Apeli za pomoć kulturi u krizi, odgovori nadležnih slabašni

Kultura je stala širom regiona i sveta zbog pandemije koronavirusa, a dok se od nje očekuje da se preseli u virtuelno okruženje i tako olakša građanima period izolacije, sve češći su apeli kulturnih radnika i umetnika za podršku u uslovima krize kako bi uopšte opstali. Na apele, peticije i zahteve sektora kulture, koji je hronično marginalizovan, a i ovoga puta jasno pokazuje zašto je od životne važnosti za svako društvo, još nema adekvatnih odgovora, iako su nadležni u pojedinim zemljama u regionu pokazali dozu svesti.

Od zemalja u regionu, za sada su samo ministarstva kulture Hrvatske i Crne Gore najavila određene konkretne interventne mere za pomoć sektoru kulture povodom krizne situacije zbog pandemije koronavirusa. Slična je situacija i širom Evrope, ali i sveta, pa i velike međunarodne mreže u različitim oblastima umetnosti pokreću apele za pomoć kulturi, koja će biti itekako potrebna i po završetku aktuelne krize, s obzirom na velike gubitke zbog otkazanih programa, odlaganje, pa čak i otkazivanje pojedinih konkursa za sufinansiranje projekata, kao što je slučaj sa gradskim u Beogradu za 2020.

Vlada Hrvatske usvojila je 17. marta krizne mere za pomoć kulturnom sektoru, kojima bi trebalo da se ublaže negativne posledice usled epidemije koronavirusa, a podrazumevaju osnivanje kriznog fonda za područja delatnosti u nadležnosti Ministarstva kulture, Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC) i Zaklade Kultura nova.

S obzirom na zabranu okupljanja, otkazivanje kulturnih događanja i zatvaranje kulturnih institucija, sektor kulturne i kreativne industrije među prvima oseća posledice epidemije, zbog čega Ministarstvo kulture, kako je saopštilo, želi da osigura podršku likvidnosti samostalnih umetnika, samozaposlenih i drugih fizičkih i pravnih osoba u kulturnom sektoru koje ostaju bez svih prihoda zbog ograničenja okupljanja i zatvaranja pozorišta, bioskopa, muzeja, koncertnih dvorana… Putem kriznog fonda osiguraće se i sredstva fizičkim i pravnim osobama u području kulture za produženo razdoblje pripremnih aktivnosti za odobrene projekte u kulturi čije je izvršenje usled epidemije do daljeg odloženo, navedeno je u saopštenju. Merama odlaganja izvršenja obaveza fizičkih i pravnih osoba u području kulture za realizaciju programa prema Ministarstvu kulture, HAVC-u i Zakladi Kultura nova, te priznavanjem troškova organizacije odobrenih programa u kulturi otkazanih zbog epidemije koronavirusa, osigurava se minimalna likvidnost kulturnog sektora i sprečava urušavanje celokupnog lanca kulturnih vrednosti (stvaranje, proizvodnja, distribucija i učestvovanje).

Privremeno se obustavlja i revizija statusa samostalnih umetnika na razdoblje od šest meseci, odnosno uplate doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje iz sredstava državnog budžeta, saopstilo je Ministarstvo kulture Hrvatske, koje je odlučilo i da Agencija za elektronske medije izvrši isplatu sredstava Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti elektronskih medija za 2020. godinu uz mogućnost prenamene dela fonda na temu javnog praćenja epidemije koronavirusa, te omogućavanje prilagođavanja programskih osnova pružilaca medijskih usluga.

Prethodno je inicijativa nezavisnih pozorišnih producenata, autora i izvođača, kao i Udruga koncertnih promotora - Promo, pozvala kulturne radnike, ustanove i organizacije da se pridruže apelu za hitnu pomoć domaćoj nezavisnoj kulturi, posebno ugroženoj proteklih dana zbog aktuelne situacije u vezi sa epidemijom koronavirusa.

Hitne mere Ministarstva kulture Hrvatske, međutim, nisu zadovoljile sve aktere u kulturi, pa su Platforma za radne uslove u kulturi i Inicijativa “Dosta je rezova!” uputile apel kojim ukazuju da će situacija ugroženosti javnog zdravlja zbog epidemije koronavirusa i obustave svih javnih događaja većinu radnika u kulturi gurnuti na samu iviciu egzistencije.

“Mnogi među nama, već ionako, žive bez redovnih prihoda, od danas do sutra, bez stvarne ekonomske, socijalne i zdravstvene sigurnosti. Zapravo, bez jasne budućnosti. Vnredno je stanje, drugim rečima, do kraja ogolilo svu krhkost i dugoročnu neodrživost kulturne proizvodnje u okvirima njenog projektnog finansiranja, kao i izuzetno nesigurne i potplaćene uslove u kojima se naš rad već dugo odvija. Istovremeno, pozvalo nas je da iznova zamislimo, a zatim i zahtevamo drugačiji svet. Svet u kojem umetnost i kultura, baš kao i obrazovanje, zdravlje, krov nad glavom, održiva okolina i zaštićena starost, nisu prilika za profitm već preduslovi za život”, poručili su potpisnici apela, pridružujući se zahtevima koje su Hrvatska zajednica samostalnih umetnika, strukovna udruženja i inicijative nezavisnih proizvođača ranije već odaslale Ministarstvu kulture, a kojima se traži državna intervencija u nizu mera pomoći i podrške samostalnim umetnicima i svim prekarnim kulturnim radnicima.

Stoga su Ministarstvu kulture upućeni i zahtevi da sve otkazane programe prizna kao održane i u skladu s tim prihvati sve nastale troškove, odnosno da se plate svi radnici koji su bili uključeni u pripremu programa i čiji rad ne sme ostati neplaćen (od autora, izvođača, preko tehničara i dizajnera do administratora). Odlaganje i prolongiranje izvođenja nisu rešenje: to podrazumeva dodatno opterećenje na leđima proizvođača i još više potplaćenog rada, a ne pokriva njihovu egzistenciju u vremenu obustave programa. U slučaju odlaganja programa, zatraženo je da se omogući isplata honorara unapred (bar 80%). Takođe, od Ministarstva kulture zatraženo je da konačno prizna organizacione troškove kao redovne troškove održavanja programa u minimalnom iznosu od 30% podrške. Plata za rad na organizaciji programa mora se tretirati kao direktan trošak programa, jer bez tog rada programa ne bi moglo ni biti.

Zatraženo je i da se u vreme krize pruži podrška svim umetnicima/ama, kulturnim radnicima/ama i organizacijama, a ne samo najeksponiranijim manifestacijama. “Svi koji proizvode kulturu treba da budu plaćeni za svoj rad i imati osnovnu socijalnu sigurnost”, poručili su Platforma za radne uvjete u kulturi (BLOK, OOUR, Skribonauti, Atelijeri Žitnjak, Centar za dramsku umetnost) i Inicijativa “Dosta je rezova!”

Takođe, u saradnji s jedinicama lokalne samouprave, te s Ministarstvom državne imovine, u slučaju odlaganja programa čije bi se izvođenje nastavilo nakon isteka mera zabrane okupljanja, a zbog izgledne prostorne prebukiranosti, trebalo bi osigurati “fond” prostora koji bi se po ubrzanoj i pojednostavljenoj proceduri, te bez naknade za korišćenje, ustupali organizacijama, udruženjima i samostalnim umetnicima/ama kako bi mogli sprovesti aktivnosti koje su planirane.

Navodeći i da ne žele da stanu na “vatrogasnim merama”, već ovu kriznu situaciju prepoznaju kao trenutak u kojem se otkriva pravo lice sistema, potpisnici apela ponovili su i deo zahteva koje su kao Inicijativa “Dosta je rezova!” uputili prošle godine – da se zaustavi urušavanje javnog finansiranja kulture i da se stvore uslovi u kojima umetnici i kulturni radnici mogu živeti od svog rada, odnosno radnu i socijalnu zaštitu.

Kao dodatne zahteve, naveli su da bi hitno trebalo uvesti isplatu bazičnog prihoda za sve radnice i radnike u kulturi koji rade u nesigurnim radnim uslovima za vreme trajanja vanrednog stanja, ali i kao mera trajne zaštite kulturne proizvodnje.

“Ovim putem mi, umetnici i kulturne radnice, izražavamo solidarnost sa svima koje ova kriza najviše pogađa — prekarnim radnicama koje rade na nesigurnim poslovima i čija su radna mesta najugroženija krizom, nezaposlenima, izbeglicama, beskućnicima i drugim društvenim grupama čija je egzistencija u ovim trenucima direktno ugrožena. Borba za bolje i sigurnije radne uslove u kulturi nije izolovana, nego je deo šire borbe za socijalna prava svih!”, poručili su Platforma za radne uvjete u kulturi i  Inicijativa “Dosta je rezova!”

Situacija u Hrvatskoj je, inače, 22. marta dodatno usložnjena zbog serije zemljotresa u Zagrebu, a prema zvaničnim podacima, do sada je više od 254 osoba zaraženo koronavirusom.

Set hitnih mera u kulturi povodom krizne epidemiološke situacije usvojila je i Vlada Crne Gore, odvojivši pola miliona evra za vanrednu podršku.

Ministar Aleksandar Bogdanović izjavio je 21. marta da će set hitnih mera za sektor kulture, koji podrazumeva vanrednu podršku u iznosu od 500.000 evra za oblast stvaralaštva, početi sledeće nedelje u vidu raspisivanja konkursa za kulturne radnike koji su najviše pogođeni novonastalom situacijom, zatim kroz uvećanje budžeta za konkurse namenjene projektima u oblasti kreativnih industrija i kinematografije, te kroz pokretanje platforme Online Art market.

“Verujemo da ćemo ovim setom hitnih mera za sektor kulture, uz ekonomske mere za građane i privredu”, doprinijeti prevazilaženju novonastale situacije za deo kulturnih radnika u Crnoj Gori koji je najviše pogođen, istakao je Bogdanović, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Ministarstvo kulture je, prema rečima Bogdanovića, sprovelo analizu resornih sektora kako bi se utvrdilo stanje u kojem akteri kulturne scene deluju u novonastalim okolnostima i analizirao stepen ugroženosti kulturnih radnika. Tako je identifikovan najugroženiji sloj kulturnih radnika - onih na koje aktuelni zastoj u privredi, kao i zabrana javnih i drugih okupljanja, dominantno utiču.

“Reč je o jednom broju umetnika, stvaralaca i stručnjaka u kulturi čiji programi i projekti zbog nastalih okolnosti moraju biti otkazani ili obustavljeni, pa samim tim i njihov radni angažman. To su frilenseri, samostalni umetnici, preduzetnici koji deluju u oblastima stvaralaštva, kao i privredna društva čija je osnovna delatnost prikazivanje filmova”, naveo je Bogdanović i dodao da će za potrebe podrške sektoru stvaralaštva, ali i privrednom sektoru u domenu prikazivanja filmova, Ministarstvo kulture omogućiti vanredni konkurs u iznosu od 400.000 evra.

Prema rečima ministra, tom merom biće obuhvaćen najveći broj kulturnih poslenika, kao što su samostalni umetnici, glumci, muzičari, likovni umetnici, filmski radnici i drugi kulturni radnici koji nemaju radni odnos i kontinuitet prihoda, već ih ostvaruju kroz honorarne angažmane.

“Ova mera podrazumeva finansiranje programa i projekata za pomenute aktere, čime će biti obezbeđen njihov kontinuitet u radu i individualnom usavršavanju. Podrška će biti realizovana u saradnji sa Crmogorskim narodnim pozorištem, Zetskim domom i Filmskim centrom Crne Gore, kroz javni konkurs koji će biti objavljen već naredne neđelje, a čiji će sadržaj, uslovi kao i tematski okvir, biti usklađeni sa potrebama za društveno-odgovornim delovanjem koje proizilaze iz novonastale situacije”, naveo je Bogdanović.

S obzirom na aktuelne okolnosti, Ministarstvo kulture će, pored planiranih 100.000 evra za godišnji konkurs za finansiranje projekata u oblasti kreativnih industrija, uvećati iznos fonda podrške toj oblasti za dodatnih 50.000 evra. Takođe, Ministarstvo kulture će u saradnji sa Filmskim centrom Crne Gore obezbediti dodatnih 50.000 evra za povećanje ovogodišnjeg budžeta za finansiranje razvoja projekata i scenarija u kinematografiji u okviru godišnjeg konkursa. Na taj način biće omogućen veći angažman scenarista, script doktora, pisaca dijaloga i drugih aktera koji ove projekte mogu da realizuju i u novonastalim okolnostima, kazao je Bogdanović.

Ministarstvo kulture će, u saradnji sa Udruženjem likovnih umjetnika Crne Gore, staviti u funkciju “Online Art market”, koji će likovnim i primenjenim umetnicima, ali i akterima iz sektora kreativnih industrija, omogućiti bolju vidljivost i jednostavan plasman produkata i umetnina, kao i onlajn sistem naplate.

“Analizom smo utvrdili da je plasman umetnina i generalnog kulturnog proizvoda u ovim uslovima otežan ili gotovo nemoguć, što implicira na nedostatak adekvatne prodajne platforme, koja je u svakodnevnim uslovima najčešće organizovana u okviru umetničkih ateljea i galerija. Ako imamo u vidu da je to velikom broju samostalnih umetnika jedini izvor prihoda, potreba za alternativnim oblicima plasmana u ovim uslovima više je nego potrebna”, rekao je Bogdanović i najavio da će ta platforma biti aktivirana već sledeće nedelje, a u istom periodu biće formiran uređivački i administrativni tim, koji će upravljati svim njenim resursima.

Prethodno je platforma nezavisne kulturne scene Crne Gore Kultura korektiv uputila apel Vladi Crne Gore i Ministarstvu kulture da hitno reaguju i preduzmu korake u pružanju pomoći nezavisnim kulturnim radnicama, organizacijama i preduzetnicima u kulturi, kojima je onemogućen rad i privređivanje otkazivanjem planiranih kulturno-umetničkih programa usled neophodnih mera zaštite od koronavirusa.

“Svaki građanin i građanka Crne Gore će na različite načine osetiti posledice trenutnog zastoja privrede. On je već uticao na prekarne radnice i radnike koji nemaju redovna primanja već im egzistencija zavisi od pojedinačnih projekata i angažmana. Nezavisne radnice i radnici u kulturi koji privređuju od svog rada (samostalni rad u ateljeu, pisanje,  komponovanje; izvođački, pedagoški i istraživački rad; umetničke rezidencije i drugo), a koji zbog kompleksnog sistema organizacije i disperzivnog delovanja nesu uvek vidljivi u sistemu, naročito su pogođeni novonastallim okolnostima. Zbog otkazivanja svih javnih kulturnih događaja, kulturne radnice i radnici danas se suočavaju sa drastičnim smanjenjem ili potpunim stopiranjem prihoda, što dovodi u pitanje ostvarivanje osnovnih životnih potreba njih i njihovih porodica”, upozorila je platforma Kultura korektiv, apelujući na Ministarstvo kulture i Vladu Crne Gore da osmisle i usvoje hitne mere koje će važiti od dana donošenja privremenih mera protiv širenja koronavirusa (13. mart) do proglašenja njihovog prestanka, odnosno do ponovnog uspostavljanja javnog, privrednog i kulturnog života u Crnoj Gori.

U tom smislu zatražena je bespovratna novčana pomoć onima koji su iznenada izgubili radni angažman i čiji će prihodi biti drastično smanjeni, kao i onima koji usled nastale situacije ne mogu ugovarati ili obavljati aktivnosti koje im omogućavaju ekonomski opstanak - umetnicima koji putuju i borave na rezidencijama, piscima i istraživačima; vizuelnim umetnicima čije su izložbe, predstavljanja i angažmani otkazani do daljeg; primenjenim umetnicima koji nisu u mogućnosti da izlažu i prodaju proizvode; nezavisnim umetnicima koji ekonomski opstanak ostvaruju izvođačkim aktivnostima; te onima koji to čine organizovanjem edukativnih programa i radionica. Takođe, zatražena je pomoć nezavisnim organizacijama, umetnicama i umetnicima u vidu nadoknade ili oslobađanja od plaćanja mesečnih renti za radne prostore, kao i ubrzana procedura i objavljivanje rezultata konkursa Ministarstva kulture za sufinansiranje projekata kulturno-umjetničkog stvaraštva za 2020. godinu; potpisivanje ugovora i isplata sredstava po ubrzanoj proceduri.

Od Ministarstva kulture i jedinica lokalne samouprave zatražena je i fleksibilnost glede unapred dogovorenih rokova za izvršenje javnih programa i projekata; mogućnost adaptacije programskih aktivnosti i preusmeravanja odobrenih sredstava na nove programe u kulturi i umetnosti, te priznavanje dosad nastalih organizacionih troškova, uprkos otkazivanjima ili odlaganjima njihove realizacije.

Od kulturnih i javnih ustanova zatraženo je da isplate spoljašnje saradnice i saradnike sa kojima su planirali saradnju, a koja je otkazana ili odložena zbog novonastalih okolnosti.

“Neizvesno je koliko će ova kriza i proces normalizacije trajati. U ovoj nepredvidivoj situaciji, očekujemo da će društvo, Ministarstvo kulture i Vlada Crne Gore podržati ovu inicijativu, uz razumevanje da nezavisne kulturne radnice i radnici grade kulturni život Crne Gore”, poručila je platforma Kultura korektiv i pozvala sve nevladine organizacije, civilni sektor, kulturne ustanove, kao i zaposlene koleginice i kolege da se pridruže tom apelu radi podizanja svesti celog društva o potrebi da se ravnomerno podeli teret krize i na taj način pokaže potreba za društvenom solidarnošću i ekonomskom demokratijom.

Kultura korektiv okuplja udruženja, organizacije, formalne i neformalne grupe i pojedince koji deluju u polju kulture i umetnosti u Crnoj Gori. a među njenim članovima su Institut za savremenu umetnost, Dramski studio Prazan prostor, Expeditio, Urban Nova, KANA / Ko Ako Ne Arhitekta, Žuta kornjača, Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Crne Gore, OKC…

Prve inicijative u regionu za podršku kulturi pokrenute su u Sloveniji, koja je u međuvremenu dobila novu vladu, pa su prvobitni zahtevi i upućeni novom ministru Vasku Simonitiju koji je stupio na dužnost 16. marta. Simoniti je odgovorio da nema ništa od interventnog zakona za samozaposlene u kulturi, jer je sada “na prvom mestu zdravlje svih građana”.

Peticija-apel Vladi Slovenije za pomoć samozaposlenima u kulturi zbog posledica epidemije koronavirusa, pokrenuta 14. marta, ima više od 11.500 potpisa, a podseća da je reč o 12% radno sposobnog stanovništva (oko 100.000), koje je aktuelna kriza teško pogodila jer su ostali bez posla zbog zatvaranja ustanova, kulturnih centara i drugih programa u kojima su učestvovali. To im stvara i teškoće u podmirivanju obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje, naveli su pokretači peticije Maja Megla, Beti Žerovc, Urška Jurman, Marko Jenko i Vladimir Vidmar.

Na Vladu Slovenije stoga je apelovano da hitno preduzme mere koje bi važile od 1. marta do zvaničnog proglašenja kraja epidemije i obnove javnog, privrednog i kulturnog života, a odnose se na izuzeće samozaposlenih u kulturi od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u visini zakonskog minimuma, kao i na pomoć onima koji su iznenada izgubili posao. Predloženo je da oni koji zarade manje od 20.000 evra tokom 2020. godine budu oslobođeni plaćanja minimalnih doprinosa za socijalno osiguranje, a onima koji zarade više da bude omogućeno vraćanje poreza na dohodak.

Budući da su neki samozaposleni iznenadnim gubitkom posla ostali bez sredstava za preživljavanje i da im treba pomoć, predloženo je da im država – ako su prethodnog meseca zaradili manje od neto minimalne plate – pruži pomoć u iznosu koji bi pokrio tu razliku.

Mreža nezavisne kulture u Sloveniji Asociacija već 10. marta je pisala Vladi Slovenije i tadašnjem ministru kulture Zoranu Pozniću, strahujući od posledica zabrane okupljanja više od sto osoba u zatvorenom prostoru, koja je pokrenula lavinu otkazivanja predstava, emisija, rasprava, čitanja i drugih kulturnih događanja. Kako to znači veliki gubitak prihoda, posebno za nezavisne kreativce, kao i za nevladine organizacije i ostale proizvođače kulture, Vladi i Ministarstvu kulture ukazano je javnim pismom da su samozaposleni u kulturi i slobodni umetnici uključeni u različite kreativne procese, od pozorišnih predstava do javnih rasprava, otvaranja izložbi, čitanja, predstava i drugih događanja. Samo izvođenje jedne predstave uključuje i glumce, i tehničare, i osoblje recepcije, i kritičare, fotografe... Svi oni su uglavnom samozaposleni, koji neće moći da pokriju gubitak prihoda iz drugih izvora, jer su zabranjeni svi povezani događaji u koje bi mogli biti uključeni.

Takođe, kako je upozorila Asociacija, otkazivanjem različitih kulturnih događanja smanjuje se raspoloživi prostor, kao i vreme za sprovođenje programa i projekata nevladinih organizacija za 2020, što znači da, ako zabrana održavanja javnih događanja u zatvorenom prostoru traje mesec dana, za toliko će biti manje vremena i prostora za obavljanje prijavljenih aktivnosti. Kao još veći problem navedene su već najavljene aktivnosti, koje su zbog krize korone otkazani, a često su uključivali i gostovanja umetnika i inostranstva.

Asociacija je stoga pozvala nadležne da osiguraju odgovarajuće mere za nevladin sektor i samozaposlene u kulturi po ugledu na one koje je najavilo Ministarstvo privrede ili koje su već počele da primenjuju neke druge evropske zemlje. Zatražena su stoga bespovratna sredstva za sve kulturne radnike koji su finansijski oštećeni aktuelnom situacijom i koji su pretrpeli  najveći gubitak prihoda. Spektar mera za samozaposlene u kulturi trebalo bi pritom da ide od naknada za bolovanje do konkretnog pokrivanja gubitka prihoda.

Budući da je širenje koronavirusa dodatno radikalizovalo situaciju, te da će kriza trajati nedeljama, pa čak i mesecima, Asociacija je 13. marta zatražila od nadležnih usvajanje interventnog zakona za kulturu, poput onog koje je Ministarstvo privrede i tehnologije pripremilo za pomoć firmama.

U pismu Vladi, Ministarstvu kulture, županijama i gradonačelnicima, Asociacija je pozvala sve donosioce odluka da prilagode politiku plaćanja u skladu sa situacijom i osiguraju da sve kulturne organizacije i ustanove imaju garantovani priliv sredstava iz budžeta za aktivnosti, čak i ako možda nisu u potpunosti sprovedene. Ta mera bi osigurala i kontinuirano funkcionisanje nevladinog sektora, koji je bio prisiljen da otkaže mnoge događaje i pre izbijanja epidemije, a teško će moći da realizuje sve što je predviđeno u prijavama na konkurse, jer neće biti ni vremena, ni prostora. Pozdravljajući stoga primer Ministarstva državne uprave koje je već obavestilo svoje korisnike da će se situacija u vezi sa koronom uzeti u obzir u sprovedbi programa, Asociacija je izrazila očekivanje da će sličan stav zauzeti i Ministarstvo kulture i opštinska odeljenja za kulturu.

Prema predlozima Asociacije, vreme sprovođenja projektnih aktivnosti treba produžiti na 2021. godinu, te aktivirati shemu garancija i za samozaposlene u kulturnim i nevladinim organizacijama tako da pojedinci i organizacije mogu pristupiti premošćavanju krize kreditima pod povoljnijim uslovima, kada je to potrebno. Međutim, kako je upozoreno, šteta će u mnogim slučajevima biti nepovratna i čak i krediti neće biti dovoljni, posebno u slučaju velikih međunarodnih događaja i konferencija. Asociacija je stoga pozvala Vladu i Ministarstvo kulture da osiguraju bespovratna sredstva za takve slučajeve.

Kao jedan od posebnih problema, koji se tiču samozaposlenih u kulturi u slučaju izolacije, ukazano je da ne primaju naknadu za karantin, a zbog zatvaranja škola i vrtića, moraju voditi brigu o deci kod kuće, gde najčešće zapravo i rade. Stoga su nadležni pozvani da na hitan način izmene Zakon o kulturi tako da se samozaposlenima u kulturi računa i slučaj karantina zbog brige o deci kao bolovanje (primaju najmanje 50% plate).

Neke od predloženih mera, kako je navela Asociacija, mogu se uključiti u interventni zakon Ministarstva ekonomskog razvoja i tehnologije, a u protivnom, predloženo je da samo Ministarstvo kulture pripremi poseban zakon za saniranje posledica vanrednih uslova zbog epidemije koronavirusa.

Ministarstvo kulture Slovenije je, međutim, saopštilo da je “svesno problema”, ali da zakon o vanrednoj intervenciji u kulturi nije predviđen.

Ministarstvo kulture navelo je da su izvođači programa i projekata koje ono sufinansira pozvani da slede uputstva Ministarstva zdravlja i Nacionalnog instituta za javno zdravlje - da se brinu o sebi, kolegama i voljenima. Takođe, od njih je traženo da obaveste potpisnike ugovora u Ministarstvu kulture o bilo kakvim odstupanjima od rasporeda sufinansiranih projekata. “Samo na taj način moći ćemo brzo i uspešno da rešimo situaciju s kojom se ovih dana neočekivano suočavamo i za koju u ovom trenutku ne možemo predvideti koliko će trajati”, rečeno je u Ministarstvu kulture, prenela je RTV Slovenija. Ministarstvo kulture navelo je i da je svesno da je situacija u kulturnom sektoru i u normalnim okolnostima već teška, a da je kriza dodatno pogoršava. Stoga je aktivno u međuresorskoj koordinaciji interventnih zakona koji su pripremljeni zbog posledica epidemije, a predviđaju mere koje se odnose i na prava, obaveze i aktivnosti aktera u kulturi u uslovima vanredne situacije.

“Ministarstvo nastoji da se što više sadržaja uvrsti u interventne zakone koji bitno utiču i na funkcionisanje kulturnog sektora - samozaposlenih u kulturi, nevladinog sektora, javnih subjekata, bez obzira na njihovu delatnost”, navedeno je u obrazloženju, kojim je odbijeno da se i samozaposlenima u kulturi, između ostalog, zakonski omogući i 12-mesečno kašnjenje u otplati kredita, kao što je predviđeno za neke druge oblasti interventnim zakonima.

Pozivi kulturnih radnika i umetnika ministru Simonitiju, koji je bio na toj funkciji i od 2004. do 2008. godine, ipak ne prestaju.

Udruženje dramskih umetnika Slovenije uputilo je tako poseban poziv Simonitiju i premijeru Janezu Janši da unaprede zdravstvenu zaštitu za sve radnike u oblasti umetnosti i kulture, odnosno da se prema njima odnose kao prema zaposlenima u privredi. Udruženje je ponudilo u tom kontekstu i stručnu pomoć kako bi konkretnim predlozima bila adekvatno i pre svega dugoročno zaštićena “najugroženija grupa visokoobrazovanih građana, stvaralaca”.

Simoniti je, inače, preuzimajući dužnost od prethodnog ministra Poznića, rekao da sektor kulture očekuju veliki izazovi, a najavio je da će se najpre posvetiti izradi nacionalnog programa za kulturu, te mogućnostima ulaganja u tu oblast i većem korišćenju evropskih sredstava.

I Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) apelovalo je na resorno ministarstvo da pomogne radnicima u kulturi, jer je veliki broj njih ostao preko noći bez osnovnih primanja, nakon otkazivanja programa i zatvaranja kulturnih ustanova - pozorišta, bioskopa, muzeja, koncertnih dvorana…

Predsednik UDUS-a i glumac Vojislav Voja Brajović izjavio je “Danasu” da je ta inicijativa predata Ministarstvu kulture i informisanja i Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda, uz apel da se država osvrne i na problem nezavisnih umetnika, delatnika izvođačkih umetnosti, kojima je, u interesu cele zajednice, onemogućen rad. “To se odnosi na sve one koji imaju angažman, to jest, ugovorene obaveze sa ustanovama kulture, što bi značilo sa samom državom. Oni ne primaju redovne plate i nemaju druge prihode, već samo honorare na osnovu ugovorenih obaveza koje sada ne mogu da ispune. Zbog trenutne situacije ostali su bez svojih angažmana i sada nemaju prihoda za život”, naveo je Brajović i dodao da je UDUS apelovao na Ministarstvo kulture da pomogne umetnicima na nivou minimalne zarade.

UDUS je reagovao u tom smislu kao glumačko udruženje, budući da problem nastao epidemijom koronavirusa ugrožava 240 samostalnih umetnika i 187 nezaposlenih u oblasti dramskih umetnosti. “To su samo glumci. Verujem da ima još mnogo umetnika iz drugih oblasti, koji su na isti način pogođeni, poput muzičara, brojnih radnika bez kojih kulturni sektor ne bi mogao da funkcioniše… Svi su oni dobijali novac od ustanova kulture, koje nemaju sopstvene prihode već se finansiraju iz budžeta Republike Srbije”, dodao je Brajović, bivši ministar kulture, koji je izrazio očekivanje da će Vlada Srbije i Ministarstvo kulture prepoznati ovo “kao problem koji na isti način ugrožava egzistenciju ljudi, kao i ono što se trenutno dešava na planeti”.

Ministarstvo kulture i informisanja odgovorilo je “Danasu” da je svesno da će samostalni umetnici i radnici u kulturi imati zastoj u aktivnostima tokom trajanja vanrednog stanja, te da je u toku “prikupljanje podataka o njihovom broju i utvrđivanje činjeničnog stanja” kako bi se adekvatno sagledale razmere tog problema.

“Pojedina reprezentativna udruženja obratila su se Ministarstvu kulture s molbom za pomoć članovima tih udruženja tokom trajanja vanrednog stanja. Svako rešenje koje bude doneto u tom pravcu biće usaglašeno sa merama koje Vlada Republike Srbije bude primenila u istim ili sličnim situacijama u drugim oblastima društvenog života”, navelo je Ministarstvo, dodajući i da je, u okviru svojih nadležnosti, urgentno zatražilo od svih ustanova kulture čiji osnivač je Republika Srbija da u cilju sprečavanja širenja bolesti i zaštite zaposlenih dostave podatke o proceni neophodne opreme, na dnevnoj bazi, za radno angažovane u ustanovi, u periodu vanrednog stanja. Pored toga, kako je rečeno, postoji svakodnevna dvosmerna komunikacija na relaciji Ministarstvo – ustanove kulture radi razmene svih informacija koje mogu da doprinesu njihovom što boljem funkcionisanju.

Ministarstvo kulture za sada je, reagujući na krizu uslovljenu epidemijom koronavirusa, produžilo rok za aktuelne konkurse Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije do 15. maja.

Produženi su rokovi za prijavljivanje na Konkurs za mobilnost profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti, zatim za Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove u 2020. godini, te za Konkurs za predlaganje programa/projekata u Kulturnom centru Srbije u Parizu u 2020. godini, kao i za Konkurs za sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu u 2020. godini.

Nije još poznato šta će biti sa konkursima za savremeno stvaralaštvo, kulturno nasleđe, digitalizaciju, kao i sa medijskim konkursima za 2020. godinu, čiji su rokovi za prijavljivanje završeni pre početka epidemije koronavirusa, a u ovo vreme očekivali su se rezultati.

Gradska uprava Beograda rešila je tu dilemu, pa je jedini godišnji gradski konkurs za kulturu, koji je bio otvoren do 6. marta, obustavljen ovih dana uz obrazloženje da je zbog mera povodom epidemije koronavirusa potrebno da se sva pažnja usmeri na zaštitu stanovništva od te zarazne bolesti, pa “nema uslova za realizaciju javnog konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi u 2020. godini”.

I u Novom Sadu su obustavljeni svi konkursi koji su planirani u okviru projekta “Novi Sad 2021– EPK”, ali je najavljeno da će biti ponovo raspisani kada situacija to bude dozvoljavala.

Na osnovu naredbe Gradskog štaba za vanredne situacij,e obustavljene su “i sve radnje i aktivnosti na sprovođenju javnih konkursa i javnih poziva za finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata, iz sredstava budžeta i drugih izvora finansiranja, od strane Fondacije ‘Novi Sad 2021 – Evropske prestonica kulture’”.

Kultura je u svojevrsnom zapećku i u okviru mera koje preduzima šire civilno društvo u vreme vanrednog stanja.

Povodom poziva međunarodne mreže organizacija civilnog društva - CIVICUS donatorima u vezi sa pomoći civilnom društvu tokom pandemije koronavirusa, Građanske inicijative pozvale su OCD da pošalju informacije o potrebama i planovima koje imaju kako bi mogle lakše da ih realizuju u saradnji sa drugima. Poziv se odnosi pre svega na OCD koje imaju direktne aktivnosti sa korisnicima iz ugroženih društvenih grupa koji će u ovom periodu biti u stanju pojačane potrebe (stari, osobe sa invaliditetom, deca, osobe u kolektivnim centrima, pacijenti, žrtve nasilja, mentalni bolesnici, izbeglice, zatvorenici i sl.), kao i na one koje se bave praćenjem stanja ljudskih prava različitih društvenih grupa, stanjem vladavine prave i demokratije, rada lokalnih i republičkih institucija, usled potencijalne opasnosti od sužavanja prostora za delovanje uzrokovane uvođenjem vanrednog stanja u Srbiji.

“Kako se globalni odgovor na pandemiju COVID-19 uvećava uvođenjem proaktivnih mera, i organizacije civilnog društva širom sveta preduzimaju neophodne mere za zaštitu zdravlja i dobrobiti svog osoblja i partnera. To uključuje neophodne izmene u strategiji, reprioritizaciju i prilagođavanje projektnih aktivnosti. U isto vreme, infrastruktura civilnog društva je pod vidljivim i velikim finansijskim pritiskom. Projekti su odloženi, sredstva se preusmeravaju i planiraju se nove aktivnosti kao odgovor na COVID-19. Rezerve – ako i postoje, ograničene su i uskoro će se potrošiti”, navele su Građanske inicijative i posebno ohrabrile donatore koji aktivno deluju u zemljama Zapadnog Balkana da zauzmu proaktivniji i fleksibilniji stav kako bi se zajedno pomoglo onima kojima je pomoć hitno potrebna.

Povodom krizne situacije u kojoj se našla kultura u Srbiji, reagovala je i inicijativa Ne davimo Beograd, koja je pozvala Grad Beograd da preispita odluku o otkazivanju godišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu i da pronađe način da pruži podršku organizacijama koje rade u polju kulture.

"U ovim teškim trenucima, kada se zbog pandemije otkazuju programi, a ljudi ostaju bez posla i angažovanja, treba da nađemo načine kako da ne odustajemo od kulture, koja je ugrožena i u redovnom stanju, i kako da ne ostavljamo umetnike i radnike i radnice u kulturi, na cedilu. Organizacije nezavisne scene su značajan poslodavac u polju kulture i ukoliko ostanu bez izvora finansiranja, ljudi koji su u njima angažovani izgubiće sve izvore prihoda. Umesto toga, predlažemo da Sekretarijat za kulturu pokaže razumevanje trenutka u kome se kao društvo nalazimo i spremnost da se u toku pandemije radi na online sadržajima i drugim formama koje mogu poslužiti da se ne izgube ni programi ni oni koji ih stvaraju. Druga opcija bila bi direktna podrška organizacijama kako bi prevazišle ovaj težak period i omogućile stvaraocima osnovna primanja", saopštila je inicijativa Ne davimo Beograd, ističući da se mora naći način da se zaštite ljudi ne samo od rizika zaraze koronavirusom, već i od ekonomskih posledica koje pandemija ostavlja po društvo.

Evropska komisija kratko je saopštila 13. marta da u potpunosti poštuje sve mere ograničavanja širenja zaraze koronavirusa na nacionalnim novima, te da “razume da preduzete mere mogu imati posledice na sprovođenje projekata i drugih inicijativa” i da, kao odgovor na postojeće nesigurnosti, sa Izvršnom agencijom za obrazovanje, audiovizuelnu delatnost i kulturu (EACEA), zaduženom i za program Kreativna Evropa, primenjuje “maksimalnu moguću fleksibilnost u sprovođenju programa”. EK i EACEA su, kako je navedeno u saopštenju, u redovnom kontaktu s deskovima “Kreativne Evrope” i prate razvoj situacije kako bi se po potrebi donele dodatne potrebne mere.

Još nije poznato stoga da li će eventualno biti ponovo produžen rok za konkurse koji su u toku, uključujući konkurs za ”Jačanje kulturne saradnje i konkurentnosti kulturnih i kreativnih industrija Zapadnog Balkana”, koji je u celini finansiran sredstvima IPA II, a biće realizovan u skladu sa pravilima programa "Kreativna Evropa". Taj poseban konkurs, već je početkom marta produžen do kraja meseca, odnosno do 31. marta do 17 sati po briselskom vremenu, a svi ostali uslovi ostali su isti.

U vezi sa sprovođenjem već podržanih projekata, EACEA prethodno je saopštila 6. marta da, u kontekstu mera koje su nadležna nacionalna tela preduzela radi zaustavljanja daljeg širenja koronavirusa, prima pitanja korisnika o mogućem učinku preduzetih mera na projekte sufinansirane sredstvima EU, čije bi sprovođenje moglo da bude pogođeno merama ograničavanja mobilnosti. EACEA upućuje stoga organizacije koje učestvuju u programu “Kreativna Evropa” da kontaktiraju pojedinačne učesnike svojih programa/projekata/aktivnosti koji trenutno borave u zahvaćenim područjima ili planiraju da putuju u ili iz pogođenih područja narednih nedelja, te da ih upute da se pridržavaju zvanicnih preporuka lokalno nadležnih organa.

Uobičajeno sprovođenje planiranih aktivnosti odvijaće se normalnim tokom koliko god je to moguće, a na svakoj je organizaciji i pojedincu koji u njima učestvuju je da odluče o prikladnom postupanju, s obzirom na zvanične mere nadležnih organa. EACEA podseća učesnike u stranim zemljama i da se u slučaju potrebe za pomoć mogu obratiti ambasadama i konzulatima zemljama u kojima trenutno borave.

EACEA podseća i da je ugovorima o dodeli bespovratnih sredstava, sklopljenim sa učesnicima u programu “Kreativna Evropa”, predviđena primena člana o višoj sili (force majeure), koji se mogu primeniti na mere ograničavanja mobilnosti kao direktnu posledicu vanrednih mera koje su donela nadležna tela. Takođe, napominje i da se postojanje više sile kao razloga za odlaganje ili ometanje redovnog sprovođenja planiranih aktivnosti može analizirati za svaki pojedinačni slučaj u trenutku procene prihvatljivih troškova (prilikom podnošenja završnih izveštaja).

Članom o višoj sili, inače, predviđeno je da se u tom slučaju ne može smatrati da je došlo do kršenja ugovorne obaveze ako su poštovani svi ostali uslovi definisani konkretnim ugovorom. Korisnici podrške “Kreativne Evrope” koji su primorani da otkažu aktivnosti dužni su da preko nosioca projekta, odnosno vodećeg partnera, prijave ta odstupanja EACEA-i.

U svetu je, inače, 22. marta registrovano 335.403 zaraženih od koronavirusa. Do sada je, prema podacima Worldometers, preminulo 14.611 ljudi, a oporavilo se 97.636.

U Evropi je najviše zaraženih u Italiji (59.138), u kojoj je preminulo čak 5.476 ljudi. U SAD je 32.356 zaraženih, a preminulo je 414. Druga po broju zaraženih od koronavirusa u Evropi je Španija (28.603), koja ima 1.756 smrtnih slučajeva. Sledi Nemačka sa 24.582 zaražena i 1.756 preminulih. U Francuskoj je 16.018 zaraženih, a preminule su 674 osobe. Izuzetno teška situacija je i u Iranu, gde je 21.638 zaraženih, a preminulo je 1.685 ljudi.

Od zemalja u regionu, trenutno je najveći broj zaraženih u Sloveniji (414), a potom u Hrvatskoj (254), Srbiji (222), Bosni i Hercegovini (126), Severnoj Makedoniji (115) i Crnoj Gori (21).

*Naslovna foto: ElisaRiva / Pixabay

(SEEcult.org)