Blumov dan
Poštovaoci Džejmsa Džojsa (James Joyce, 1882-1941) širom sveta obeležaju 16. juna Blumov dan, dan kada se dešava radnja njegovog čuvenog romana “Uliks”. Tradicionalno, glavna manifestacija je u Dablinu. Ovo je, inače, prvi Blumov dan koji se proslavlja nakon isteka autorskih prava nad Džojsovim delima.
Manifestacije povodom Blumovog dana (Bloomsday) i čuvenog Džojsovog romana organizovane su širom sveta - u Evropi, SAD i Kanadi, Južnoj Americi, Aziji, Australiji i Novom Zelandu... U Dablinu je priređen višednevni program, a na Blumov dan svečari prolaze i maršrutu kojom su se kretali i likovi “Uliksa” 16. juna 1904.
Na ulicama glavnog grada Irske može se naići i na spomen obeležja posvećena romanu, kao i na tablice i putokaze koji upućuju da su baš tuda prolazili junaci romana koji se smatra jednim od najznačajnijih dela 20. veka. Entuzijasti se oblače u kostime sa početka prošlog veka, pripremaju i poslužuju specijalitete iz te epohe, čašćavaju prolaznike sendvičima sa italijanskim sirom i nazdravljaju čašama burgundca.
Džojs je svojevremeno izjavio da je u “Uliks” ubacio toliko enigmi i zagonetki da će profesori vekovima biti zaokupljeni traganjem za značenjem njegovog dela. To je, kako je naveo, bio jedini način da ga učini besmrtnim.
Junak “Uliksa”, reklamni agent Leo Blum, izlazi iz kuće i kreće u šetnju po ulicama Dablina. On ulazi u kafe, zatim odlazi u redakciju, dospeva i na sahranu, šeta po obali zaliva, upoznaje se sa piscem početnikom Stivenom Dedalom i tako u novom društvu se kasno uveče vraća kući. Džojs u romanu ne opisuje neki poseban, pun uzbuđenja i doživljaja, nego sasvim uobičajen dan. On je svoj roman smatrao sličnim Homerovom spevu “Odiseja”, pa otuda i naziv “Uliks” (latinska varijanta mitskog junaka Helade).
Roman "Uliks" ocenjen je po mnogo čemu prevratničkim delom, budući da, osim inovacija u pripovednom postupku, predstavlja i jedinstveni primer tretiranja vremena u književnosti.
Dan radnje “Uliksa”, 16. jun 1904 . godine, dan je kada je Džojs prvi put sreo svoju buduću suprugu (od 1931) Noru Barnakl (Barnacle), sobaricu hotela Finn's Hotel, i zato je hteo da ovekoveči taj datum u romanu.
Blumov dan prvi put je neformalno obeležen 1954. godine, povodom 50-godišnjice događaja u romanu, kada je nekoliko pisaca, kritičara i članova Džojsove familije, gotovo u tajnosit prošlo rutom radnje u “Uliksu”.
Zvanično je ustanovljen 1982. godine, povodom stogodišnjice Džojsovog rođenja, a vremenom je obogaćivan novim sadržajima i svečanostima.
Vremenom je postao turistička atrakcija Dablina, pa između ostalog, organizovane kolekltivne šetnje rutom "Uliksa" - pešice ili biciklom, koštaju oko deset evra.
Upotreba Džojsovog dela, međutim, uključujući i akademsku, bila je ograničena sve do početka ove godine. Restrikcije je uveo Stiven Džojs, piščev potomak i izvršilac njegove zaostavštine. U januaru 2012. godine te restrikcije su ukinute, jer je istekla zakonom predviđena zaštita autorskih prava, budući da je prošlo 70 godina od njegove smrti.
Iako je svoju viziju Dablina učinio popularnom među ljubiteljima književnosti širom sveta, Džojs je napustio taj grad vrlo mlad - 1904. godine, odlučivši se za svojevoljno progonstvo. Boravio je u Puli, Trstu, Parizu i Cirihu, gde je i umro.
Napustivši Dablin, otpočeo je borbu ne samo za goli opstanak, nego i za objavljivanje svojih knjiga, tada smatranih skandaloznim.
Za "Dablince", objavljene 1914, trebalo mu je deset godina, a u prvih šest meseci prodato je svega dvadesetak primeraka. Sličnu sudbinu imale su i ostale njegove knjige, uključujući "Portret umetnika u mladosti" (1916), "Uliks" (1922) i "Fineganovo bdenje" (1939).
Roman "Uliks" prvi put je objavljen 1922. godine, a u Britaniji i SAD bio je zabranjen do 1936. Njegova filmska verzija bila je zabranjena u Irskoj sve do 2000. godine.
B. Rakočević / SEEcult.org
