Burna rasprava o NSK

Položaj Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) ostao je nerešen i posle burne rasprave na Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, u kojoj je 12. novembra učestvovao i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, a završena je pozivom da NSK i Ministarstvo zajedno dođu do rešenja problema u komunikaciji i saradnji. Najavljeno je i da će se pitanje uslova rada članova NSK ponovo naći na dnevnom redu resornog skupštinskog odbora.

Nakon što je vlada nedavno, na predlog Ministarstva kulture, povukla predložene dopune Zakona o kulturi kojima je predviđeno uvođenje naknade za rad članova NSK, Tasovac je rekao da pitanje apanaže za članove NSK nije najvažnije pitanje kulture u Srbiji. Kako su preneli mediji, burne reakcije i članova NSK, i skupštinskog Odbora za kulturu, ministar je izazvao prebacivanjem dela odgovornosti na NSK za teško stanje u kojem se nalazi kultura.

Prema rečima Tasovca, da je NSK za protekle dve i po godine od osnivanja istim elanom kao po pitanju apanaže pristupio i pitanjima od javnog interesa u kulturi, danas bi postojao bar predlog Strategije razvoja kulture. Da su članovi NSK, kako je rekao, punili medije predlozima reformi u kulturi, umesto pitanjima o svom statusu, danas ne bi postojala 61 institucija od nacionalnog značaja u kulturi, među kojima su i privatne firme i menadžerske organizacije, niti bi bilo finansirano toliko manifestacija i festivala kojih je više nego dana u godini.

Navodeći da NSK doživljava kao vrstu trusta afirmisanih autora i kulturnih radnika koji su u fazi radnog veka kada su zadovoljili većinu ličnih i umetničkih ambicija i kada su u mogućnosti da šire sagledaju horizont javnog interesa u kulturi. Izrazio je uverenje da je to bila i zamisao autora Zakona o kulturi i ponovio stav o potrebi vraćanja NSK u parlament, koji ga je i izglasao i učinio nezavisnim od vlade i Ministarstva.

Tasovac je ocenio i da je povučeni Predlog dopuna Zakona o kulturi “obrisao granicu između ličnog i javnog interewsa u kulturi”, te da je lično bio razočarana što se sveo na izmenu Zakona samo u delu koji se tiče pitanja apanaža za članove NSK za koji je trebalo izdvojiti 14,2 miliona dinara godišnje.

Ocenjujući i da pitanje novca jeste ozbiljan problem, ali ne i najveći i jedini, Tasovac je rekao i da je za dva meseca, koliko je na čelu Ministarstva kulture, stekao utisak da ni desetostruko više novca ne bi poboljšalo ukupno stanje u kulturi, osim što bi kulturni poslenici bili deset puta zadovoljniji.

U takvoj atmosferi, kako je rekao, dolazi do toga da se neke izvanredne ideje pretvaraju u svoju suprotnost, a kao primer je naveo nacionalne penzije koje su, kako je rekao, postale “realizacija balansa moći unutar partijskih i lobističkih krugova".

Tasovac je rekao i da je “veoma zainteresovan da NSK ne postane ista takva ideja”, zbog čega poziva članove tog tela da “sami iz toga izvuku konsekvence”.

“Malo je previše da tolike godine iznova pitamo Srbiju šta može da učini za nas, možda je vreme da, makar promene radi, i mi nešto učinimo za nju”, naveo je Tasovac, čije su reči članovi NKS shvatili kao izraz nerazumevanja uloge tog tela, ali i kao uvredu zbog pominjanja apanaža.

Predsednik NSK Duško Paunković rekao je da članovi tog tela sami sebi finansiraju put na sednice i da su za dve i po godine dobili naknadu od samo 27.000 dinara. “To što svi troškovi padaju na članove tela, samo je dokaz koliko je neozbiljan odnos države prema tom telu koje u svom nazivu ima i reč ‘nacionalni’”, rekao je Paunković.

Članica NSK Isidora Žebeljan, istaknuta kompozitorka i član SANU, rekla je da je pitanje apanaže nebitno, a kao suštinski problem navela je neodgovaranje Ministarstva kulture na predloge, elaborate i izveštaje članova NSK.

Prema njenim rečima, dostavila je elaborat o stanju u srpskoj muzičkoj baštini sa predlozima, ali nije dobila odgovor od Ministarstva kulture ni po dolasku Tasovca na njegovo čelo.

U odbranu članova NSK stali su i članovi skupštinskog Odbora za kulturu, pa je predsednica Vesna Marjanović (DS) rekla da se članovi NSK nikada nisu žalili zbog primanja i ponovila ocenu da je NSK dobro radio, ali da nema obezbeđena osnovna sredstva za rad, uključujući prostor za sastanke.

Predsednica Odbora rekla je i da se stiče utisak da ministar ne razume odnos izvršne i zakonodavne vlasti.

Poslanica Gorica Mojović (DS) zamerila je ministru što članove NSK proglašava koristoljupcima", a njena koleginica Nada Kolundžija (DS) poručila je da je NSK nezavisno telo koje Minisarstvo ne može pozivati na odgovornost.

“Pre smo imali rodoljupce i rodomrsce, a sada koristoljupce i nekoristoljupce, rekla je Gorica Mojović, podsećajući da su među članovima NSK i umetnici i stručnjaci poput Isidore Žebeljan, Egona Savina, Milete Prodanovića, Dušana Kovačevića, Vesne Injac… zbog čega je uvredljivo i ponižavajuće govoriti o njima i njihovom radu samo u kontekstu 20.000 do 30.000 dinara.

Podršku NSK izrazili su i članovi Odbora za kulturu iz DSS, dok je poslanik SPS-a Srđan Dragojević, filmski reditelj, ocenio da bi rad u NSK trebalo da bude čast i da bi članovi tog tela trebalo dobrovoljno da se odreknu naknade.

Kao sporno pitanje u odnosima NSK i Ministarstva kulture ispostavio se i način njihove komunikacije.

Tasovac je zamerio predsedniku NSK što sa njim ne komunicira putem dopisa, jer sada, kako je rekao, “ovo ne bi bilo predmet štampe i ne bismo imali ovaj cirkus”.

Paunković je odgovorio da je rad NSK javan i da zato šalju saopštenja za javnost, a ne i dopise.

Na sednici skupštinskog Odbora iznet je i predlog donošenja posebnog zakona koji bi na jedinstven način regulisao rad svih nacionalnih saveta u različitim oblastima.

Predsednica Odbora Vesna Marjanović rekla je, u zaključku sednice, da pitanje uslova rada članova NSK ostaje nerešeno, pa će se naći na dnevnom redu jedne od narednih sednica Odbora. Ona je pozvala predstavnike Ministarstva i NSK da zajedničkim dogovorom dođu do rešenja problema koji trenutno postoje u njihovoj komunikaciji i saradnji.

Tasovac je rekao da gaji veliko poštovanje i prema NSK i prema Odboru i Skupštini, a diskusiju je ocenio kao dobrodošlu, jer je "vreme harmoničnih melodija baroka" prošlo.

NSK od jeseni 2012. godine, na poziv tadašnjeg Ministarstva kulture, održava sednice u zgradi Ministarstva u Vlajkovićevoj 3. Iz Ministarstva kulture dobio je nedavno pismo o potrebi da se vrati „u sistem zakonodavne vlasti, u suštinskom, logističkom i operativnom smislu“, uz ocenu da je „posledica izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti, rezultirala blokadom procesa osmišljavanja svih elemenata Strategije razvoja kulture Republike Srbije, kao i njene izrade i usvajanja“.

NSK je odgovorio da „nije organ zakonodavne vlasti, već stručno savetodavno telo koje se obrazuje radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture“, te podsetio da su i njegovo osnivanje, i poslovi i zadaci, definisani Zakonom o kulturi i da pritom „ne raspolaže nikakvom vlašću“, već „svoje poslove i zadatke, odnosno stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture“, može da ostvaruje „samo u saradnji sa organima zakonodavne i izvršne vlasti, koji su pak, sa svoje strane, ukoliko žele da se Zakon primenjuje, dužni da obezbede Savetu uslove za rad“.

Navodeći da se od svog osnivanja zalagao da Ministarstvo započne rad na Strategiji, NSK je istakao i da je aktivno učestvovao u radu na njoj, analizirao njen radni tekst, davao preporuke za njegovo poboljšanje i dostavljao Ministarstvu potpuno pripremljen, konkretan materijal za Strategiju, te insistirao na ubrzanju rada na njoj, ali "nikada nije stupio u pravi stručni dijalog s Ministarstvom kulture i informisanja pošto nije dobijao reakciju na svoje predloge, a od jednog trenutka je bilo jasno i da je rad na Strategiji obustavljen".

Ministar Tasovac je, po stupanju na dužnost u septembru, posetio NSK na poziv tog tela, a tada je izrazio i nadu u dobru saradnju.

NSK je konstituisan u julu 2011. godine, čime je ispunjen jedan od preduslova za sprovođenje Zakona o kulturi, usvojenog 2009. 

Članovi NSK izabrani su na mandat od pet godina iz redova istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi - na predlog vlade, kao i iz redova zaposlenih u ustanovama kulture - na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

(SEEcult.org)