Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) uskoro će otvoriti Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju (AVA), opremljen najsavremenijom tehnologijom, koji će biti namenjen i drugim ustanovama, mada će najpre biti fokusiran na arhivsku građu same Akademije. SANU će se posebno zauzeti i za uspostavljanje standarda kvaliteta, ali i pratećih procedura u oblasti digitalizacije, neophodnih ne samo zbog očuvanja nasleđa, već i njegove prezentacije, odnosno dostupnosti.

“Jedan od naših ciljeva jeste da se uspostave vrhunski standardi ne samo u pogledu kvaliteta digitalizacije, već i u procedurama koje je prate. Ono na čemu se paralelno radi je popis svih neophodnih procedura kako bismo bili kompatibilni sa Europeanom, koja prikuplja digitalizovano kulturno nasleđe evropskih zemalja. Uslov da ne bismo bili izolovano ostrvo je da poštujemo i primenjujemo sve standarde koji se primenjuju u Evropi”, izjavio je 17. septembra na konferenciji za novinare predsednik Stručnog saveta AVA i dopisni član SANU Aleksandar Kostić.

Na osnovu iskustva koje ima kao nekadašnji predsednik Komisije za digitalizaciju pri Ministarstvu kulture i informisanja, u kojoj je bio i upravnik AVA Radoslav Zelenović, Kostić je rekao da stanje digitalizacije nije nimalo zavidno, jer pre svega ne postoje standardi, a s druge strane – ne postoji ni jasan pravni okvir, niti skup jasno definisanih procedura.

SANU je osnovala AVA kao posebnu jedinicu čije su aktivnosti usmerene na: stručnu obradu, digitalizaciju, dugoročno čuvanje i predstavljanje digitalnih zapisa kulturnog, umetničkog i naučnog nasleđa koje se čuva u SANU, ali i ukupnog kulturnog, umetničkog, naučnog i prirodnog nasleđa Srbije i srpskog naroda koje se nalazi/čuva u drugim institucijama, zatim  na utvrđivanje standarda digitalizacije koji bi se preporučili za primenu u svim ustanovama kulture u Srbijim, te identifikovanje, prikupljanje i digitalizovanje nasleđa koje do sada nije identifikovano ili se nalazi u različitim ustanovama, arhivima i privatnim zbirkama u Srbiji i u svetu, kao i na digitalizovanje nasleđa na mestu gde se građa nalazi, a koju zbog starosti, osetljivosti i velike vrednosti nije moguće pomerati.

Radoslav Zelenović, Vladimir Kostić, Aleksandar Kostić

Građevinski radovi na osposobljavanju AVA, kroz koji su novinare proveli Kostić i Zelenović, trajali su oko godinu dana, a koštali su 90 miliona dinara. U nabavku opreme, kako je rečeno, do sada je uloženo 700.000 evra, a planirano je za 2019. godinu još 500.000.

Prva faza tog projekta okončana je uz podršku države, a uporedo se radilo i na nabavci opreme. “Treća faza podrazumeva montiranje opreme, proveru šta su njene i šta su naše mogućnosti i onda započinjanje digitalizacije građe koja se nalazi u SANU”, rekao je Zelenović.

I predsednik SANU akademik Vladimir Kostić naglasio je važnost digitalizacije zbog očuvanja i prezentacije bogatog nasleđa.

“Osetili smo krivicu kada smo se susreli sa beleškama Jovana Cvijića sa putovanja – pojedine stranice su počele da budu zelene. Postavili smo sami sebi pitanje - kakvi smo to urođenici kada dozvoljavamo da takva vrsta dokumentacije pred našim očima propada”, rekao je Kostić.

Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju smešteni su, inače, u delu zgrade nasuprot SANU – u Knez Mihailovoj 36, a trebalo bi krajem godine i zvanično da bude otvoren. Ima 680 kvadratnih metara korisnog prostora na četiri nivoa, a obuhvata radne stanice sa savremenom tehnologijom za digitalizaciju svih vrsta građe, specijalne ormane sa mikroklimom za čuvanje dokumenata u procesu digitalizacije, ali i za njihovu zaštitu od požara (mogu da izdrže 90 minuta u punom plamenu). Tu je, između ostalog, i sistem upsova za slučaj nestanka električne energije.

Kostić smatra da će biti potrebno nekoliko meseci eksperimentisanja, jer svaki modalitet koji treba da se digitalizuje – od srednjovekovnih rukopisa do filmskih zapisa, od starih knjiga do povelja, audio materijala i pokretnih slika, zahteva posebne kriterijume.

“Tek kada ovladamo njima i postavimo celu platformu, onda ulazimo u realan rad AVA”, rekao je Kostić., navodeći da će AVA biti na usluzi i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Univerzitetu, arhivima, muzejima… “Pokušaćemo da to postane neka vrsta centra ne samo u tehničkom smislu, već i u smislu procedura”, naglasio je Kostić.

Prvi projekat koji je počeo da se ostvaruje u pogledu pripreme materijala za digitalizaciju je prepiska Vuka Stefanovića Karadžića, koja broji oko 35.000 strana.

Cilj je da se korisniku omogući da dobije faksimil pisma, koji može da uveća, pretražuje po metapodacima… “To bi za tu vrstu materijala bio probni kamen. Tu bismo videli sve probleme sa digitalizacijom takvog materijala i onda bi to postalo rutina”, rekao je Kostić i izrazio uverenje da će AVA postati svojevrsna “mala oaza u kojoj će se primenjivati vrhunski standardi u svim segmentima digitalizacije”.

“Koliko će taj uzor da bude prihvaćen od ostalih, to je veliko pitanje, ali nadamo se da će vremenom i ostale institucije kulture prihvatiti”, rekao je Kostić, napominjući da je reč o izuzetno složenom komplikovanom i zahtevnom poslu. Kao primer, naveo je da protokol za Europeanu ima 250 stavki koje je potrebno ispuniti, jer u suprotnom ostajete izolovano ostrvo.

SANU će stoga pokušati da iskorači sa vrhunskim standardima digitalizacije u svim njenim aspektima, jer je, osim u smislu čuvanja, digitalizovanoj građi neophodno dati i “dušu i smisao” – kako je rekao Kostić, ukazujući na važnost obrade i unošenja metapodataka.

“Od osnivanja Akademije 1842. godine, kada je nastalo Društvo srpske slovenosti, više od 17.000 jedinica knjiga, monografija je odštampano… Za svaku od njih neophodno je uneti metapodatke, koji daju kontekst dokumentu”, naglasio je Kostić.

Važnost metapodataka istakao je i Zelenović, bivši dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, koji je na osnovu iskustva u filmskoj arhivistici rekao da skenirana građa može da bude beznačajna ako se ne zna šta je skenirano. Takođe, neophodno je imati preciznu sliku kako je to moguće pretražiti, jer nije dovoljno imati samo dokument.

Oprema nabavljena za AVA omogućava skeniranje jedne strane stare knjige za šest do osam sekundi.

“Postoji skener koji radi 40.000 strana na dan, ali treba spremiti 40.000 strana za skeniranje na dan”, napomenuo je Kostić.

“Kada je koncipiran prostor, nabavka i vrsta opreme, pošlo se od toga da bi AVA - da bi imao smisla - trebalo da izbaci godišnje oko 2,5 miliona digitalnih objekata. Što se prostora i opreme tiče, to je sasvim moguće, ali usko grlo će biti metapodaci”, naveo je Kostić. Ipak, ako bi se napravio dobar tim, koji bi sistematski radio na metapodacima, “onda bi u jednom trenutku ta cifra koja je veoma optimistična možda bila realna”, dodao je on.

Samo Arhiv u Sremskim Karlovcima ima oko tri miliona dokumenata, a kada se tim AVA uhoda, procenjeno je da bi posao mogao da se završi za dve godine.

Reč je o građi koja mora da se najhitnije zaštiti, a najbolji primer za važnost shvatanja te hitnosti, kako je naveo Kostić, jeste Nacionalni muzej u Rio de Žaneiru koji je posle katastrofalnog požara ranije ove godine ostao praktično bez artefakata.

“Suština AVA je da može da uđe u projekte velikog obima”, naglasio je Kostić, navodeći i primer foto arhiva Politike sa oko 5,5 miliona negativa. Pod uslovom da već imaju metapodatke, taj arhiv bi mogao da se digitalizuje za tri godine, rekao je Kostić.

Digitalizacija u AVA obavljaće se najvećim delom danskom opremom Phase One, odnosno foto-aparatom izuzetno visoke rezolucije od 100 megapiksela.

Brzina je glavni razlog za to što je dobar deo digitalizacije baziran na foto-aparatu, a ne na skeneru.

“Neke od ključnih institucija u svetu polako prelaze na fotografisanje, a ne na skeniranje, iako je i ono dalje u opticaju. Smitsonijan muzej, Britanska biblioteka, Britanski muzej… polako počinju da prelaze na foto-aparat - između ostalog i zato što je tehnološki napredovao i brži je od skenera”, rekao je Kostić.

Prema rečima savetnika za digitalizaciju Brane Vojnovića, koji ima višedenijsko iskustvo rada sa fotografijom, Phase One je vodeća kamera za digitalizaciju koja omogućava da se objekat praktično ne dodiruje – kompletna kontrola procesa obavlja se preko monitora. Softver koji se pritom koristi je Capture One.

Radiće se odmah tri izlazna formata – najveći će u obradi biti više od 200 megapiksela, i biće istraživački – ostaće na serverima u AVA, radi restauracije i drugih potreba. Izlazni formati za publiku biće pdf i jpg.

Digitalizovana građa biće dostupna publici i istraživačima u zemlji i inostranstvu.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta Vodič kroz digitalizaciju kulture u Srbiji, koji SEEcult.org realizuje u saradnji sa Centrom za medijsko obrazovanje i kulturu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije