56. Bijenale – Paviljon Srbije
Srpski paviljon na 56. Bijenalu u Veneciji, u kojem se predstavlja Ivan Grubanov projektom “Ujedinjene mrtve nacije”, prikazuje podnu instalaciju koja - osvrtom na istoriju i simboličke ostatke zemalja koje su prestale da postoje u 20. veku - problematizuje koncept nacije u današnjem globalnom društvu, pa i koncept nacionalnih paviljona na najstarijoj međunarodnoj izložbi savremene umetnosti.
Izložbu Grubanova i kustoskinje Lidije Merenik na 56. Bijenalu, koju organizuje Muzej savremene umetnosti u Beogradu, otvoriće 7. maja u 13 sati ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, a tradicionalno se očekuju mnogobrojni gosti iz zemlje i sveta.
Rad “Ujedinjene mrtve nacije” je svojevrsno ogledalo podignuto naspram Venecijanskog bijenala i same ideje nacionalne koncepcije i nacionalnog učešća, postavljajući tako i pitanje koliko je ta manifestacija doprinela u proteklih 120 godina formiranju nacionalnih i kulturnih identiteta zemalja koje na njoj učestvuju, a koliko centralizovanom istorijskom narativu istorije kakvu znamo danas, rekao je nedavno Grubanov novinarima, koji su sa ministrom Tasovcem imali priliku da pretpremijerno pogledaju njegov rad uoči transportovanja u Veneciju.
Materijalni ostaci zastava na podlozi instalacije, odnosno otisci nabora nakon prethodnog tretiranja bojom i hemikalijama – zbog čega ih Grubanov naziva svojim slikama, simbolički su ostaci deset država koje su prestale da postoje u toku 20. veka, odnosno za vreme trajanja Venecijanskog bijenala. U simboličkom smislu iskorišćena je i lokacija Paviljona Srbije, koji je i dalje obeležen natpisom “Jugoslavia” na pročelju fasade.
Time se uspostavlja “simbolički paviljon nacija koje više ne postoje”, i to u parku sa nacionalnim paviljonima.
Nekadašnja Jugoslavija, koja je na Bijenalu prvi put učestvovala kao kraljevina, jedna je od deset zemalja kojima je posvećen projekat “Ujedinjene mrtve nacije”.
Na Jugoslaviju (1918-2003) i ostalih devet nestalih zemalja podsećaju i trodimenzionalna bela slova na zidovima u Paviljonu Srbije. Tu je i Čehoslovačka, koja je takođe nastala 1918. godine, ali se raspala 1992. godine na drastično drugačiji način od vršnjakinje Jugoslavije, te Austro-Ugarska (1867-1918), Otomansko carstvo (1299-1922), Gran Kolumbija (1819-1930), Tibet (1913-1951), Ujedinjena Arapska Republika (1958-1971), Južni Vijetnam (1955-1975), Demokratska Republika Nemačka (1949-1990) i SSSR (Savez sovjetskih socijalističkih republika, 1922-1991).
Posetioci će se odmah po ulasku u Paviljon naći u instalaciji, čime postaju njeni učesnici, ali i učesnici istorijskog procesa koji Grubanov želi da predstavi koristeći u simboličkom okviru umetnosti agresivan i nasilan postupak kojim obrađuje materijal istorije da bi upozorio na izazove sadašnjosti.
“Iako instalacija koristi materijal istorije, i u značenjskom, i u materijalnom smislu, ovo je rad koji želi da se koristi iskustvom istorije, da ga umetnički obradi i da na ekspresivan način upozori i nagovesti moguće razvoj i moguću problematiku koncepcije nacije u današnjem globalnom vremenu”, rekao je Grubanov, koji se tim radom nadovezuje na prethodni projekat “Mrtve zastave”.
Projekat stoga teži da uspostavi dijalog o tome šta pojam nacije predstavlja u današnjem post-globalnom vremenu kroz razmatranje nacija koje više ne postoje, ali čiji duhovi i dalje uslovljavaju geopolitičke sfere koje su nekada zauzimale.
Umetničku praksu Grubanova (1976) karakteriše post-konceptualni pristup slikarstvu i artikulacija istorijskog pamćenja spram kompleksnog polja savremenosti. Njegov procesualni slikarski metod razvija se kao prostor za produkciju znanja, kojim otvara pitanja o društvenim i političkih realnostima. Obrazovan na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, Rijks Akademiji likovnih umetnosti u Amsterdamu, Delfina Studios u Londonu i Casa de Velazquez u Madridu, Grubanov od 1997. godine aktivno učestvuje na samostalnim, grupnim i bijenalnim izložbama širom sveta.
Grubanov je projekat “Ujedinjene mrtve nacije” osmislio sa komesarkom nastupa Srbije na 56. Bijenalu, istоričаrkom umеtnоsti i prоfеsоrkom Filоzоfskоg fаkultеtа u Bеоgrаdu Lidijom Merenik, koja je zastave u instalaciji Grubanova opisala kao “metafore prošlosti u ruševinama”.
Projekat Grubanova i Lidije Merenik izabran je na osnovu konkursa, a dobio je jedan glas više u odnosu na rad “Razgovori: Hula hop, lastiš, klikeri i pesak” umetnika Dejana Kaludjerovića i kustosa Zorana Erića.
U realizaciji projekta "Ujedinjene mrtve nacije", uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, ucestvuju i prоfеsоr pоlitičkе filоzоfiје nа Univеrzitеtu u Luvеnu i prеdаvаč nа Univеrzitеtu Hаrvаrd dr Pеtеr Vеrmеrš i istоričаrkе umеtnоsti mr Аnа Bоgdаnоvić, istrаživаč-sаrаdnik Sеminаrа zа studiје mоdеrnе umеtnоsti Filоzоfskоg fаkultеtа u Bеоgrаdu, koja je asistent komesara, te mr Kаtја Rајh, prојеktni mеnаdžеr Bеrlinskоg biјеnаlа 2005-2012. i nеmаčkоg pаvilјоnа nа bijenalima u Vеnеciјi 2003. i 2005.
Na 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koje je umetnički direktor Okvui Envezor (Okwui Enwezor) osmislio na temu “Sve budućnosti sveta”, predstaviće se 89 nacionalnih učesnika, od kojih pet debituje. Za centralnu izložbu 56. Bijenala Envezor je odabrao 136 umetnika iz 53 zemlje.
Nacionalne predstavnike imaju na 56. Bijenalu i sve bivše jugoslovenske republike, osim Bosne i Hercegovine. Ipak, iz BiH učestvuje na centralnoj izložbi Maja Bajević, a iz regiona je Envezor izabrao još i Davida Maljkovića iz Hrvatske.
Na 56. Bijenalu ponovo učestvuje i Kosovo, koje je 2013. godine debitovalo nacionalnom postavkom, a ovoga puta predstaviće rad umetnice Flake Haliti, koja živi na relaciji Minhen-Priština-Beč.
56. Bijenale biće održano od 9. maja do 22. novembra, a vernisaž je od 6. do 8. maja.
(SEEcult.org)
