Brojne primedbe na izmene Zakona o kulturi

Pravni tim Ministarstva kulture i informisanja Srbije imao je priliku da čuje 3. decembra u Beogradu niz primedbi stručne javnosti na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, počev od dela koji opisuje kulturne delatnosti, među kojima se više ne pominju, na primer, kinematografija i balet. Nezadovoljstvo je izraženo i samom javnom raspravom, uz ocene da joj je prethodio netransparentan proces izrade zakonskog nacrta, da ponovo nije konsultovana struka i da nisu uvažene realne potrebe kulture.

Na višečasovnoj raspravi u Narodnoj biblioteci Srbije izraženo je negodovanje i zbog nevođenja zapisnika sa tog skupa, kao i zbog neprisustva ministra, državnog sekretara ili pomoćnika. “Ovo je ponižavajuće! Ovo niko ne snima! Šta ćemo onda mi ovde? Kome pričamo uopšte?”, čulo se više puta tokom diskusije, na šta su pravnici Ministarstva kulture ponovili poziv svima da primedbe upute do 15. decembra posredstvom zvaničnog formulara. Napomenuli su i da Nacrt zakona “nije sveto pismo” i obećali da će sve primedbe i sugestije razmotriti i na njih odgovoriti. Nova verzija izmena i dopuna krovnog zakona biće posle javne rasprave upućena drugim ministarstvima, a potom Vladi Srbije i tek onda ide u Skupštinu.

Prezentacija predloženih izmena i dopuna krovnog Zakona o kulturi, koji se od usvajanja 2009. godine selektivno primenjuje, okupila je u Narodnoj biblioteci Srbije brojne predstavnike ustanova kulture, umetničkih i stručnih udruženja, a organizovana je kao poslednja javna prilika za iznošenje primedbi, nakon nedavnih u Novom Sadu i Nišu.

Pojedini učesnici izneli su opšte primedbe, uz ocene o pogubnom prepisivanju rešenja iz nekih drugih zemalja i nekritičkom povođenju za evropskim standardima, a predočeno je i niz konkretnih zamerki i predloga.

Najviše primedbi izazvao je član 3. Nacrta, koji se odnosi na član 8. važećeg Zakona o kulturi, odnosno na spisak oblasti kulturnih delatnosti.

Taj član bi, kako je rekao viši savetnik u Ministarstvu kulture Predrag Blagojević, trebalo da nadomesti odsustvo definicije kulture u Zakonu, odnosno da preciznije sistematizuje “sadržinu kulture”. “Nemamo definiciju kulture, to je kompleksno pitanje, pa se ovde vrši sadržinsko određenje kroz nabrajanje kulturnih delantosti”, rekao je on, dodajući da taj izbor kulturnih delatnosit ne bi trebalo vezivati sa izborom reprezentativnih udruženja u kulturi, jer se oblasti na koje se ona odnose određuju novim članom 56a.

Prema Nacrtu zakona, pod kulturnom delatnošću bi se smatrali poslovi naročito u oblastima: 1) knjiga i književnost (stvaralaštvo, knjižarstvo, prevodilaštvo); 2) muzika (stvaralaštvo, interpretacija); 3) likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti i arhitektura; 4) izvođačke umetnosti (pozorište, ples, drama, opera, pantomima, cirkus i ostalo); 5) audio-vizuelno stvaralaštvo; 6) digitalno stvaralaštvo i multimediji; 7) otkrivanje, istraživanje, zaštita i korišćenje kulturnog nasleđa; 8) bibliotečko-informacione delatnosti; 9) naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi; 10) menadžment u kulturi; 11) produkcija, promocija i distribucija umetničkih dela, muzička produkcija, filmska produkcija, produkcija u oblasti vizuelne i primenjene umetnosti, promocija i distribucija umetničkih dela i izdavaštvo i 12) ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja.

Pod umetničkom delatnošću, koja je osnov za dobijanje statusa samostalnog umetnika, a time i za uplaćivanje doprinosa za PIO i zdravstvo, smatrali bi se poslovi u oblastima od 1. do 6. (u sadašnjem zakonu pod umetničku delatnost spada i umetnička fotografija, a izmenama bi se uvelo digitalno stvaralaštvo i multimediji).

Posebno nezadovoljstvo izazvalo je izbacivanje pojma kinematografija kao oblasti kulturne delatnosti, zbog čega je Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS) već javno protestovalo, navodeći da je umesto njega uveden “potpuno apstraktan i neodređen pojam audio-vizuelna delatnost, koji i u teorijskom i u praktičnom smislu može da znači sve i ništa”.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović upitao je tim povodom da li bi i Kinoteka trebalo da promeni onda naziv u “audiovizuelna ustanova” .

“Nikada mi neće biti jasno ko piše uopšte zakone i kako je nekome uopšte palo na pamet da izbaci reč film? Film i pokretne slike su već 120 godina jezik naše civilizacije. Malo toga je što nisu ovekovečile pokretne slike. I UNESKO, na predlog Evropske filmske federacije, razmatra da se filmska traka zaštiti kao svetska baština”, rekao je Zelenović, koji smatra da izbacivanje pojma kinematografija “nije tehničko, već etičko pitanje”.

Zelenović je rekao i da se ne sme igrati zakonima, jer se vraćaju kao bumerang, a kao primer je naveo to što su upravo zakoni doveli bioskope u stanje najvećih gubitnika tranzicije.

“Moramo jako pažljivo da se ponašamo kada neke stvari eliminišemo, koje su civilizacijsko nasleđe, a film to jeste”, rekao je Zelenović.

Filmolog Božidar Zečević ocenio je da odsustvo kinematografije u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o kulturi ukazuje na “pojmovnu zbrku” u glavama autora.

“Naša harmonizacija za EU se svodi na proizvoljnost i netačnost”, rekao je Zečević, pominjući i različitu praksu u evropskim zemljama. “Hrvatska jeste izbacila kinematografiju i uvela audio-vizuelni centar, ali to nije učinila, na primer, Slovenija, koja ima Filmski sklad. Nisu je izbacili ni u Nemačkoj, Francuskoj…”, rekao je Zečević, ističući da primedbe filmskih umetnika nisu “terminološke, kozmetičke i lingvističke prirode”.

UFUS stoga, kako ja naglasio, neće dozvoliti usvajanje predloženih izmena. “Ako ode ovako u Skupštinu, ima načina da 18 (umetničkih) udruženja, koja okupljaju sve umetnike u Srbiji, to zaustave”, rekao je Zečević.

Drugačije mišljenje izneo je producent Miroslav Mogorović, navodeći da se i Evropa svojevremeno suočila sa problemom definisanja pokretnih slika, posebno zbog tehnološkog razvoja. “Film je nastao kao kinematografski način beleženja pokretnih slika, a sada imamo razne druge načine. Audio-vizuelna delatnost je pokušaj objedinjavanja svih tih načina zbog tehnološkog napretka”, rekao je Mogorović, koji vodi MegaCom Film i bioskop Fontana.

Nezadovoljstvo Nacrtom zakona izrazila je i Smiljana Stokić, balerina Narodnog pozorišta i predstavnica Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), ocenjujući da član 8. Nacrta zakona izaziva najviše reakcija stručne javnosti upravo zato što nije konsultovana u vezi sa sagledavanjem realne slike kulture u Srbiji.

Prema njenom mišljenju, ključni problem sa članom 8. je u tome što kriterijum opštosti nije prepoznat, pa je audio-vizuelna delatnost navedena kao opšta kategorija, dok se u scenskoj (odnosno izvođačkoj, kako je u Nacrtu), “usitnjeno pominju pozorište, ples, drama, opera, pantomima, cirkus i ostalo”. Balet je pritom izostavljen, iako na ovim prostorima postoji već sto godina, dodala je.

Smiljana Stokić rekla je i da je neophodno – zbog jasne partnerske i pregovaračke pozicije, razdvojiti dve grupe udruženja – umetnička i udruženja stručnjaka i saradnika u kulturi.

Povodom odredbi koje se odnose na uplatu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika, koje predviđaju da se sredstva obezbeđuju iz pokrajinskog ili budžeta lokalne samouprave, a ne više i iz budžeta države, Smiljana Stokić je rekla da bi trebalo precizno definisati dužnost pokrajinskih i lokalnih vlasti u tom pogledu i precizirati koje je ministarstvo nadležno za njihovo sprovođenje kako se stvari “ne bi stalno vraćale kao ping-pong lopta između Ministarstva kulture i Ministarstva finansija”.

Na problem sa lokalnim samoupravama ukazano je i u pogledu finansiranja projekata, posebno u unutrašnjosti, pa je zatraženo da Ministarstvo kulture uplaćuje sredstva za odobrene projekte direktno ustanovama kulture, a ne posredno – preko računa lokalne samouprave, jer iskustvo pokazuje da lokalne vlasti – zbog sopstvenog deficita ili iz drugih razloga, zadržavaju taj novac na svom računu duže vreme, pa praktično onemogućavaju realizaciju projekta za koji je dobijen.

Niz zamerki izneo je i Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu, koji je, napominjući da govori u lično ime, izrazio bojazan da će, kao i prilikom usvajanja važećeg krovnog zakona, ponovo “birokratija odraditi svoje”, te da je javna rasprava samo proceduralna formalnost.

“Nismo ni mogli očekivati bolje, jer o kulturi najmanje imaju reč ljudi iz kulture… Ako se ovde usvajaju primedbe kao što su usvojene primedbe NSK, onda je bolje da ne radimo ništa”, rekao je Vujović, dodajući da je Ministarstvo usvojilo svega tridesetak odsto primedbi NSK. Između ostalog, NSK je predlagao i drugačiju formulaciju člana 8, odnosno podelu kulturnih delatnosti samo na nasleđe, umetnost i druge delatnosti u oblasti kulture. “Definisanje kulture jeste teško, ali je još teže shvatiti šta je kultura iz ovakve podele Ministarstva”, rekao je Vujović.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS), nagrađivani glumac i bivši ministar kulture Srbije Vojislav Brajović (2007/2008), i sam je podsetio na neuspešan pokušaj izrade krovnog zakona za kulturu i sadašnju verziju koja je, kako je rekao, usvojena 2009. godine tako što je “jako osakaćena” prvobitna, uz odsustvo podzakonskih akata koji bi omogućili da bude u celini primenjena.

Brajović je apelovao na pravni tim Ministarstva kulture da dobronamerno prihvati primedbe stručne javnosti.

“Ne sme da bude jarka između vas i nas. Vi ste tu kao službenici ovih ljudi ovde, koji pokušavaju da pomognu da to što radite bude bolje – da se ponosite time što ste uradili”, rekao je Brajović, koji je za ljude iz kulture rekao i da imaju jednu deformaciju - “žive da bi radili svoj posao, a ne kao sav normalan svet – da rade da bi od toga živeli”.

Budući da je od njega i potekla ideja o nacionalnim priznanjima za poseban doprinos kulturi – takozvanim nacionalnim penzijama, čiju dalju dodelu Nacrt zakona ne predviđa, Brajović je rekao da je ta ideja bila svojevrsni “utopijski san” i da se nadao da će se država ponositi nagrađenim umetnicima, da će oni biti kandidati i za državnu nagradu kao što su narodni umetnici u Rusiji, na primer. “Drugo je to što su kriterijumi dodele zloupotrebljeni, što se davalo (priznanje/penzija) i nekome ko je taj iznos za celu godinu mogao da zaradi i na nekoj svadbi…”, rekao je Brajović povodom kontroverznih odluka o dodeli nacionalnih priznanja i pojedinim estradnim zvezdama.

Uz protivljenje ukidanju tog nacionalnog priznanja, Brajović je istakao i potrebu očuvanja jezika i pisma, a u tom kontekstu pomenuo je potrebu zadržavanja termina filmske umetnosti i usprotivio se formulaciji izvođačke umetnosti, umesto pozorišne.

Zauzeo se i za jasno definisanje potrebe očuvanja i kulturne baštine, i savremenog stvaralaštva.

Pojedini učesnici izneli su konkretne predloge i najavili da će ih i zvanično uputiti.

Glumica Hana Selimović, u ime zabrinutih mladih filmskih umetnika, sugerisala je da se izmenama Zakona o kulturi obezbedi zaštita kulturnog nasleđa i kada je u pitanju ono koje je u privatnoj svojini, kao što je fotografski atelje Milana Jovanovića na Terazijama 40 - zgradi u kojoj je nedavno ponovo oživljeni bioskop Zvezda.

Prema rečima Selimovićeve, koja je učestvovala u zauzimanju Zvezde – jednog od 14 godinama zatvorenih bioskopa privatizovanog "Beograd filma", neophodno je utvrditi pravo i obavezu privatnog vlasnika kulturnog dobra da ga i koristi, a ako to ne može, onda ga obavezati da to kulturno dobro preda fizičkom ili pravnom licu na svojevrsno starateljstvo.

Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi, između ostalog, predviđeno je usvajanje Strategije razvoja kulture u roku od godinu dana od usvajanja tog zakona.

Predviđeno je, između ostalog, i da Nacionalni savet za kulturu bude finansiran iz državnog budžeta, te da njegovi članovi imaju pravo na naknadu za rad, kao što su i tražili proteklih godina.

Nacrt zakona moguće je preuzeti sa sajta Ministarstva kulture i informisanja, odnosno OVDE, a formular za primedbe OVDE.

(SEEcult.org)