56. Oktobarski salon
Oktobarski salon, posle dvogodišnje pauze, ponovo se održava u Beogradu od 23. septembra do 6. novembra, a prema koncepciji britanskog kustosa Dejvida Eliota (David Elliott) “Ljubavni zanos”, predstavlja radove 67 umetnika iz 26 zemalja, u nameri da ukaže na savremenu umetnost proisteklu pre svega iz emocija, istražujući njen položaj u društvenom i političkom kontekstu.
Osim izložbi u bivšoj vojnoj zgradi u Resavskoj, koja je još pre deset godina dodeljena Muzeju grada Beograda, ali još nije rekonstruisana i privedena nameni, kao i u galerijama Kulturnog centra Beograda, program 56. Oktobarskog salona obuhvata i tematska i stručna vođenja, razgovore, performanse i projekcije video radova i filmova.
I svečano otvaranje 56. OS, 23. septembra od 19 sati, biće u znaku performansa - “kandıd” Marijane Han (Nemačka) i “Nikada neću prestati da volim te” Dejana Markovića (Srbija), kao i ambijentalne instalacije Ivane Ivković “Linije, redovi, kolone (Spavaonica)”. Na platou ispred KCB-a, organizatora OS, turska umetnica Nezaket Ekidži izvešće od 18 do 20 sati performans “Sekira” (Hatchet) koji je akt upozorenja od opasnosti narušavanja mira i nije direktan odgovor na temu OS “Ljubavni zanos”, već govori o svetu koji se raspada, i u kojem ima sve manje mogućnosti za ljubav i druga zadovoljstva.
Ivana Ivković, Linije, redovi, kolone (Spavaonica), ambijentalna instalacija promenljiva u vremenu
Prema izboru Eliota, koji je deo umetnika pozvao, a deo odabrao na osnovu konkursa, na 56. OS učestvuje 19 umetnika iz Srbije, a od ukupnog broja, oko 30 ih je mlađih od 40 godina - što je bio uslov za izbor na osnovu konkursa, uz geografsko ograničenje na zemlje koje su istorijski i/ili geografski povezane sa Srbijom tokom njene burne prošlosti – od carstva, preko dela drugih carstava, socijalizma i bivše Jugoslavije, do samostalne države u kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Milovan DeStil Marković, Stvarno mi je napunilo usta – veče, pigment na platnu, 2013.
Na 56. OS učestvuju: Ketuta Aleksi-Meshišvili (Alexi-Meskhishvili), Lara Baladi, Andreas Blank, Hilde Borgermans, Antonia Božanić, Jovan Čekić, Kristina Drašković Bočkov, Bilјana Đurđević, Sesilija Edefalk, Nezaket Ekidži i Šahar Markus (Nezaket Ekici/Marcus Shahar), Efemerki (Jasna Dmitrovska i Dragana Zarevska), Bojan Fajfrić, Marijana Han (Mariana Hahn), Dženi Holcer (Jenny Holzer), Ana Hušman, Leiko Ikemura, Siniša Ilić, Ivana Ivković, Tadija Janičić, Peter Juhanson (Johansson), Johana Kandl (Johanna), Gulsun Karamustafa (Gülsün), Vilijam Kentridž (William Kentridge), Franciska Kloc (Franziska Klotz), Irena Kovač, David Kripendorf (David Krippendorff), k.r.u.ž.o.k. čitalačka grupa, Dženet Lorens (Janet Laurence), Via Levandovski (Lewandowsky), Sara Lideman (Sarah Ludemann), Dejan Marković, Milovan DeStil Marković, Natalija Maksimova, Bjorn Melhus, Anuk Miladinović, Radenko Milak, Olga Milisavlјević, Trejsi Mofat (Tracey Moffatt), Nemanja Nikolić, Vladimir Perić i Milica Perić, Suzan Filips (Susan Philipsz), Saša Pirogova, Rena Radle i Vladan Jeremić, Siniša Radulović, Aurora Rajnhard (Reinhard), Anilјa Rubiku, Arsen Savadov, Toni Šmale (Schmale), Lina Selander, Asako Široki (Shiroki), Snežana Nena Skoko, Dimitar Solakov, Jovanka Stanojević, Sun Sjun (Xun), Miloš Tomić, Jelena Trpković, Marijana Vasileva, Anastasija Vepreva, Dejana Vučićević i Jang Fudong (Yang).
Marijana Han, Završetak posredstvom nežnog provodnika, 2015.
Umetnici su bili pozvani da odgovore na pitanje o ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič.
Dženi Holcer, serija Živeti, 1980-1982.
Naslov 56. OS preuzet je iz pesme “Ljubavni zanos” koju je 1784. komponovao Žan Pol Egid Martini, a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana, jedne od žrtava terora Francuske revolucije. Stihovi da “ljubavni zanos traje tek trenutak, a ljubavni jadi traju čitav život”, dočaravaju patetičan paradoks svakodnevnice, koji je prisutan i danas, rekao je nedavno Eliot novinarima, dodajući da se tokom procesa selekcije umetnika iskristalisalo nekoliko podtema koje se odnose na fenomen filma i manipulaciju emocijama, ideju ravnoteže – kako čoveka prema prirodi, tako i u pogledu odnosa u društvu, te tema tela – kao osobe, identiteta, seksualnosti… i tema bliskosti, bilo unutar porodice, ili među prijateljima.
Prema rečima Eliota, te tematske segmente ne treba bukvalno shvatiti, a siguran je i da će “svako drugačije doživeti izložbu”, što mu je i bila namera.
Peter Johanson, Predahnimo i sačekajmo uputstva sa nebesa, instalacija, 2016.
Oktobarski salon nije održan 2015. godine, jer je Skupština grada Beograda u završnici 55. OS odlučila da ga transformiše u manifestaciju koja će biti organizovana bijenalno. Način promene statusa OS izazvao je burne reakcije u javnosti, smenjena je v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, a Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta. U protestnom duhu je i završen 55. OS, čija je nagrada ravnopravno dodeljena Dejanu Kaludjeroviću iz Srbije i Megi Rustamovoj iz Gruzije, a specijalnu nagradu dobili su Mia David i njen tim saradnika, kao izraz podrške i poštovanja za rad na OS.
Novi ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, donedavni gradski sekretar za kulturu, ponovio je nedavno uverenje da je, uprkos burnim reakcijama, odluka o promeni statusa OS u bijenalnu izložbu bila ispravna. “Mi smo ostali na stanovištu da je taj pristup bio dobar, da je ritam održavanja na dve godine u okolnostima koje postoje i kod nas i u svetu bolji, da pruža više prostora za organizaciju, te da je na taj način OS dobio i više sredstava, što je vrlo važno za ovakvu manifestaciju”.
Nova gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, koja je na tom mestu nasledila Vukosavljevića nakon njegovog imenovanja za ministra kulture, rekla je da proces priprema 56. OS nije bio lak, a posebno je zahvalila timu KCB-a, ističući da “odlično rade svoj posao”. “Bilo je teško, iskrsavali su problemi, ali uspešno smo ih rešavali”, rekla je Ivona Jevtić, donedavna v.d. direktora KCB-a.
Vizuelni identitet 56. OS osmislio je britanski grafički dizajner, filmski stvaralac i tipograf Džonatan Barnbruk, koji je sarađivao sa umetnicima kao što su Demijan Herst i Dejvid Bouvi.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom.
OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a od tada su kustosi bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i 2014. godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.
56. Oktobarski salon biće otvoren do 6. novembra, a nudi i intenzivan prateći program, koji se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
(SEEcult.org)
