Bašmet na Kolarcu
Čuveni violista Jurij Bašmet, jedan od najznačajnijih muzičara današnjice, nastupiće 11. aprila u Kolarčevoj zadužbini sa orkestrom Moskovski solisti, a izvešće dela Šostakoviča, Šuberta i Čajkovskog. Poznat i kao “ruski Paganini”, a s obzirom da je rodjen (1953) u Ukrajini, i kao “ukrajinski Paganini”, Bašmet svira na violi “Paolo Testori” iz 1758. godine. Ekskluzivno snima za izdavačku kuću Dojče Gramofon.
Čuveni violista Jurij Bašmet, jedan od najznačajnijih muzičara današnjice, nastupiće 11. aprila u Kolarčevoj zadužbini sa orkestrom Moskovski solisti, a izvešće dela Šostakoviča, Šuberta i Čajkovskog.
Poznat i kao “ruski Paganini”, a s obzirom da je rodjen (1953) u Ukrajini, i kao “ukrajinski Paganini”, Bašmet svira na violi “Paolo Testori” iz 1758. godine. Ekskluzivno snima za izdavačku kuću Dojče Gramofon.
Sa Moskovskim solistima izvešće na Kolarcu Šostakovičevu Kamernu simfoniju, Šubertovu Sonatu arpeđone, za violu i gudače, te Uspomenu iz Firence op.70 Čajkovskog.
Bašmet je studije završio na Moskovskom konzervatorijumu kod Vadima Borisovskog, rodonačelnika ruske škole za violu i člana Kvarteta “Betoven”, i Fjodora Družinjina, a danas je profesor u toj instituciji, u koju je primljen kao najmlađi pedagog u njenoj istoriji - već u 35. godini.
Redovno drži i majstorske klase u Japanu, evropskim zemljama, Americi i Hong Kongu, a njegovi studenti, od kojih je nekolicina osvojila i značajne nagrade na međunarodnim takmičenjima, nastupaju kao solisti ili su prvi violisti najvećih svetskih orkestara.
Bašmet je još kao 23-godišnjak (1976) osvojio prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju u Minhenu (u disciplini viole, pored još četiri instrumenta na nadmetanju), a kao najbolje ocenjen izvođač postao je i šampion celokupnog konkursa.
Tada počinje i njegova koncertna delatnost, najpre u sklopu nemačke turneje Moskovskog kamernog orkestra (koji je osnovao čuveni Rudolf Baršaj, i sam ugledni violista), a zatim i kao niz nagradnih nastupa organizovanih u čast velike pobede u glavnom gradu Bavarske.
Bašmetova kasnije bogata i raznovrsna karijera, za mnoge još uvek najatraktivnijeg modernog interpretatora na violi, pasionirana sklonost prema kamernom muziciranju, ali i ljubav prema dirigovanju, od 1986. vezani su za aktivnosti Moskovskih solista u oba orkestarska saziva.
Njegova posvećenost otkrivanju, negovanju i promovisanju najrazličitijih mogućnosti viole - koliko mističnog, toliko i dostojanstvenog altovskog instrumenta u solističkoj, kamernoj, operskoj i simfonijskoj literaturi, kao i strogo fokusiranje na istraživanje istorije izvođačkih stilova, dovela je 1996. godine i do ustanovljenja eksperimentalnog odseka za violu na Moskovskom konzervatorijumu.
Kao solista, Bašmet je ostvario brojne nastupe s najpoznatijim orkestrima i dirigentima, a među najznačajnijim izvođenjima neobično raznostranog repertoara svih stilova i epoha iz bliske prošlosti izdvajaju se: Mocartova Koncertantna simfonija za violinu, violu i orkestar (sa An-Sofi Muter), Bartokov Koncert za violu s Nemačkim simfonijskim orkestrom iz Berlina i dirigentom Kentom Naganom, Violski koncert Sofije Gubajduline s Njujorškom filharmonijom i Kurtom Mazurom, kao i Liturgija i Stiks Gije Kančelija u Tuluzu i Melburnu.
Savremeni autori sa zadovoljstvom mu komponuju i namenjuju nova dela, a reč je o čak 50 koncerata.
Među njima su i Alfred Šnitke (Koncert, Monolog i Koncert za troje, pisan za Rostropoviča, Bašmeta i Kremera), Aleksandar Čajkovski, Barkauskas, Ruders, Raskatov.
Bašmet je svirao u najznačajnijim koncertnim dvoranama širom sveta (naročito je omiljen u Japanu), sa najvećim solistima, orkestrima i dirigentima današnjice. Redovni je učesnik mnogih kulturnih događaja i direktor muzičkog festivala na ostrvu Elba u Italiji.
Najveće priznanje njegovoj harizmatičnoj, neverovatno svestranoj i energičnoj ličnosti je imenovanje za umetničkog direktora “Decembarskih večeri” - originalno koncipirane multimedijalne manifestacije u Moskvi, na čijem je čelu 17 godina bio Svjatoslav Rihter.
Bašmet je angažovan i u konkursnom ogledanju mladih violista (osnivač je jedinog Međunarodnog takmičenja violista u Moskvi i predsednik sličnog internacionalnog konkursa “Lionel Tertis” u Velikoj Britaniji).
Dobitnik je različitih nagrada i priznanja u Rusiji i drugim zemljama, a 1995. primio je i jednu od najprestižnijih nagrada u svetu - Muzičkog fonda “Sonings”, čiji su dobitnici i Stravinski, Bernštajn, Britn, Menjuhin, Štern, Rubinštajn, Šostakovič, ostropovič, Rihter i Kremer.
Bašmet je gostovao na Kolarcu i 2006. godine, u organizaciji Jugokoncerta, a sa svojim kvartetom tada je predstavio i autobiografsku knjigu “Stanica snova”, u izdanju Kolarčeve zadužbine i prevodu Lidije Subotin.
U knjizi opisuje zajednički rad sa mnogim značajnim muzičarima današnjice, prvenstveno druženje i divljenje prema Rihteru, susrete sa Rostropovičem, poznanstvo sa Kremerom, Natalijom Gutman, Olegom Kaganom, Valerijem Gergijevim, Viktorom Tretjakovom.
Pod liderstvom Bašmeta, osnovan je 1986. godine i prvi ansambl Moskovski solisti. Posle “razvoda članova”, na sugestiju Rihterove supruge sedam godina kasnije formiran je nov, svež ansambl. Uzevši staro ime, mladi orkestar je okupio najbolje diplomce i postdiplomce školovane na Moskovskom državnom konzervatorijumu, i već na prvim predstavljanjima 1992. u Moskvi i Parizu oduševio je publiku zadivljujućom preciznošću, prefinjenošću i otmenošću izvođenja.
Afirmativne kritike nastupa Moskovskih solista govore i o impresivnoj usaglašenosti i veoma specifičnoj, raznolikoj, jedinstveno obojenoj zvučnosti i, iznad svega, neverovatnoj pokretljivosti i dinamičkoj nijansiranosti, posebno čudesno kontrolisanom pijanizimu.
Od tada je prošlo gotovo 20 godina, tokom kojih je održano više od 1.300 koncerata u najprestižnijim dvoranama četrdesetak zemalja svih kontinenata, uključujući njujorški Karnegi hol, bečki Muzikferajn, amsterdamski Koncertgebau, tokijski Santori hol, filharmonijske sale Berlina i Kelna, londonski Rojal Albert hol i Centar “Barbikan”, Tivoli u Kopenhagenu, Kuću muzike u Parizu i rimsku Akademiju “Santa Čečilija”.
Moskovski solisti svirali su s najčuvenijim umetnicima, poput Svjatoslava Rihtera, Gidona Kremera, Mstislava Rostropoviča, Sare Čang, Maksima Vengerova, Vadima Rjepina, Šloma Minca, Barbare Hendriks, Džejmsa Galveja, Lina Harel, Marija Brunela, Stivena Iserlisa, Borisa Berezovskog, Olge Borodine, Džesi Norman, Ane Netrebko i Tomasa Kvasthofa...
Prvi od mnogih kompakt diskova snimili su za EMI s Kremerom i Rostropovičem 1994, a zapis dela Šostakoviča i Bartoka koji je potom ocenjen kao “najbolji snimak godine” objavili su za Soni klasikal 1998.
Uz više nominacija za nagradu Gremi (1994, 1998. i 2007), to prestižno američko muzičko priznanje dodeljeno im je 2008. godine za izvođenje kompozicija Stravinskog i Prokofjeva koje su ostvarili za Oniks.
Nova kandidatura za veliko priznanje usledila je već 2009. za disk s muzikom japanskih i kineskih autora.
Moskovski solisti učestvovali su na mnogim značajnim muzičkim festivalima, kao što su Rostropovičev festival u Evijanu, manifestacije u Montreu, Verbijeu, Sidneju, Batu, promenadni koncerti Bi-Bi-Si-ja u londonskom Rojal Albert holu, “Decembarske večeri Svjatoslava Rihtera” u Moskvi i niz drugih.
Ansambl je u jesen 2009. pošao na veliku ekskluzivnu turneju na kojoj je svirao na primercima legendarnog graditelja gudačkih instrumenata Stradivarijusa, koji pripadaju unikatnoj muzičkoj kolekciji ruske vlade. Bila je to prva “misija” takve vrste u istoriji te zemlje.
Moskovski solisti često nastupaju i u različitim televizijskim programima u zemlji i inostranstvu, a odabrane koncerte snimaju i prenose u mnogim značajnim prilikama vodeće radio-televizijske kuće poput Bi-Bi-Sija, Bavarskog radija i Radio Fransa.
Ulaznice za koncert Bašmeta i Moskovskih solista koštaju 2.000 i 2.500 dinara.
Koncert je deo ciklusa “Velikani muzicke scene”, u okviru kojeg je za 19. april najavljen i nastup Rišar Galijano seksteta.
Bašmet je gostovao na Kolarcu i 2006. godine, u organizaciji Jugokoncerta, a sa svojim kvartetom tada je predstavio i autobiografsku knjigu “Stanica snova”, u izdanju Kolarčeve zadužbine i prevodu Lidije Subotin.
U knjizi opisuje zajednički rad sa mnogim značajnim muzičarima današnjice, prvenstveno druženje i divljenje prema Rihteru, susrete sa Rostropovičem, poznanstvo sa Kremerom, Natalijom Gutman, Olegom Kaganom, Valerijem Gergijevim, Viktorom Tretjakovom.
Sajt Bašmeta je www.yuribashmet.com, a Kolarčeve zadužbine www.kolarac.rs. Program ciklusa “Velikani muzičke scene” nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
