanja slovenačkih i srpskih stvaralaca i ljubitelja filma.
Kao gosti DSF-a najavljeni su slovenački filmski stvaraoci: Maja Vajs (Weiss), Metod Pevec, Martin Turk, Urša Menart, Barbara Zemljič, Jan Cvitkovič i Matjaž Ivanišin, kao i direktor Slovenačke kinoteke Ivan Nedoh i predstavnica Filmskog centra Slovenije Nerina Kocijančič.
Inicijativa za DSF, koji Društvo Slovenaca Sava organizuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, ambasadom Slovenije u Srbiji, Jugoslovenskom i Slovenačkom kinotekom i Slovenačkim filmskim centrom, proizišla je iz potrebe za upoznavanjem savremene slovenačke filmske produkcije i komparacijom sa aktuelnom srpskom filmskom scenom.
Uz deset filmskih ostvarenja - po tri dugometražna dokumentarna, celovečernja igrana i kratkometražna dokumentarna, odnosno igrana filma, beogradskoj publici biće predstavljen rad slovenačkih autora i kroz izložbe i okrugle stolove.
U holu Jugoslovenske kinoteke biće otvorena izložba Celjskog muzeja “Ukradena deca”, a potom će biti prikazan i film “Banditenkinder, slovenačkom narodu ukradena deca” rediteljke Maje Vajs.
Maja Weiss, Banditenkinder, slovenačkom narodu ukradena deca / Banditenkinder - slovenskemu narodu ukradeni otroci
Na svečanom otvaranju DSF-a, nakon upoznavanja sa autorima, biće prikazan film Martina Turka “Nahrani me rečima”, dok je za završnicu najavljen “Veštački raj” proslavljenog jugoslovenskog i slovenačkog reditelja Karpa Aćimovića Godine, kao omaž istoriji nastanka kinematografije u Sloveniji.
Martin Turk, Nahrani me rečima / Nahrani me z besedam
Vajsova će beogradskoj publici, kroz film “Banditenkinder ili Slovenačkom narodu ukradena deca” i prateću izložbu, izneti traumu dece uzete od pobijenih slovenačkih rodolјuba i date na prevaspitavanje u domovima i usvajanje porodicama, kako bi im se izbrisao identitet i germanizacijom ih pretvorio u podanike Trećeg Rajha, naveo je umetnički direktor DSF-a Dragomir Zupanc u tekstu za novembarski program Kinoteke.
Pevec će filmom “Dom” uvesti publiku u prostor bivšeg prihvatilišta za radnike na privremenom radu u Sloveniji. Nјegov film zadire iza fasade države, koja se odriče prošlosti i zaboravlјa na solidarnost i doprinos lјudi, koji beznadežno čekaju da im se ostvare stečena prava.
Metod Pevec, Dom
Martin Turk filmom “Nahrani me rečima” uvodi gledaoca u bit odnosa oca i sinova, od kojih jedan podleže viziji u koju ga uvlači beskućnik, nabeđeni prorok, a potraga za mlađim zbližava potom starijeg sina i oca.
Barbara Zemlјič i Urša Menart - prva igranim, a druga dokumentarnim filmom, pripovedaju o tretmanu ženske strane u slovenačkoj zajednici. Junakinja “Panike” Barbare Zemljič je frustrirana 40-godišnjakinja, udata žena u potrazi za izazovima van braka, dok Menartova u dokumentarcu “A šta je s Mojcom” obrađuje ženske likove od nastanka slovenačke kinematografije, postavljajući pitanje da li su to tipične predstavnice ženske populacije.
Urša Menart. A šta je s Mojcom / Kaj pa Mojca
Matija Nahtigal, pripadnik nove generacije slovenačkih sineasta, napravio je “Bezvremenske pse”, kombinujući rešenja novijih triler produkcija sa domaćim temama. Akcionog junaka, gubitnika, uvodi u svet moćnih igrača iz podzemlјa, u kojem je stradao njegov brat.
Beogradskoj filmskoj publici dobro poznat autor Jan Cvitkovič predstaviće se kratkim filmom “Ljubav na krovu”, višestruko nagrađenom baladom o starijem bračnom paru.
Jan Cvitkovič, Ljubav na krovu sveta / Ljubezni na strehi sveta
Završno veče Dana slovenačkog filma posvećeno je kultnom autoru Karpu Aćimoviću Godini, koji je, kako je istakao Zupanc, zadužio i srpsku, a i nekadašnju jugoslovensku kinematografiju, stvarajući zajedno sa Žilnikom, Zafranovićem, Čengićem. Njegov film “Splav Meduza”, u produkciji RTS-a i VIB-e, proglašen je za drugi najbolјi film svih vremena u Sloveniji. Na DSF-u će biti prikazan “Veštački raj”, kruna saradnje sa Brankom Vućićevićem, Karpovim scenaristom, umetničkim dizajnerom i filmskim eruditom. To je svojevrstan filmski esej i prilog istoriji nastanka filma u Sloveniji.
Karpo Godina, Veštački raj / Umetni raj
Inicijatori Dana slovenačkog filma su članovi društva, upućeni i profesionalno vezani za film i medije. Uz filmskog i TV reditelja Dragomira Zupanca, među njima su i predsednik UFUS-a Milan Knežević, prodekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Andrej Dimitrijević, dramski umetnik Aleksandar Gruden, šef katedre za slovenački jezik na Filološkom fakultetu prof. Maja Knežević, te mladi entuzijasti uključeni u organizaciju DSF-a.
Razlog za Dane slovenačkog filma pre svega je prekinut kontakt filmskog auditorijuma u Srbiji sa slovenačkom filmskom scenom, za razliku od pozorišta, književnosti, muzike i vizuelnih umetnosti.
“Slovenački film ne postoji za srpske bioskope, a i sa projekcijama srpskog filma se ne preteruje u slovenačkim bioskopima”, naveo je Zupanc povodom DSF-a, podsećajući da je donedavno slovenački, kao i hrvatski, bosanski, makedonski, crnogorski, srpski film bio deo zajedničke kinemotografije, povezan koprodukcijama, razmenjivan ravnopravno preko distribucione mreže, i prikazivan po bioskopima širom Jugoslavije.
“I kao što se ne mogu preskakati i ne pominjati kultni filmovi iz druge polovine prošlog veka proizvedeni u slovenačkom umetničkom prostoru: Vesna, Kekec, Balada o trubi i oblaku, Dolina mira, Sedmina, Ples na kiši, tako se i stvaraoci poput Fratičeka Čapa, Franceta Štiglica, Jožeta Galea, Boštjana Hladnika, Matjaža Klopčiča, ne mogu i ne smeju izostaviti iz zajedničke filmografije nekada sjedinjenih republika”, istakao je Zupanc.
Matijaž Ivanišev, Karpo Putnik / Karpopopotnik
Prema rečima Zupanca, pitanje je kako premostiti vreme ne priznavanja i nipodoštavanja, umanjivanja vrednosti i netolerancije prema drugačijem socijalnom i kuturnom milјeu? Vreme, koje je, pored ostalog, uništilo filmsko tržište, izbrisalo bioskopsku publiku, ukinulo filmsku kulturu? Pritom nijedna ni druga kinematografija nije prestala da se razvija, osavremnjuje, stručno i umetnički uzdiže. I suprotno od drugih socijalnih supstrukura, nije prestala da sarađuje.
“Znaju slovenački autori i producenti da pozovu srpskog glumca, da uposle montažera, angažuju filmsku ekipu, kao što i srpski stvaraoci itekako dobro znaju koliko su dobri slovenački glumci, snimatelјi, dizajneri zvuka. Konkurišu zajedno na konkursima oba filmska centra i naslanjaju na fondove Evropske zajednice”, naveo je Zupanc, konstatujući i da je bivša ex-JU prestonica u međuvremenu postala centar susretanja, razmena i međusobnog nadopunjavanja, pa je i danas Beograd mera uspeha i umetničkih dostignuća, promoter novih stvaraoca i ideja. Tako je i slovenački film našao prostor gde će da se promoviše - najpre u DKSG-u na festivalima Balkanima i Alternative film/video, a potom i na druge dve najznačajnije filmske manifestacije: Festivalu autorskog filma i FEST-u.
Matej Nahtigal, Psi bezvremenosti / Psi Brezčasja
Proširivanju prezentacije i upoznavanja sa slovenačkom filmskom produkcijom pridružila se i grupa entuzijasta i filmskih profesionalaca okuplјenih u Društvu Sava beogradskih Slovenaca. Prvo su otvorili interni bioskop, Kino Sava, i počeli prikazivanje filmova najznačajnijih slovenačkih autora iz druge polovine 20. veka. Interesovanje je bilo znatno i prevazišlo kapacitete prostora Društva, tako da se spontano rodila ideja da se sa prikazivanjem slovenačkog filma pređe u veći i reprezentativniji prostor, a prema navodima Zupanca, najreprezentativniji prostor je dvorana nove zgrade Jugoslovenske kinoteke, posebno što obe ustanove, srpska i slovenačka kinoteka, blisko i neprekidno sarađuju na očuvanju i održavanju zajedničkog filmskog fonda.
Glavni pokrovitelji Dana slovenačkog filma su Ured Republike Slovenije za Slovence u inostranstvu i ambasada Slovenije u Beogradu.
Festivalski sajt je danislovenackogfilma.org, a program DSF-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope, kao i u PRILOGU (pdf).
*Foto: DSF
(SEEcult.org)