Budžetske mrvice za kulturu

Objavljivanje rezultata konkursa Ministarstva kulture Srbije za sufinansiranje projekata/programa u oblasti savremenog stvaralaštva u 2023. godini, koje je kasnilo gotovo mesec dana u odnosu na zakonski rok, izazvalo je burne reakcije dela kulturne scene, koji je i ranije upozoravao na posledice neblagovremenog započinjanja konkursne procedure, nedovoljnu transparentnost rada komisija, ali i na neophodnost povećanja budžeta za kulturu. Više od 150 aktera savremene plesne scene već je javno reagovalo povodom rezultata konkursa za oblast umetničke igre, pozivajući nadležne da preispitaju odluke komisije i omoguće dijalog o brojnim otvorenim pitanjima, na koja već mesecima ukazuju i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije, srpska sekcija Međunarodnog udruženja likovnih kritičara i druge organizacije uključene u kampanju "Za dostojanstven rad u kulturi".

Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti “Umetnička igra - balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija)” u 2023. godini okončan je odlukom o podršci 57 projekata u ukupnom iznosu od 36,8 miliona dinara, što je za oko 12 miliona manje nego 2022. godine. Čak 151 projekat odbijen, a komisiju su činili: prof. Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dr Vera Obradović Ljubinković (predsednica), baletski pedagog Sanja Vučurević, direktorka Baletske škole u Novom Sadu, te dr Zdravko Ranisavljević, docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i predsednik Centra za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije, koji je 2022. godine predsedavao konkursnom komisijom.

Pojedinačno najveći iznos sredstava dodeljen je 20. Beogradskom festivalu igre (9 miliona), a slede Srpsko narodno pozorište, koje je dobilo 2,5 miliona za balet "Kopelija", te Udruženje baletskih umetnika Srbije, kojem je odobreno 2 miliona za 27. Festival koreografskih minijatura, koliko je dobila i Viva Dance Academy za projekat "Umetničkom igrom kroz Srbiju".

Prema navodima aktera nezavisne plesne scene, posebno uočljivo ove godine je to što je trećina ionako nedovoljnih sredstava dodeljena je ogromnom broju amaterskih društava i projekata amaterskog stvaralaštva, čime se ukida dodatno mogućnost za savremenu umetničku produkciju. “I ne samo to: iz budžeta za ples finansirate guslarske programe i druge muzičke programe koji nemaju nikakve veze sa bilo kojom formom plesa", poručili su akteri plesne scene, pozivajući Ministarstvo kulture da hitno osmisli posebnu liniju za amatersko stvaralaštvo.

Posebno veliki broj nepodržanih projekata je i u oblasti vizuelnih umetnosti, programa za decu i muzike, a među njima su i brojni koje su komisije pozitivno ocenile, ali su obrazložile da za podršku nema sredstava u budžetu.

Na konkursu za projekte u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture, podržan je 131 projekat sa ukupno 67 miliona dinara, što je za oko 2 miliona manje nego 2022. Na osnovu odluke komisije, koju su činili Jelena Medaković (predsednica), Vladislav Šćepanović i Dubravka Đukanović, odbijenih projekata je 253, a među njima su i godišnji programi Galerije Haos i Ostavinske galerije, monografija Uroša Đurića koju je planirao Remont, obeleđavanje 50 godina Galerije "Lazar Vozarević", Nova festival ili Beogradski mesec fotografije, te projekat o fenomenima kulturnih i umetničkih događaja na prelomu vekova Nezavisne kulturne asocijacije na čelu sa Biljanom Tomić, monografija povodom 10 godina Art bruta i drugi važni projekti.

Pojedinačno gledano, najviše sredstava dodeljeno je Kulturnom centru Beograda za 60. Oktobarski salon (2 miliona), a primetna je veća podrška privatnim galerijama koje komercijalno posluju, poput “Zvona” u Beogradu i Galerije “Bel art” u Novom Sadu, koje su dobile po 800.000, za razliku od većine ostalih kojima je dodeljeno po 500.000 za godišnje programe. “Bel art” je i kao udruženje građana dobilo 800.000 za festival “Dunavski dijalozi”, podržavan proteklih godina i od novosadskih gradskih vlasti i na pokrajinskom nivou.

Izuzetno skromna sredstva dodeljena su na konkursu za programe za decu, na kojem je podržano 157 projekata, a odbijeno 284.

Od ukupno 26,4 miliona dinara, koliko je izdvojeno za programe za decu, većina odobrenih dobila je svega po 150.000 ili 200.000 dinara. Komisiju su činili Ljiljana Ranđelović, Marija Pavlović i Bojana Karajović.

U oblasti muzike podržano je 105 projekata, za koje je izdvojen 71,04 milion dinara, što je oko 12 miliona manje nego 2022. godine. Komisiju su činili Bogomir Mijatović (predsednik), Željko Andrić i Ivan Ilić. Čak 423 projekata nije podržano, a među njima su brojni i oni čiji je kvalitet pozitivno ocenjen, ali su odbijeni zbog drugih prioriteta, odnosno zbog nedovoljno sredstava za podršku projektima i programima u 2023. godini.

u oblasti pozorišta podrđano je 96 projekata, a odbijeno 216, a ukupno je izdvojeno 76 miliona dinara - 14 miliona manje nego 2022.

Na osnovu odluke komisije koju su činili upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Goncić (predsednik), Miloš Vidović i Vladan Đurković, pojedinačno najviše sredstava dodeljeno je za 57. Bitef (7 miliona), pa za 68. Sterijino pozorje u Novom Sadu (4,5 miliona), Narodno pozorište u Užicu dobilo je 3 miliona za 28. Jugoslovenski festival "Bez prevoda", Narodno pozorište u Nišu 1,5 milion za regionalni festival "Teatar na raskršću", Pozorište mladih u Novom Sadu dobilo je za 2022. godine pokrenuti međunarodni festival "Novosadske pozorišne igre" 1,2 miliona dinara, a Pozorište "Deže Kostolanji" u Subotici dobilo je za renomirani festival "Desire Central Station" 900.000 dinara.

Među odbijenim projektima je, između ostalog, projekat Hleb teatra posvećen 40-godišnjici umetničkog rada Sanje Krsmanović Tasić, više projekata međunarodne razmene pozorišnih programa, kao i niz festivala čija je važnost potvrđena u stručnoj i široj javnosti, poput festivala "Šumes" Porodice bistrih potoka na Brezovici, koji svake godine okuplja posetioce čak iz Beograda i Novog Sada. Ocenjen je, međutim, kao nedovoljno usklađen sa opštim interesom u kulturi i nedovoljno uticajan na kvalitet kulturnog života šire društvene zajednice.

Rezultati konkursa za savremeno stvaralaštvo, inače, objavljeni su na sajtu Ministarstva kulture nakon isteka zakonskog roka od 60 dana od završetka roka za prijavljivanje projekata, ali je primetno da su rešenja datirana na početak maja - što bio bilo u okviru predviđenog roka inače zakasnelo raspisanih konkursa.

Predstavnici nezavisne kulturne scene i umetničkih udruženja stoga su sredinom maja ponovo upozorili na kašnjenje okončanja konkursne procedure i ozbiljne posledice koje takva praksa ima po čitavu scenu.

(SEEcult.org)

*Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS-a i Ambasade SAD, već isključivo autora.